Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

ESEJ - MARKO PRELEVIĆ

18. 07. 2012.

Fab four

Koliko ste vi stvari značajnih za svet, za Evropu, za Srbiju, pa i za svoj grad uradili kada ste imali dvadeset i kusur? Pomislite na to pre sledećih izbora

Prvi su koji su koristili fidbek u muzici. Prvi koji su se igrali žanrovima. Prvi koji su napravili konceptualni album. Prvi koji su napravili pesmu poput „A Day in the Life", koja se sastoji od dva potpuno različita dela
Trebalo bi, tradicionalno već, da na ovoj strani pročitate nešto o nečemu neobičnom. Pomalo nepoznatom. Da vam se skrene pažnja na neki fenomen koji ste možda propustili prošle sedmice. Ovog puta, ipak, čitaćete o nečemu što je aksiom. Tekst je faktografski, bez previše emocija, lišen patetike. U špicevima. Jer drugačije, kada je ova tematika u pitanju, ne ide. Probalo, ne ide.

U trenutku dok ovi redovi nastaju, ponedeljak je po podne, na sajtu matičnog Pressa traje glasanje o najvećem bendu u istoriji muzike. Ne znam koji će biti krajnji rezultat, ali me je onaj na „poluvremenu" glasanja razočarao. Vodi „Metalika", iza nje su „Stonsi", na četvrtom mestu „Gansi".

Za prve ne treba troŠiti mastilo ni tastaturu. Drugi su oni što su proslavili pet decenija od prvog koncerta, i koji i dalje špartaju svetom, iako u poslednjih 30 godina nisu napravili niti jednu pesmu vrednu svoga imena i reputacije. „Stonsi" su, već jako dugo, muzička sprdnja. Spektakl da, ukoliko vam je lagani odlazak slonova na slonovski ahiret spektakl.

A ovi četvrti... U krnjem sastavu, uboge nesuđene zvezde umirućeg muzičkog festivala Egzit. Egzit je zaista moglo biti srpski izlaz u svet, bio je nešto što je prvih nekoliko leta i zaličilo na ozbiljnu priču, da bi se premetnulo u dosadni defile izanđalih zvezdica, od kojih nas stare egzitaše iz godine u godinu hvata sve veća muka. „Gansi" su neveselo finale ionako precenjenih (uz nekoliko časnih izuzetaka) osamdesetih, i njihov je doprinos svetskoj muzici ravan doprinosu sadašnjih Zvezdinih fudbalera onom osvajanju titule u Bariju. Isti je to dres, slične su to gitare, ali sine, daleko si ti od veličine...

Otud, u nadi da će čitaoci Pressa i posetioci sajta nam imati dovoljno razuma da odaberu valjano, ovaj tekst. Otud ova kratka faktografija. Samo da se podsetimo najvećih, da nam se ne bi dešavale greške na izborima.

Četvrtog aprila 1964. na „Bilbordovoj" listi singlova prvih pet mesta zauzimali su „Bitlsi". Momci iz Liverpula prodali su u poslednjih pola veka više od milijardu ploča, samo u Americi imali su 20 hitova na prvom mestu liste. Osvojili su Ringo, Džordž, Pol i Džon (hajde da ovde ne zaboravimo nesrećnog Stjuarta) i sedam nagrada Gremi, a imaju i jednog Oskara.

Brojke vam ništa ne znače? Možda ćete poslušati kritičare. Od pet albuma koje je magazin „Roling stoun" proglasio za najbolje u istoriji muzike, njihova su četiri. (A „Abbey Road", to remek-delo među remek-delima, nalazi se na 14. mestu? Blasfemija).

Želite inovativnost? Prvi su koji su koristili fidbek u muzici. Prvi koji su se igrali žanrovima. Prvi koji su napravili konceptualni album. Prvi koji su napravili pesmu poput „A Day in the Life", petominutni praznik za uši koji se sastoji od dve potpuno različite partiture - jednu je napisao Lenon, drugu Makartni. Prvi koji su snimili hevi-metal pesmu („Helter Skelter", zbog koje će kasnije Čarls Menson podivljati i napraviti masakr). Na kraju krajeva, prvi su koji su u rokenrol doneli autorstvo. Po tome se razlikuju od Elvisa i zvezda iz pedesetih kojima su pesme pisali drugi.

Nekih od njihovih najboljih pesama uopšte nema na singlovima, ali su ipak među najboljim ikada napisanim numerama („Across the Universe" i „Dear Prudence", recimo. Ili jedna od najlepših ljubavnih pesama koje su gotovo zaboravljene - „I've Just Seen a Face"). Njihovo fantastično umeće da se od finih momaka transformišu u čupavce - i ponovo vrate u odela - ili da od tinejdžerskih idola postanu ozbiljni inovatori koji pokušavaju da zaista menjaju svet nije uspeo da ponovi niko.

Prvi su bend koji je postao urbana legenda („Pol je mrtav" i svi znaci koji upućuju ka tome). Za razliku od nesrećnih „Stonsa", još 1966. odlučili su da je sa koncertima dosta. Prvi su, dakle, i po skromnosti. Prvi su koji su imali Joko Ono (ili je ona imala njih). Prvi su koji su svirali na krovu.

Imali su kulturni uticaj koji je prevazilazio njihovu muziku, pa i filmove i sve drugo što su radili. U doba „druge renesanse", kako su neki nazivali šezdesete, oni su bili Leonardo, Mikelanđelo, Direr i Galilej. Iako pojedinačno nisu bili vrhunski „svirači".

A sve to su uradili za samo sedam godina.

I sve su to uradili u svojim dvadesetim.

Koliko ste vi stvari značajnih za svet, za Evropu, za Srbiju, pa i za svoj grad ili ulicu, uradili kada ste imali dvadeset i kusur? Pomislite na to pre nego što sledeći put glasate. Na izborima na sajtu ili na onim pravim, potpuno je svejedno.

Izvor: PRESS NEDELJNIK

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati