Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

ESEJ - MARKO PRELEVIĆ

27. 06. 2012.  - Autor: MARKO PRELEVIĆ

Otiš'o je, ženku prob'o nije

Usamljeni Džordž, poslednja džinovska kornjača podvrste pinta, koju su neuspešni pokušaji da dobije potomstvo načinili simbolom vrsta koje nestaju, preminuo je u nedelju na svom Galapagosu. Ili uginuo, ako to tako uopšte više sme da se kaže za jednu životinju

Usamljenom Džordžu svaka čast ... Živeo je verovatno srećnije od svih nas skupa, a nije da nemamo štošta zajedničko, on i mi
Uprkos tome što ga je godišnje obilazilo i do 180.000 turista, otišao je Džordž onako kako je i živeo - sam samcijat, sirjak tužni, u 100. godini, mirno i u snu, posle kraće i teške bolesti, iako su naučnici očekivali da će kornjača čiji je deda bio glavni junak u delima Čarlsa Darvina poživeti još najmanje nekoliko decenija. Od 1972, pišu ovih dana mediji sa suzama na tastaturi, Usamljenom su Džordžu, kao kakvom srpskom biznismenu, redovno nutkali različite ženke, ali on nijednu nije fermao. S nekom je istina ponekad i zalegao, ali nikako da napravi potomstvo. Iza Džordža, avaj, ne osta ništa.

Ček, ček, sad će reći zbunjeni i već iritirani čitalac, šta imaš ti protiv Usamljenog Džordža i džinovskih kornjača? Ili drugih ugroženih životinjskih vrsta? Čemu taj podsmeh? Da nisi, slučajno, jedan od onih koji bi našu divnu planetu dali za novi ajped?

Polako, de, reĆi Će autor, Usamljenom Đoletu svaka čast. Živeo je verovatno srećnije od svih nas skupa, a nije da nemamo štošta zajedničko, on i mi. On sa udaljenih ostrva Galapagos, kog su neuspešni pokušaji da dobije potomstvo načinili simbolom vrsta koje nestaju, i mi s ovog udaljenog ostrva Srbija, koje su neuspešni pokušaji da budemo nešto što nismo načinili simbolom vrsta čiji identitet polako nestaje. Otići ćemo kao i on - jednog toplog leta, posle još jedne najezde turista, sami, mirno i u snu.

S druge strane, mišljenja je autor, borba za spas planete i živih bića na njoj otplovila je predaleko. Nije da je Usamljeni Džordž skrivio išta, ali siguran sam da svako u Srbiji i na svetu ima mnogo pametnija posla nego da se brine o kornjači ili nekoj drugoj životinji - da, džinovske pande, na vas se misli - koja, jadna, ne želi da kopulira.

Ovde se radi o nečem mnogo opasnijem. Grinpis i PETA, dve najveće organizacije za zaštitu prirode, odavno su se pretvorili u prave korporacije, kojima su imidž i zgrtanje novca najvažniji. Bivši hipici postali su lobisti. Negdašnji borci protiv rata u Vijetnamu danas ne zucnu kada NATO ubija Iračane, kada Iračani ubijaju Kurde, kada Sirijci ubijaju jedni druge. Ali zato su im puna usta kornjača sa Galapagosa. I dobro su unovčili tu selektivnost - kombinovani budžet Grinpisa i PETA za ovu godinu bio bi maltene dovoljan da se Grčka izvuče iz čabra.

Možda sam potpuno staromodan, ali mi je mnogo draže da milioni grčkih - ili srpskih, naravno - tinejdžera nađu posao i ne počnu da se drogiraju, umesto da se milioni dolara bacaju na spasavanje nekoliko tuceta kitova na Farskim Ostrvima, od čijeg ubijanja, uzgred budi rečeno, Farani preživljavaju? Da i ne pominjemo to što svakih nekoliko minuta dete u podsaharskoj Africi umre od bolesti povezanih sa HIV-om. Ljudi koji bi interes kitova stavili ispred interesa čovečanstva zaslužuju harpun u glavu.

Grinpis i PETA ne prezaju od bilo čega ne bi li zaslužili medijsku pažnju. Posebno PETA, sa svojim reklamama sa obnaženim ženama, i u statutu proklamovanim ciljem „potpunog oslobađanja životinja", što po njima znači da ne treba koristiti meso, mleko, sir, jaja, med, zoološke vrtove, akvarijume, vunu, svilu, da ne treba držati ljubimce, ići u lov ili ribolov.

Gluposti? Mogu oni i bolje: zalažu se za potpuno ukidanje testiranja lekova na životinjama i upotrebu životinja u bilo kakve svrhe, što će reći da se protive i naučnom napretku i, u isto vreme, na primer, treniranju pasa-vodiča koji olakšavaju život slepim ljudima.

Preterivanje? Ne ako pitate PETA. Oni isti koji eutanaziraju 90 odsto životinja koje „spasu" jedno vreme su se zalagali i za to da se deci školskog uzrasta zabrani da piju mleko. Ne treba ni reći koliki je to podsmeh lekarskih udruženja širom sveta izazvalo.

Srbija, srećom, još nije dostigla taj „civilizacijski nivo" da se umesto reklamiranja tampona i piva na poluvremenu utakmica vrte pozivi za pomoć nekim utočištima magaraca, koatimundija ili Usamljenog Džordža. Srećom, jer ne preti opasnost da će Srbin dati 500 dinara pohlepnim korporacijama umesto nekom radniku koji je ostao bez posla da plati ručak. Neko reš pečeno meso, na primer. 

Izvor: PRESS NEDELJNIK

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati