Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Esej - Marko Prelević

25. 07. 2012.

Property

Krvoprolića iz „Aurore", ili onog iz Kolumbajna, svega nekih petnaestak kilometara odatle, ne bi ni bilo da manijaci ne mogu da ušetaju u svaki supermarket i naoružaju se do svojih savršeno belih zuba

SAD su ubedljivo na prvom mestu po vatrenom oružju u vlasništvu civila - 88 od 100 Amerikanaca u svom domu ima neku pucaljku
Roditelji već češljaju po kolekcijama DVD-jeva, proveravajući da se nije, slučajno, među sve one Nodije i Pepa prasiće ušunjao kakav uljez u vidu maskiranog superheroja.

Sve to je, nažalost, očekivana posledica stravičnog čina koji se u petak dogodio u bioskopu „Aurora" u Denveru, država Kolorado. Još nije ni sahranjeno 12 žrtava bezumnog Džejmsa Holmsa, nesuđenog doktora koji je sebi uvrteo u glavu da je Džoker, Betmenov arhineprijatelj, a događaj je podignut na društveni nivo.

To je logično. To je i poželjno. Ali isključivo ako će nivo rasprave nešto promeniti. A retko se ko - osim njujorškog gradonačelnika Majkla Blumberga i šačice ljudi koji su odmah razapeti na neokonzervativni krst, s optužbama da podrivaju najameričkiji od svih američkih običaja - pozabavio onim suštinskim činjenicama:

Ovakva ubistva nisu nikakvo iznenađenje;

Ovakva ubistva dešavaju se u Americi gotovo svake godine;

Ovakva ubistva nastaviće da se događaju u Americi sve dok ona ne bude razoružana.

Slogan kojim republikanci, „čajdžije", voditelji Foks njuza i njemu sličnih fabrika laži i opsena brane pravo svakog Amerikanca da bude naoružan glasi: „Pištolji ne ubijaju ljude, ljudi ubijaju ljude." I niko od njih, zaslepljenih bolesnim prezirom prema svemu što odudara od onoga što je „američki način", ne kapira da ljudi, istina, ubijaju ljude, ali da bi mnogo manje ljudi ubijalo ljude kada ne bi tako lako mogli da se domognu pumparica, mitraljeza i „glokova".

I ne pominju da krvoproliĆa iz „Aurore", ili onog iz Kolumbajna, svega nekih petnaestak kilometara odatle, ne bi ni bilo da manijaci ne mogu da ušetaju u svaki supermarket i naoružaju se do svojih savršeno belih zuba. Baš to uradio je Džejms Holms. Tek tako, a da ga niko nije pitao zašto prikuplja arsenal.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, SAD su ubedljivo na prvom mestu po vatrenom oružju u vlasništvu civila - 88 od 100 Amerikanaca ima neku pucaljku u svom domu. Na drugom mestu je Jemen, sa 54 odsto naoružanih ljudi. Organizacija „Children's Defence Fund" kaže da je samo u 2008. godini 2.947 dece i tinejdžera stradalo od vatrenog oružja. Sledeće godine bilo ih je nešto više - 2.793. To znači da maloletnik u Americi biva upucan na svaka tri sata. A takvih nesrećnih mališana i tinejdžera je, za te dve godine, bilo više od nastradalih američkih vojnika u Iraku i Avganistanu zajedno (5.013).

Preklane se u Americi dogodilo četiri puta više ubistava nego u Britaniji (po glavi stanovnika) i šest puta više nego u Nemačkoj ili Španiji. Jesu li Amerikanci gori ili nasilniji ljudi? Ne, samo lakše pucaju. Jer imaju iz čega.

Dobar deo ameriČke nacije - što je nama Evropljanima, odraslim u krajevima gde se ni kuće nisu zaključavale, potpuno nezamislivo - prihvata da su masakri poput ovog cena slobode. Slobode da budete naoružani, slobode da tako naoružani šetate ulicama i da pomoću tog oružja branite svoj „property".

Ta odvratna reč - nije ništa lepša ni kada se prevede na srpski, svojina - dovoljan je razlog da komšiji koji šeta svog psa preko vašeg travnjaka upucate kuče. U najboljem slučaju. „Get off my property" odzvanja iz Amerike kao što su nam nekada iz te Amerike odzvanjale Elvisove pesme, drame Tenesija Vilijamsa ili Ginzbergovi stihovi. „Get off my property" bio bi mnogo bolji, mnogo iskreniji refren te nacije od ovog zastarelog bulažnjenja o „zemlji slobodnih i domu hrabrih".

Iako nemam lepih iskustava sa srpskom policijom - koje ministar (i premijer) nikako da nauči da nema potrebe da te u Beogradu, u po bela dana, provlače kroz motorolu i pitaju gde si krenuo (kao da sam, crni Ivice, Sovjet kojem treba ausvajz da iz Iževska ode u Vladivostok?) - uvek bih radije njima poverio da me štite nego što bih voleo da hodam ulicom znajući da su na njoj svi naoružani.

I uvek bih radije živeo u zemlji - pa kakva je da je - u kojoj su šanse da maloumnik kojem ste slučajno stali na nogu u tramvaju ode u „Maksi", pazari žvake, toalet papir i „dezert igl" i rastoči vam mozak, jednostavno ravne nuli.

Then again, ako je američka država toliko dobra, toliko bolja od naše, zašto oni ne veruju svojim organima sile i zakona, nego svoj cenjeni „property" brane pucajući u mrak?

Zato ostatku sveta Amerika, nekadašnji šampion demokratije, više liči na izolovano ostrvo, ostrvo prepuno ludaka koji, dok negiraju teoriju evolucije i muče pokojeg zatvorenika - taman kada su na omiljenom „Foks njuzu" reklame - kao podilkaneli prikupljaju hranu i oružje, čekajući nekakvu zombi apokalipsu. Ili šta su već utripovali ove decenije. 

Izvor: PRESS NEDELJNIK

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati