Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Komentar - Stojan Drčelić

04. 07. 2012.

O „lopovskim" i trešnjama

I kako će sve to izgledati pored toliko ključnih i važnih? Vlada u kojoj premijera svakodnevno mogu da preglasaju naprednjački ministri. Naprednjački ministri koji bi trebalo da izvršavaju zadatke koje pred njih postavi manjinski premijer. Dinkićevi neoliberali kao voda, Dačićevi ministri koji bi da vode socijalno odgovornu politiku, da menjaju tako da se ništa ne promeni, kao vatra. I na sve to - mala vlada i prazan budžet. I naravno Mrkonjić

To se, baš nezgodno, zove „lopovske", ali, koliko se sećam, nije bilo boljeg načina da se očerupa komšijska trešnja ili kajsija. Jedan veći stane, osloni se na ogradni zid, ispreplete prste obe ruke i poturi ih kao gazište za manjeg, koga će izdići na vrh zida ili direktno na granu voćke. Onda onaj manji bere, plodove obično gura u nedra ili baca velikome, koji je tu još i stražu da čuva. Ako se domaćin probudi, ako jurne potera, veliki ima bolje šanse za beg, a manji mora vratolomno da skače.

Ako su loše sreće pa bežanija ne uspe, posle pred besnim domaćinom slede opravdavanja ko je odgovorniji za haranje voćke - veći pomagač ili onaj manji, izvršilac. Ako se, pak, domognu sigurne teritorije, dok zadovoljno pljuckaju koštice, mada deluje besmisleno, nadgornjavaju se ko je zaslužniji za uspešan pohod. Mali je rizikovao više, ali jasno je, ništa bez velikog.

Na to me, baš nezgodno, sad podsećaju Nikolić i Dačić. Nikolić mu poturio „lopovske", izdigao ga do političke zelene grane, a ovaj sad sa visine objašnjava da će da se pita i odlučuje kao da u parlamentu sedi 180 socijalista. Retoričkim pitanjem „zašto da budemo u nečijoj vladi kad možemo da je vodimo", a potom i Čerčilovim citatom „Ako neko ne želi da preuzme odgovornost zbog teške situacije, onda taj i ne treba da se bavi politikom", Dačić je ne samo razrešio dilemu: demokrate ili naprednjaci, nego i saopštio da ne rizikuje da bi se eventualnim uspehom sladili drugi. Ključni igrač će o kiselom grožđu misliti kasnije.

Ali, ko je zapravo u toj gužvi ključni igrač?

Sad i Vučić upozorava, po principu „ništa nije gotovo, dok ne bude gotovo", da „SNS neće da bude bilo čiji potrčko u vladi". Još kaže: „Mi hoćemo da donosimo ključne odluke i menjamo Srbiju." Istina je, već je nešto promenio. Progovorio je javno o inače najlošije čuvanoj tajni političke čaršije. O tome da su se ovakvoj postizbornoj koaliciji više od građana obradovali neki tajkuni. Dobro, i politički kalemar, nesuđeni ministar poljoprivrede Velja Ilić. Pa je Vučić zapretio da će spiskom budućih stanara u Nemanjinoj, makar što se tiče SNS-a, mnogi biti iznenađeni. Vulin ga već naziva Eliotom Nesom. Kao, udariće na silu i nepravdu. Šta o svemu misli predsednik, onaj što mu je tepao kao političkom sinu, tek ćemo videti. Vremena su teška, a do izbora u SNS-u ima još dosta.

Ali, i Mlađan Dinkić misli da je ključni igrač. Ne promoviše se tako, ali traži ključna ministarstva. Nekako blizu kase, tu mu je najsigurnije. Opasan tip, taj bi i dva goblena na zidu posvađao.

I kako će sve to izgledati pored toliko ključnih i važnih? Vlada u kojoj premijera svakodnevno mogu da preglasaju naprednjački ministri. Naprednjački ministri koji bi trebalo da izvršavaju zadatke koje pred njih postavi manjinski premijer. Dinkićevi neoliberali kao voda, Dačićevi ministri koji bi da vode socijalno odgovornu politiku, da menjaju tako da se ništa ne promeni, kao vatra. I na sve to - mala vlada i prazan budžet. I, naravno, Mrkonjić.

Ni u Edenskom vrtu nema trešnje koja sve to može da podmiri. Slaba je tu vajda od „lopovskih".

lll

Vračarske demokrate traže od centrale u Krunskoj da iz izloga vitrine na ulazu u stranku poskidaju zajedničke fotografije Tadića i Dačića. Ne zato što se u izlogu čovek može i oglednuti. Smeta im podsećanje na istorijsko pomirenje, ljuti su na verolomnog Dačića. Ne shvataju da se u oporavak Krunske ne kreće iz vitrine, nego sa drugog mesta. Recimo iz Skerlićeve. Malo ne shvataju, a malo su izgleda teži na ušima pa ne čuju Jelenu Trivan da će DS biti „odgovorna opozicija" od čega im, je li, ovih dana mora biti lakše.

lll

Teško da sam odavno pročitao ogavniju vest od one da su radnici novosadskog „Neobusa" umesto osam neisplaćenih plata dobili pomoć u dve kese. U jednoj paštetu, u drugoj deterdžent. U isto vreme, teško da sam odavno pročitao i tragikomičniju vest od one da se naša Žandarmerija zaklinje nad novim tekstom u kome se kaže da „bez Kosova ne postoji moj srpski narod, bez Kosova ne postoji moja Srbija".

Ne zna se ko je inventivniji, da li ovi koji brinu o radnicima ili ovi koji se staraju o državi.

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage