Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Samnji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Ako te ne ubije dop, ubiće te pop
„Zašto šištiš, Beograđanin?", pitao je, kao smireno gledajući pored mene se moje desne strane očinskim tonom. „Što ti to treba?" Rešio sam da ćutim. Nisam hteo da upadnem u priču sa njim i da najebem još više. Nisam ni video kada mi je zavalio šamarčinu desnicom. Onako punom šakom preko jagodice i uveta. Refleksno sam digao ruke, a on me pripalio u želudac. Od udarca sam se savio...
1
Zadnju crtu povukao sam u Ribarićima, na deset minuta od Crne Reke. Znao sam da tamo biju ašovima ako ne poštuješ pravila; znao sam ono što sam čitao na sajtu i nešto po forumima.
Uveli su nas na terasu u kući gde spava otac Dejan koji vodi centar u Crnoj Reci i glavni saradnik, zalečeni narkoman Keba, koji tada nije bio tu. Sa ocem Dejanom je bio neki momak, ćelavac, u trenerci i patikama, Vlada, zvani Ultras. Jebeni tabadžija, navijač sa „severa".
„Donesite ašov", naredio je Keba.
„Kakav ašov?", pitao sam se iako sam čitao po forumima da tuku ašovom, a ono malo ljudskosti ili ljudskog straha u meni, nije htelo da poveruje da je to istina.
„Ajde, uvuci nogavice u čarape i namesti se", naredio je opet mirnim glasom Keba, skroz drugarski.
Dok je Igor stavljao drugu nogavicu u čarapu, strašni Vlada, zvani Ultras, puko ga je svom snagom pesnicom po temenu sa leđa. Igor je pao, počeo da koluta očima, ali se brzo povratio. Posle dvadesetak sekundi.
„Kkaakko dda se nammessttim?", pitao je izbezumljeno.
A ja sam se pitao zašto je naredio da uvuče nogavice u čarape.
„Kolena na klupu, telo preko stola, a dvojica nek mu drže ruke", rekao je dok je zamahivao ašovom po vazduhu kao da ga zagreva.
2
KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU PRESSOVOG NEDELJNIKA
Izvor: PRESS NEDELJNIK
Nema komentara.