Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

18. 07. 2012.  - Autor: Stojan Drčelić

Fama o devedesetim

Kakve veze ima povratak „crveno-crnih" sa činjenicom da Snežana Malović, Nata Mesarović i Boško Ristić svoj posao nisu uradili kvalitetno? Još nam sada Nata cinično poručuje da će među sudijama koje će se vratiti na posao biti i onih koji su pod sumnjom za teška krivična dela. Ne kaže ko je trebalo da ih krivično goni

Nata
Nata
Mene ovo gotovo horsko kritikovanje vlade, koja još nije ni napravljena, podseća na stara vremena kad je igra loptom bila nezamisliva od dva do pet po podne jer bi se pristojan svet u to vreme odmarao. Tada deca nisu znala za ljudska prava ni sud u Strazburu, a prut je svako malo radio po dupetu, pa se kao anegdota prepričavao slučaj majke koja bi, svakodnevno, nemirnom detetu već zorom zalepila par ćuški, onako preventivno. Još se i pravdala: „Ako još nije napravio neku glupost, do kraja dana sigurno hoće."Elem, ne mislim ni ja da će Dačićeve perjanice bog zna šta korisno i uspešno uraditi za Srbiju, ne samo zato što su vremena vanredno teška već i zbog toga što će tu vladu činiti makar pola poznatih i već dokazano slabo sposobnih kadrova, ali mi se vrednim prezira čine oni koji danas primećuju da će, recimo, Žarko Obradović biti očajno rešenje u Vučićevoj-Dačićevoj vladi, a valjao im je u onoj tadićevsko-cvetkovićevskoj.

Uopšte, taj nanos patetičnog izliva tobože straha da se Srbija ne vraća u devedesete i plašenje „crveno-crnom koalicijom" svedoče ne samo o nerazumevanju vremena u kom se živi već i o potpunoj političkoj bezidejnosti i traumatičnom buđenju iz omame samodovoljnosti. Eto na primer, kao jedan od poslednjih krunskih dokaza za povratak aveti devedesetih uzimaju se i odluke Ustavnog suda. Hajde da na tren prenebregnemo neprihvatljivu politizaciju jedne sudske odluke i da se u nazor složimo sa onima koji u tajmingu odluka Ustavnog suda vide duplo dno, ili kako se već komentariše, potrebu sudija da se preporuče novim vlastima, odnosno, jelte, „crveno-crnoj koaliciji".


Ali za ime svega, kakve to veze ima sa činjenicom da je reforma pravosuđa propala, da na to poslednje dve godine ukazuju i domaći i strani stručnjaci, da su nas iz Brisela više puta upozorili da su rešenja nakaradna, suprotna evropskoj praksi i logici, da ne obezbeđuju pravnu sigurnost građana niti dostojanstvo sudija? Kakve veze ima povratak „crveno-crnih" sa činjenicom da Snežana Malović, Nata Mesarović i Boško Ristić svoj posao nisu uradili kvalitetno? Još nam sada Nata Mesarović u, nadam se, završnoj reči cinično poručuje da će među sudijama koje će se vratiti na posao biti i onih koji su pod sumnjom za teška krivična dela. Ne kaže ko je trebalo da ih krivično goni, valjda Vučić i Nikolić, možda Slavica Đukić Dejanović ili Verica Kalanović?

Još nam saopštava da Srbija ima najveći broj sudija u Evropi. Prosek sudija kod nas je 35,8 na 100.000 stanovnika, dok je kod ostalih prosek najviše 21 sudija. Da li se ona bavila ocenom dostojnosti sudija ili je brinula o višku radne snage i ko je uopšte od nje i Snežane Malović pozvaniji da objasni zašto je u Srbiji višak sudija, a manjak pravde?lllBez obzira na mračnjaštvo devedesetih, nova troglava vladajuća koalicija ne može biti odgovorna za to što sudstvo po oceni Agencije za borbu protiv korupcije zauzima visoko treće mesto, odmah iza političkih partija i zdravstva, kao institucija sa najvišim stepenom korupcije. Niti sa činjenicom da je broj pritužbi građana na rad pravosuđa udvostručen. Niti sa preporukom i ocenom Saveta za borbu protiv korupcije da su Nata Mesarović i njene kolege iz Vrhovnog saveta sudstva „kroz postupak reizbora i izbora sudija pokazali nestručnost, nesavesnost i nedostojnost za obavljanje sudijske funkcije i da zato treba da budu razrešeni".
Nove će devedesete doći 2090, samo je to izvesno i tačno. Ove su prethodne, naravno, bile odvratne. U svakom pogledu. Ali taj alibi više ne pije vodu. Neke su karijere tada okončane, neke tek započete. Pa i da se „crveno-crni" nisu promenili, promenili smo se mi. Da li poznajete nekog iz svoje najbliže sredine ko bi ponovo duvao u pištaljke, lupao u šerpe i u protestnim šetnjama jajima zasipao fasade državnih institucija i omraženih redakcija? Ko bi sada na minus 20 bio spreman da primi pendrek po leđima na poklič Vuka ili Čede, Velje Ilića ili Zorana Živkovića...? Da ne pričamo o tome da bi hipotetički na ulice mogli da vas pozovu Dulić, Šutanovac ili Jelena Trivan... Smešno, slažem se. Znači, nema šanse.


Odgovarajući na pitanje novinara da li će biti ministar u novoj vladi, Velimir Ilić se brecnuo i, sa samouverenošću čoveka koji je izmislio šljivu stenlejku ili probio Gotard tunel ispod Alpa, odgovorio: „Pa, biću ministar, šta bih drugo bio." I zaista, šta bi on mogao drugo biti? Ja bih mu sve oprostio iako je iz Čačka, mada i deca iz užičkih predškolskih ustanova znaju da je bolje živeti u zabludi nego u Čačku, samo kad bi napravio pristojan put, makar do Požege. Čuj, oprostio, glasao bih doživotno za njega. Za čoveka koji kaže: „Pa, biću ministar, šta bih drugo bio." 

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage