Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Esej Marko Prelević

11. 07. 2012.

Seks & književnost

Zašto je seks - sirovi seks, da se razumemo, a ne romantiku, niti ljubav, niti čežnju - toliko teško pretočiti u književno delo? Zašto je još teže u slova pretvoriti dobar seks?

Žene i muškarci koji čitaju slične romane - ne čitaju. Nikada. Upravo zato su „Da Vinčijev kod", romani Paula Koelja, trilogija „Milenijum" Stiga Larsona, ili ovo novo pisanije toliko popularni
Sve o „Pedeset nijansi - Siva" verovatno već znate. Najprodavaniji roman u istoriji, ne računajući „Harija Potera". Roman o seksu, dakle. Glavna junakinja trilogije je Anastasija Stil, koja se zaljubljuje u Kristijana Greja, milijardera što ljubav voli samo kad je brutalna. Roman sa unutrašnjim monolozima koji izgledaju ovako: „Bože, koliko je on zgodan!" Ili „Ne znam zašto me privlači, ali ima nešto u njemu! Možda njegova moć!" Ili „Ah! Uzdišem!" Strašno. Roman koji čitaju žene.

A žene koje čitaju slične romane izgledaju, u 90 odsto slučajeva, kao autorka E. L. Džejms. Što će reći - ne naročito ženstveno. To su iste žene koje uzbuđeno i netremice gledaju „Seks i grad", u svojim su glavama iste kao Keri, a njihove drugarice iste kao Kerine drugarice, iako u stvarnosti nisu izašle iz kuće deset godina, a od koktela su pile samo špricer, i to samo jedan, jer ih je suprug (činovnik u sudu, recimo) mrko pogledao kada su krenule da sipaju repete.

Još važnije, žene i muškarci koji čitaju slične romane - ne čitaju. Nikada. Upravo su zato „Da Vinčijev kod", romani Paula Koelja, trilogija „Milenijum" Stiga Larsona ili ovo banalno kako-tetka-zamišlja-sado-mazo-seks pisanije toliko popularni. Njih u kućnim bibliotekama imaju samo ljudi koji nemaju kućne biblioteke, već samo, negde nadohvat WC šolje, hrpu šarenih časopisa i onu petparačku literaturu što potpisuju bivše i sadašnje srpske voditeljke sa viškom prezimena i manjkom talenta.

Ima onih koji će, s druge strane, primetiti da je „Pedeset nijansi - Siva" učinila za žanr erotskog štiva mnogo, jer je sada sasvim okej videti gospođu u tramvaju koja se uživljava u Kristijanovo šibanje Anastasijinih najintimnijih delova.

Samo što to ne bi bila istina. „Bludne kćeri" Pjera Luisa ili „11.000 buzdovana" Gijoma Apolinera izdate su u - pazite sad - „Prosvetinoj" ediciji „Erotikon", pre trideset godina, i ne mogu da zamislim da bi se iko presnećivao njihovim javnim čitanjem. Ili, recimo, čuvene „Priče o O", od koje „Pedeset nijansi - Siva" brutalno uzima i ideju i sadomazohističke opise.

Potonja je knjiga koja odsustvo emocija, karakterizacije, leporečja ili bilo kakvog stila nadoknađuje eksplicitnim prikazivanjem uvrnutih seksualnih scena.

To je, opet, sasvim logično. „Pedeset nijansi - Siva" ne može da bude dobra knjiga jer niko nije uspeo da napiše zaista dobar pornografski roman, iako postoji veliko tržište. Pisanje o seksu je jako teško i uvek balansira na kao žilet tankoj granici između banalnog, dosadnog i smešnog.

O čemu se radi? Zašto je seks - sirovi seks, da se razumemo, a ne romantiku, niti ljubav, niti čežnju - toliko teško pretočiti u književno delo? Zašto je još teže dobar seks u slova pretvoriti? Da li je to samo zato što književnost treba da stimuliše mozak, a ne druge, da prostite, delove tela? Da li treba ostaviti čitaočevoj mašti na volju, ili treba ići u detalje? Kako se postaviti ako će nešto što će zainteresovati jednog čitaoca drugom biti jednostavno odvratno? A hoće li, na primer, Austrijanka reagovati isto kao Srbin?

Pre dvadesetak godina najugledniji britanski književni časopis „Literary Review" pokrenuo je nagradu za „najgore opisani ljubavni čin u romanima". Neka vrsta NIN-ove nagrade za dobre pisce koji ne umeju da pišu o seksu. Još tada je rečeno da je cilj ove nagrade da na „fin način razuvere pisce od toga da bi, u inače dobrim delima, trebalo da imaju neubedljive, dosadne ili smešne pasuse seksualne prirode".

Svake godine žiri je na teškim mukama jer im stigne i po nekoliko stotina predloga. Na primer, Rouan Somervil, roman „Njen oblik":

„Naga od bokova do malog prsta na nozi, s malim nagoveštajem bledila posle nekoliko časova provedenih na blagom suncu, imala je trougao stidnih dlaka, plav, samo jedna tanka linija, poput kakve pustinjske vegetacije koja prati neku podzemnu reku..."

Dovoljno?

Ne čudi, onda, što ne postoji nijedna slična nagrada za dobar seks. Niti što ni posle sat vremena ne mogu da se setim nekog upečatljivog opisa ljubavnog čina iz srpske književnosti. Niti što je „Pedeset nijansi - Siva" toliko loš roman. Niti što će ipak biti i kod nas jednako popularan kao i u ostatku sveta. Niti što i one naše popularne spisateljice sigurno već okapavaju nad svojim laptopovima pišući na brzinu srpski odgovor na E. L. Džejms.

Jedva čekam.

P. S. Gospodin Somervil je sa radošću prihvatio svoju nagradu, uz komentar da „ne postoji ništa engleskije od lošeg seksa". Svaka čast, majstore. 

Izvor: PRESS NEDELJNIK

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati