Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Esej - Marko Prelević

15. 08. 2012.

Sabor

Šta će jednom Dejanu Petroviću jedna Svetlana Ražnatović? Zašto bi on svirao „Ja još spavam u tvojoj majici", kada može da svira „One Step Beyond"? Dokle će vrhunski umetnici u Srbiji koketirati sa žabokrečinom?

Svetlana Ražnatović nije smela da se popne na binu. Nije, jer Sabor to nije smeo da joj dozvoli. Jer bi Sabor i Srbija trebalo da budu mnogo bolji od toga
Priznajem, nikada nisam bio u Guči. Ne jer ne podržavam genocid nad sitnom i krupnom stokom, ne ni jer mi smeta miris kupusa, a najmanje jer se tobože (a takvih ima, ihaj-haj!) grozim Srbije koja je svakog avgusta tamo. Naprotiv. Ono, istina, moji su listom bili partizani, vazda mi je lepša petokraka od kokarde - a od Draže draži Lola - teke mi ni sveprisutna četnička ikonografija uglavnom ne predstavlja problem. Baš kao ni Čedi Jovanoviću, uostalom.

Jednostavno, truba mi uhu prija kad je u društvu električnih gitara, kada je sviraju „Specials", „Madness" ili „Skatalites". Bez toga - trpim je i volim pesmu-dve, i ni tuš više. A pogotovo ne u masi, kada se, kao što kaže vic koji ovih dana kruži Srbijom, ispod šatre čeono sudare oni koji baš i ne umeju da sviraju sa onima koji baš i ne umeju da piju.

Ali, za taj sam instrument, kao i za Guču, pa kao i za Srbe koji hrle na opštu tarapanu, imao veliko poštovanje sve do ove godine, kada se na festivalu koji je stremio da bude svetski, zahvaljujući organizatorima koji kao da lutaju u magli, pojavila jedna zvezda iz druge priče. Pa još i postavljala uslove. Pa još i, kažu zvanični podaci televizije Pink, koja je uživo prenosila koncert Svetlane Ražnatović, bila duplo gledanija od fantastične ceremonije zatvaranja Olimpijade.

Svetlana Ražnatović smela je da se pojavi na Saboru trubača samo kao običan građanin (dočim, običan građanin nije se pod sumnjivim sudskim okolnostima opskrbio nekakvim elektronskim sokoćalom), da drmne rakiju iz onih epruvetica i proveseli se malo, onako, za svoju dušu. A nije smela da se popne na binu. Nije, jer Sabor i njegovi organizatori to nisu smeli da joj dozvole. Jer bi Sabor i Srbija trebalo da budu mnogo više od toga. Mnogo više od primitivizma estrade koji, izuzev nekoliko sve ređih dana u godini, prekriva Srbiju kao monsunska kiša.

A ona je svoj nastup u srcu Srbije debelo naplatila. Novine pišu: 35.000 evra. Te iako je sve na Saboru oduvek besplatno bilo, za njen se nastup plaćala karta.

Pa zar toj zvezdi, sa peticama iz svinjogojstva u đačkoj knjižici srednje škole, ne treba da bude čast da se pojavi sa majstorima trube, sa ljudima koji su - za razliku od nje - vrhunski muzičari? Zar nije jedan Goran Bregović, o kojem možete misliti ovo ili ono, ali ne i poricati da je ime svetskih razmera, u istoj toj Guči svirao besplatno za narod? O kolikoj se pohlepi ovde radi i kada će taj balon najzad izduvati svoje?

Iste novine pišu i da je Svetlana Ražnatović prvobitno trebalo da nastupi sa orkestrom Dejana Lazarevića, ali je od organizatora zahtevala da na scenu, u nedelju u 19 časova, s njom izađe orkestar Dejana Petrovića.

Prvi se Dejan, inače član Akademije scensko-muzičke umetnosti, razumljivo, ljutnuo, poručivši da nikada više neće svirati u Guči, natuknuvši i nešto oko katastrofalne organizacije i činjenice da ni najboljim trubačima nije obezbeđen smeštaj dostojan muzičara. Neki nisu imali čak ni kupatilo.

Drugi je Dejan oberučke prihvatio datu mu šansu. I time ponizio i sebe i svoj instrument, na kome je velemajstor.

Pravi sin svoga oca, Miće Petrovića - zbog Miće su Srbi i ubeđeni da je truba naša, iako je to daleko od istine - dečko iz Dubokog kraj Užica predvodi možda i najbolji svetski trubački orkestar, sarađuje sa Kusturicom, a u tradicionalni melos tako vešto zna da utka rokenrol, džez, fank. Jedan Sting je bio oduševljen njegovom obradom „Englishman in New York", jedan Maradona želeo je da mu Petrović svira na uvce, jedan Džoni Dep ostao je bez teksta, jedan Tarantino jedva čeka da se dokopa nečeg sličnog...

Šta će, onda, jednom Dejanu Petroviću jedna Svetlana Ražnatović? Zašto bi on svirao „Ja još spavam u tvojoj majici", kada može da svira „One Step Beyond"?

Dokle će vrhunski umetnici u Srbiji, ono najbolje što ova zemlja ima, pristajati na koketiranje sa onima koji u normalnom svetu ne bi mogli ni da im budu grupiji i trčkaraju po hladno pivo? Dokle ćemo se svi praviti blesavi što jedan oženjeni ministar javno vlaži na kafansku pevačicu? Dokle će novine izveštavati o tome gde je sin „srpske majke" - kako prikladno! - preksinoć ludovao u provodu, a da se nijedna organizacija za zaštitu dece ne javi i ne skrene pažnju da isti sin nema ni 16 punih godina, ama već visi po splavovima?

Dok nam ne stignu odgovori na ova pitanja, i mi možemo da napravimo svečanu ceremoniju zatvaranja. Srbije i srpske pameti. 

Izvor: PRESS NEDELJNIK

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati