Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Brifing nedelja

11. 07. 2012.  - Autor: STOJAN DRČELIĆ

O apanaži i rukovanju

Ne predstavlja Jeremić u Njujorku Demokratsku stranku nego državu i ukupni troškovi promocije Srbije koju on obećava stariji su od političkog bodovanja u Krunskoj. I bez toga je dovoljno onih koji smatraju da će svaki iznos u dolarima zapravo biti minoran za cenu koju će Srbija perspektivno platiti zbog nadgornjavanja sa Amerikom u Ujedinjenim nacijama

1
Biće, nema sumnje, uzbudljivo. Takoreći, derbi za derbijem. Jeremić sa Đilasom, Petrović sa Šutanovcem, Tadić sa Živkovićem, a ponajviše sa samim sobom. Kad ih čovek pogleda, mora se zapitati trebaju li Demokratskoj stranci neprijatelji sa strane. U toj gužvi, ko bi rekao, samo Jelena Trivan, onako sitna i simpatično ljuta kao oficir, deluje kao neko ko bi u kafani skakao preko stolova da brani čast društva iz ćoška.

Jer sve što se moglo odigrati loše odigrali su još i lošije i traljavije. Prljav veš ispada na sve strane, mada upućeni tvrde da se najuflekaniji komadi brižno čuvaju i da će javnosti biti gurnuti pod nos u ljutoj unutarstranačkoj borbi, koja se rasplamsala i pre jeseni, delom zaslugom kočopernih i ambicioznih aktera u Krunskoj, delom spinovana spolja kao najava proklamovane borbe protiv kriminala koju nove vlasti planiraju da sprovedu. Nervoza pred očima javnosti proporcionalna je osećaju mnogih u DS da Tadić više ne drži stranačke uzde čvrsto u rukama, da je poljuljanog autoriteta i da je nekima prerano zaličio na grogiranog boksera koji vapi za peškirom koji bi doleteo iz ugla i prekinuo agoniju.

Ipak, ne bih se kladio na to. Posebno ne posle objašnjenja da je spreman na ponovno nadmetanje za vođstvo strankom. Nema sumnje, neće se povući bez borbe. Ali je pitanje u koliko duela Boris Tadić treba da uđe kako bi najzad pobedio, pa makar i Zorana Živkovića? I šta bi ta pobeda uistinu dokazala i u kom pravcu dalje odvela stranku čiji stratezi pokazuju zapanjujuće odsustvo one vrste pribranosti koja bi morala da odlikuje svaku posadu jedrenjaka koji mora da sačeka povoljan vetar, izgubljen bilo višom silom, bilo posledicom lošeg kormilarenja.

A
Nema sumnje, neće se povući bez borbe.
Ali je pitanje u koliko duela Boris Tadić
treba da uđe kako bi najzad pobedio, pa
makar i Zorana Živkovića. I šta bi ta
pobeda uistinu dokazala i u kom pravcu
dalje odvela stranku?
Samo iznova kanonizovan kao neprikosnoveni lider, Boris Tadić će odlučivati o svojoj budućoj sudbini, makar ona i ne bila i sudbina Demokratske stranke. Njemu očajnički treba neki trijumf i to bi valjalo da imaju na umu i protivnici i najbliži saradnici. Pa makar posle otišao na onaj svoj svetionik.

Bivši predsednik Srbije pružio je ruku Hašimu Tačiju, čoveku koji je pod sumnjom da je učestvovao u organizovanju otmica ljudi koje su najpre dobro hranili kako bi ih kasnije klali, vadili im organe i preprodavali ih. Bivši predsednik Srbije sada taj gest pravda razlozima pristojnosti, mada upravo to objašnjenje dobrom delu javnosti deluje nepristojno.

Pa i da nema državne proklamovane politike, crvenih linija, ustava, fusnota i zvezdica, da veče pre toga nije ubijeno dvoje Srba, znači, da nema ničega od svega toga, da je to bila prilika da onako stojećki potpišu istorijski sporazum koji bi svi slavili, uvereni su mnogi, nije trebalo baš on da mu pruži ruku. Ako je do otopljavanja, do neminovne i poželjne normalizacije odnosa, bolje da je to učinio neko nižeg ranga, neko ko se nije zvao predsednikom Srbije. Od svih poraza koje je Tadić pretrpeo u poslednje vreme, ovaj će mu mnogi najduže pamtiti.

Nisu male pare predviđene za Jeremićev pohod u UN, slabo tu pomažu lažni demantiji, samoporicanja i odricanja. Još manje objašnjenja da je to ispregovarano u „organima DS" i čuđenje što je to odjednom postalo politički problem. Ne predstavlja Jeremić u Njujorku Demokratsku stranku nego državu i njegova apanaža i ukupni troškovi promocije Srbije koju on obećava stariji su od stranačke ambicije i političkog bodovanja u Krunskoj.

I bez toga je dovoljno onih koji smatraju da će svaki iznos u dolarima zapravo biti minoran za cenu koju će Srbija perspektivno platiti zbog nadgornjavanja sa Amerikom u Ujedinjenim nacijama. 

Izvor: PRESS NEDELJNIK

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage