Once brothers

Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj Pošalji prijatelju

UVODNIK - Veljko Miladinović

15. 08. 2012.

Once brothers

Kako je krenuo onaj italijanski sudija, pomislio sam da će ako utakmica kojim slučajem potraje, i meni dati crveni karton. Nije problem što bi taj italijanski sudija Kaputi, pre toga, kada bi prvo ispraznio našu klupu, crvene kartone redom počeo da daje Srbima na tribinama - Milici Mandić ili Vladi Divcu

Ne smeta ni što bi crveni karton verovatno dobio i premijer Ivica Dačić, on je bar pokazao da posle isključenja lako može da se vrati u igru. Nije neočekivano, a i ne tangira mnogo, što su zluradi hrvatski navijači u tom meču navijali za Srbiju kako bi naši vaterpolisti bili na postolju dok se svira „Lijepa naša". Sve je to sportski folklor, i zluradost i kradljivi sudija. Mnogo više smetaju modrice na licu Vanje Udovičića koji je, dajući izjavu za RTS odmah posle utakmice, podsećao na Rokija Balbou u najboljem izdanju posle borbe sa Ivanom Dragom.

Iako nije bio u ringu nego u bazenu. I nije igrao protiv arhineprijatelja nego protiv svoje braće. Protiv ljudi sa kojima je zajedno odrastao, i provodio život. Tako su, bar, naši vaterpolisti govorili o specifičnostima duela sa Crnom Gorom. Nisu prvi put igrali naši za treće mesto na nekom takmičenju, ali nikad nisu dobijali toliko laktova i pesnica. Čak ni na onom prvenstvu u Kranju, kada su hrvatski navijači sprovodili progon Srba sa tribina u bazenu nije bilo toliko batinanja.

Događa se to da se dva brata pobiju, na jedan drugog naljute i ne razgovaraju. Dešava se i da neko sa strane, kao ovaj Talijan, dva brata posvađa. Ako se vaterpolisti laktaju, to može da bude „njihov posao, njihova stvar". Ali, u okolnostima prenapadnog nacionalno-lingvističkog inženjeringa kojim Crna Gora pravi otklon od Srba, Srbije - i mnogi bi rekli - od sebe same, stvaraju se uslovi za takve konflikte. Da srpski turista kada ide u Crnu Goru počne da razmišlja na isti način kao kada ide u Hrvatsku.

Mogla je Crna Gora
da bude nezavisna i
bez prevođenja
„Gorskog vijenca"
na crnogorski
i bez razlikovanja
srpske od
crnogorske cicvare.
Ali, to je
već „potrošena priča"

Dučić je nekada govorio da je sve što vredi u srpskom rodu rođeno sto kilometara oko Dubrovnika. Danas možemo da kažemo da je sve što vredi u vaterpolu rođeno 50 kilometara oko Kotora. A u krugu oko Durmitora, onom Milu Kadiji u Njegušima presela je njegova crnogorska cicvara kada su crnogorski vaterpolisti u zadnjem napadu pogodili dve stative. U Vasojevićima se verovatno pripucalo.

Mogla je Crna Gora da bude nezavisna i bez prevođenja „Gorskog vijenca" na crnogorski i bez razlikovanja srpske od crnogorske cicvare. Ali, to je već „potrošena priča". A možda dva brata moraju da se potuku da bi shvatili da su braća i da ne mogu jedan bez drugog. Možda je u pravu bio i Ivica Dačić kada je kao tek postavljeni premijer poslanicima u Skupštini poručio:

„Crnogorski narod ima svoju državu i Srbija ima svoju državu. Molim vas, nemojte više da nas zamarate tim temama."

Izvor: PRESS NEDELJNIK

Tagovi

ostavi komentar

Nema komentara.