Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

11. 07. 2012.  - Autor: piše Mihajlo Medenica, fotografije Igor Pavićević

Marko Milošević je teško bolestan i bori se za život

Posle priča prosutih po raznim medijima da će se posle ustoličenja vlade SNS-SPS u Požarevac vratiti familija Milošević, reporter Nedeljnika Mihailo Medenica otišao je i prekratio nazovidileme direktno u razgovoru sa Milicom Gajić, koja je objasnila da je u stalnom kontaktu sa Markom Miloševićem, da u Mirino ime ne želi da govori, ali da što se njenog muža, koji je teško bolestan, tiče, može odgovorno da tvrdi da se nikad neće vratiti u Srbiju

1
Požarevac, 7. jul, Dan ustanka. Brojčano nadmoćniji jaganjci, potpomognuti domaćim papkarskim izdajnicima, utihnuli su tek pred zoru. Narod je na ulicama nakratko oslobođenog grada. Kliču sedmorici sekretara ZNOJ-a dok se na mrskom neprijatelju hvata prva pokorica, zalivena pivom palih proletera.

Ražanj će ih naučiti da je Požarevac slobodarski grad i da su vašarske šatre Kadinjača, Sutjeska, Neretva, Kozara, a bogme i Prozor koji neće pasti ukoliko pazarite PVC stolariju kod Živote, četvrta tezga s desne strane...

Slobodarski i Slobodanski grad, jednako.


Priča o međurečju Dunava, Velike Morave i Mlave nedorečena je bez pominjanja i poimanja Slobodana Miloševića. Priča o njemu bez Požarevca - lažna je biografija jednog uspona i pada.

Tu se rodio, tu počiva pod razgranatom krošnjom lipe u dvorištu porodične kuće, tu „živi" u hodočašćima onih koji se još ne mire sa činjenicom da je umro, onih koji žele da se uvere da je mrtav i onih koji su mu tog 5. oktobra skandirali „Spasi Srbiju i ubi se", a danas ćutke stoje nad grobom i knjigom utisaka, sažimajući poslednjih 12 godina svog života u samo jednu reč - izvini!

Zapravo, tu žive još samo snaja Milica Gajić i unuk Marko, sin istoimenog oca.

Ucveljena udovica u hladnim podmoskovskim večerima sanja topli JUL, sin je takođe tamo gde Neva nikad neće biti što i Morava, ćerka se pod Lovćenom moli Miraševim pseudosvecima sabranim u albumu za sličice Crnogorske pravoslavne crkve, a Požarevac - strepi i raduje se, kako ko?

Naime, činjenice, abrovi il' dobro spinovana haranga veli da će se po formiranju vlade ovih koji su se i devedesetih integrisali kako bi dezintegrisali Srbiju - Miloševići vratiti u svoj vilajet.

Dobro, Dinkić nije iz te priče o devedesetima, ali jeste apdejtovana verzija dezintegratora iz postmiloševićevske ere, iako najslavniji izdanak „srpskog Kumrovca"-Ivica Dačić (Ceco, izvini, za prsa je ispred tebe, mada zvuči nemoguće) tvrdi da od povratka u budućnost nema ništa, pa samim tim ni od „femili rijuniona", što bi avetni Anglosaksonci rekli.

Odgovor na pitanje, iliti kukavičje jaje koje se vešto podmeće pod novu kvočku potražili smo a gde drugo nego u mirnom sokaku, gde vašarska histerije ne dopire, pod kućevnim brojem 37, otvorenih vrata i zaštitnički nastrojenih komšija.

„Kod Milice, očekuje nas", i zaista nas očekuje, retka privilegija, isposlovana preko debele preporuke.

„Drago mi je, Milica", dočekuje nas pred vratima Markove i njene kuće. Ekskluziva koja i ne oduševljava preterano, svakako nije reč o zamku, ne čak ni o naročitom luksuzu. Mrzim kada mi se rasprše predrasude...

U dvorištu i štrik i žica za veš. Pred vratima papuče i patike. U krletki neka živuljka gleda da preturi još jedan nesnosno vruć dan...

„Izvolite", prostrana i rashlađena dnevna soba sa pogledom na vrt. U njemu je čuveni grob...

Sedamo u udobnu garnituru do prozora, pušenje je zabranjeno, ali pepeljare na staklenom stolu svedoče da pravilo ima izuzetaka. Kroz oblak duvanskog dima tražimo samo taj jedan odgovor?..


„Ne, Marko se sigurno neće vratiti u Srbiju, niti je ikada za ovih 12 godina pomišljao na to! U Mirino ime ne želim da govorim, ali što se mog muža tiče, to mogu odgovorno da tvrdim jer znam njegov decidirani stav - nikad više u Srbiju", još je likom isti onaj devojčurak kakvog pamtimo sa fotografija iz godina kada smo je masovno voleli i prezirali. Kako ko. Opravdano, ili ne?

„Naravno da sam u kontaktu sa mužem. Iako nismo zajedno imamo divan odnos i naravno da razgovaramo o svemu. Međutim, ono što se ne zna, ili ne želi da se zna jeste da je Marko teško bolestan i da ne živi životom ni nalik onom kako se ovde pretpostavlja, piše i priča! Trenutno, kažem, vodi bitku protiv jako ozbiljne bolesti i ona je, uz sve ostalo što mu se ovih godina tovarilo na leđa, presudan faktor za njegovu odluku da se zaista nikada ne vrati u Srbiju! Naravno, deo svega je i ogorčenje zbog hajke na njegovu porodicu i onoga što mu se dogodilo ocu i kako se država ponela prema njemu... Možete i ne morate da mi verujete, ali Marko nije ni nalik onome kakvim su ga predstavljali! Često je znao da mi kaže kako je bio mnogo srećniji kao sin bankara nego predsednika države..."

2
Nedavno je na grobu u kom, pod drvetom, sahranjen Slobodan Milošević, podignuta i njegova bista. Pod njom je ploča sa imenom, prezimenom, datumima rođenja i smrti. Uklesano još jedno ime, s datumom rođenja. Kad dođe vreme, najpoznatiji par Požarevca biće opet zajedno

Milica ne želi da se fotografiše. Uzalud insistiramo i ubeđujemo. Želi da je narod zaboravi, predugo je, kaže, bila kolateralna šteta. Posvetila se, kaže, isključivo sinu i anonimnosti koliko je to moguće.

Prošetali smo dvorištem, do groba nad kojim je bista dobro znanog lika i pod njim ploča sa imenom, prezimenom, datumom rođenja i smrti. U nastavku uklesano još jedno, sa datumom rođenja, kad dođe vreme, najpoznatiji par maturske večeri požarevačke gimnazije biće opet zajedno...

„Pozdravite dušebrižnike i poručite im da se ne sekiraju - Marko se sigurno ne vraća u Srbiju", rastajemo se pred kapijom Slobodanove i Mirine kuće. Nad onom knjigom utisaka u kojoj se neki zaista izvinjavaju što 5. oktobra nisu imali „pametnija" posla...


Naravno, Milica je tek delić priče, fusnota one koja je uznemirila Požarevac u noći pobede Tomislava Nikolića, kada je obesni mladić uleteo u sedište lokalnog DS-a i zapretio da je „njihovo prošlo, a naše opet dolazi", od čega se, istina, naprednjačko bratstvo ogradilo ko Albanac kuću, tvrdeći da pijani trubadur nije niti član stranke, niti zastupa ideje i što bi se jezikom političke nemuštosti reklo - programska načela iste.

Vraćamo se vašaru, put kroz tezge, šatre i najavljeno gostovanje kudravog gaučosa lipovačkih noći, alijas Ere Ojdanića, vodi do famoznog „Bambi parka", najčuvenijeg socijalističkog laneta, koje je mnogo pre Željka Joksimovića bilo i moje i tvoje, a ponajviše Markovo, baš kao i diskoteka „Madona", dva simbola moći i dobročinstva predsedničkog sina. Kako ko tumači.


Pomoravske glasine opet vele da park proživljava svoju renesansu, što sluti, jelte, na gazdin povratak. Diskoteka ne sluti ništa-zaista radi, ali je, čujemo, pod zakupom nekog lika iz pečalbe, baš kao što je svojevremeno bila i pod Markanovim...

Mada zaista malo koga iskreno interesuje šta narod misli, govori i čini, usidrili smo se nakratko pod šatrom u kojem „Vajat Erp i Kalamiti Džejn" žure u susret šlogu, raspalivši kolce na prijatnih 36 stepeni u hladu, plus „tri na karte" zbog udruživanja u zločinačkoj delatnosti skupine zvane orkestar.

„Da se vrate, ne verujem, bre! A i da se vrate, šta pa koga zabole?! Neće Sloba da vaskrsne i sedne opet u fotelju, mada su i ovi posle njega usrećili narod u pizdu materinu", jagnjetina progovara kroz Ljubu Miletića, samostalnog poljoprivrednog proizvođača iz sela nadomak grada. Svoje jaganjce čuva, a tuđe tamani, ili što bi Bata Stojković u „Varljivom letu rekao": „Tuđ 'leb jede, a hoće moj svet da menja"...

3
Park radi, kao što se u javnosti i govorka, ali daleko od toga da je počelo neko veliko renoviranje

„U pravu je čovek! Čas ima, čas nema optužnica i poternica protiv Mire i Marka... Čas oće da ih hapse, čas su slobodni... Ako država kaže da nema ništa protiv njih, što bismo mi imali?! I da se vrate, šta više mogu?! A i ljudski bi bilo dozvoliti im da obiđu grob svog čoveka", iz bakute kraj gosn Ljube ne progovara ništa osim očigledne zaljubljenosti u matorog đuvegiju. Sponzoruša, bre, sponzoruša pod stare dane. Obećao joj brda i plodne doline, al' da počnemo od vašara...

„Novinar, alo, novinar", preseče me glas usred gutljaja odvratne kafe, hvala mu na tome.

„Čujem šta pitaš, pa slušaj ovako, ne verujem da će iko da se vrati, ali ako se to desi, najebasmo ko žuti! Ne zbog njih, nego zbog žgadije koja će odmah da im se prilepi, a takvi su najopasniji! Takvi su i pravili najviše sranja krijući se iza Miloševićevih, ja da ti kažem, a taman su se lepo ućutali i ukurvili za sve ove godine! Izvini što ja ovako, ali morao sam da kažem"... Ništa, bre, dobri čoveče golog trbuha i pupka upiljenog u moje čelo! Majko mila kol'ka stomačina, čini mi se da sa ostatkom čoveka nisam ni razgovarao. Možda je glava drugačijeg mišljenja, al' ko će sad da ide do nje...

Dakle, „Bambi park", posle dve katastrofalne kafe! Dve, zamolio sam konobara da reprizira, ali da ovog puta stavi i kafu u kipuću vodu... I ja našao da se kurčim na vašaru...

Park zaista radi kao što se govorka, ali tek delić, odnosno kafić u kojem gostuje Mira Škorić, ako plakat ne laže. Resto „bambilenda" deluje kao mesto s kojeg su očevici ubistva Bambijeve majke i njegovog tranžiranja u suhomesnate proizvode - odavno pobegli. Pustahija pusta - izem ti još jednu razbijenu predrasudu. Neka debela je zaista pojela Bambija, zapala joj ta malena kopita u grlu...


Doduše, Milica nam je rekla da i ta priča o obnovi parka nije tačna i da samo taj kafić radi, i to sredom i petkom, kada ga klinci zakupljuju za žurke.

Dobro, i da večeras Mira otpeva ta dva hita...

„Evo, prošetajte i sami se uverite koliko se 'obnavlja' i kako se to Marko u velikom stilu 'vraća'", upućuje nas momak, dobacujući da pazimo na šikare i trnje.

Avetno pusti lavirint na kraju parka možda i jeste najbolja personifikacija čitave priče - ko iz nje pronađe izlaz, klempava mu keva!

Za majku devojke sa pumpe u centru ne znamo jel' klempava, ali je lepoguzo biće mišljenja da povratak požarevačke „vlastele" ne bi doneo ništa dobro Srbiji, jednako koliko je i nemoguć.

„Prosto ne verujem da bi ikada bili slobodni građani! Za nešto bi morali da odgovaraju, tu nema boga. S druge strane, i ta priča o slavnom povratku zato što će na vlasti biti SPS i SNS toliko je šuplja i glupa da je ne treba komentarisati. Zaboravlja li se da socijalisti odavde nisu ni odlazili s vlasti, a da su u republici već četiri godine? Da su hteli da ih vraćaju-vratili bi ih, a žuti bi zbog mira u kući mogli samo da ćute. Uostalom, šta će Dačiću Slobini, kada je opštepoznato da nisu u dobrim odnosima. Mira nije dozvolila da bude na sahrani, a mislite da bi se vratila u zemlju gde je on premijer", mislimo, ovaj, ne mislimo, samo gledamo u to kratko aljinče, sestro, i mehanički beležimo šta govoriš.

4
Pomalo zategnuta politička situacija u Požarevcu nije uticala na održavanje velikog vašara. Na njemu peva Era Ojdanić

Svaka ti je zlatna, mada ću tek uvidom u beležnicu videti šta si rekla, ali blanko potpisujem, ko radikal ostavku.

Dakle, vašar je suština svega! Daj narodu 'leba i igara i zabole ga čiji će sin da uhvati patku, onu kraj vrteške.

Kad smo već kod sinova, setih se još jedne poruke iz knjige utisaka, oprostićete ako gde u citatu pogrešim, u suštini neću: „Slobo, samo da znaš, 'sin' će ti postati predsednik vlade"...

Dakle, onaj biološki se možda i neće vratiti, ali ovaj ideološki - ne ide nigde, naprotiv.


Kakav bi šmeker Era ispao da večeras zaurla sa mikrofona: „Slobodane, naše rosno cveće - Srbija se saginjati neće", a?..

Bilo kako bilo, odgovor na pitanje da li će gradska slava ostati Sveta Trojica ili će možda biti preinačena u „svetu trojku - supruga, sin i ćerka", daće vreme.

Njega barem ima napretek, sve je ostalo u Srbiji relativno, mada bi valjalo da je drugačije.

Ili ne bi? Samo je mesto požarevačkog hodočašća konstanta, sve ostalo je u domenu „mož' bidne, al' ne mora da znači"?

A narod u zdrav mozak, zašto da ne?

Izvor: PRESS NEDELJNIK

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage