Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

BRIFING - STOJAN DRČELIĆ

20. 06. 2012.  - Autor: Piše: Stojan Drčelić

Vlada kao kula Petrinja

Dačić liči na dete koje smatra da mora da igra i sastavlja tim jer je lopta njegova. Deluje da mu zasad dobro ide, ali bi se moglo dogoditi da se preigra i združenim političkim „ćebovanjem" bude označen kao glavni krivac za neuspeh formiranja nove vlade. Zato mu treba Dinkić

Stojan
Stojan
Ivici Dačiću je Mlađan Dinkić potreban da bi amortizovao pritisak na koaliciju okupljenu oko socijalista
Što se duže pregovara, vlada izgleda sve dalje, pa u ponedeljak, kad ovaj tekst ide u štampu, sudeći prema rečima Ivice Dačića „nismo ni sa kim ništa dogovorili" i iznenada okuraženim Dinkićevim nastupom, deluje da kladioničarske kvote na veliku koaliciju, pa čak i nove izbore lagano rastu. Dačić se kobajagi zgranuo najavom da će Srbija morati da otvori kancelariju u Prištini i obrnuto, mada je to poznato još od čuvene pahuljice, odnosno fusnote. Ali nije to prvi put da Dačić pokušava da se predstavi kao neko ko je svaki put kad se u bivšoj vladi većalo o teškim odlukama hitao na čas solfeđa, s tim što se pobrinuo da se Tadiću ovom prilikom u liku Dinkića servira dodatno poniženje. Jer eto, Dinkić bi mogao i ovako i onako, ali ne bi sa dosadašnjim ministrima iz DS-a. A može i sa naprednjacima, nude mu i šakom i kapom.

Kako je zapravo Dinkić opet preskočio sopstvenu senku?
Ne može se poreći da izbornim rezultatom dobijena uloga ključnog igrača nije vrlo radovala Ivicu Dačića. Počelo je trijumfalizmom đurđevdanske noći i čuvenim „znam ko će biti premijer". Jutro je pametnije od večeri, pa je entuzijazam već narednih dana splasnuo. Između ostalog, pobrinuli su se za to pasivnim odnosom i demokrate i naprednjaci lukavo ga gurajući da preuzme najveću odgovornost za formiranje većine. Uostalom, tada su imali preča posla - drugi krug predsedničkih izbora. Prva posledica Tadićevog poraza nije bila samo Nikolićeva pobeda, nego i sve vidljivija činjenica da Dačić iz dana u dan teže podnosi teret odgovornosti osobe sa najvećim koalicionim kapacitetom. Što je teret veći, busanje u grudi srpske junačke sve je glasnije.
I tako smo dobili Dačića nalik detetu koje misli da mora da igra i sastavlja tim jer je lopta njegova. Veći to, uglavnom, ne trpe, mada izgleda da mu za sada dobro ide. Ipak, poslednjih par dana deluje kao neko ko je shvatio da bi mogao da se preigra i združenim političkim „ćebovanjem" bude označen kao glavni krivac za neuspeh formiranja nove vlade. To bi na eventualno brzim vanrednim izborima moglo da ga košta i bilo bi u suprotnosti sa očekivanjem da dodatno poveća rejting stranke, a sam se jednog dana kandiduje za predsednika Srbije. Prosto, glasači ne vole osorne. Ko ne veruje nek vidi Tadićev slučaj. Zato Dačiću treba Dinkić. Ne samo da LDP-u u novoj vladi oduzme zlatni glas, nego pre svega da amortizuje pritisak na koaliciju oko SPS, pronađe saveznika i podeli odgovornost pred sve nervoznijom i nestrpljivijom javnosti.Može stvarno biti da Dačića Rusi guraju u zagrljaj naprednjacima, sve je ovde moguće. A Tadić? Sad ga i Ješić iz Inđije kritikuje da prirodne saveznike gura u zagrljaj naprednjaka. Ako je verovati glasinama iz DS, gorko se Tadić kaje što nije ispunio obećanje iz noći izbornog poraza da „premijer neće biti". Mada ima vremena, možda će ga i ispuniti.
Sve u vezi sa Kusturicom je vest. Tako i ona da su njegovi radnici za potrebe izgradnje Andrić grada, kamengrada u Višegradu, blokadom Trebinjaca navodno sprečeni da poruše i odnesu kamen sa već prilično devastirane austrougarske kule Petrinje. Sad Kusturica tvrdi da je imao usmenu dozvolu predsednika opštine i da njegovi radnici nisu rušili nego sakupljali kamen već zarušenih zidina. Bilo da je bager rušio ili samo zgrtao, Kusturica je upadljivo brzo saopštio da odustaje i da Trebinju velikodušno ostavlja ostatke tvrđave, kako reče „simbola okupacije i stradanja dva miliona Srba" (kao da kao narod i inače imamo puno drugačijih obeležja).
Moram da priznam da Kusturicu kao preduzimača razumem, ali kao umetnika - nikako. Hoće da otrgne od zaborava Andrića tako što će učestvovati u zatravljivanju i definitivnom prepuštanju zaboravu tvrđave Petrinje?!Ko zna, možda Trebinjci sada građevinu i obnove. Makar je kamena Hercegovina puna. Ali je verovatnije da će pustiti da sve propadne, a kamen ne daju - iz inata. Naša posla. Ili njihova, kako vam drago.Ali, čim sam video ovu vest, prisetio sam se kako je jednom prilikom Kusturica objasnio razloge za prekid saradnje sa Bregovićem. On je rekao da je to „čovek koji vam ukrade novčanik, pa vas pozove na večeru".Eto, ne znam što sam se prvo toga setio.     

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage