Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

UVODNIK - Veljko Miladinović

22. 08. 2012.

Srborealizam

U civilizacijsko-ideološkom sukobu evroentuzijazma i evroskepticizma, koji treba da odredi sudbinu ovog naroda, makar za prvu polovinu 21. veka, pobedio je izgleda - srborealizam

Prvi put, kažu, za deset proteklih godina, podrška građana Srbije za ulazak u Evropsku uniju pao je ispod pedeset odsto. Ono jest, možda je i logično, gde će Srbin da ide u tu Evropu, međ one koji kukaju čim ih udari mala kriza. A tu krizu imamo i kod kuće.

Ta statistička zvrčka od dva odsto pada evropodrške od početka godine (bilo je 51 odsto u januaru) ipak je mali korak za evroskepticizam, kao što bi i skok od dvadeset odsto podrške bio još manji korak za evroentuzijazam. Jer ta statistika je u odnosu na društvenu stvarnost kao statistika za košarku - onako kao bikini, pokazuje sve, a ne otkriva ništa.

Apsurdno je što odnos Srba prema Evropi ima upotrebnu vrednost samo u lokalnom nadgornjavanju političara, i to uglavnom onih iz nižeg ešalona. Naša realnost je da o sudbini Srbije odlučuju u Briselu (a kakva je to realnost kada o tebi odlučuje neko ko ne zna šta će sa sobom).

Iako, s druge strane, talentovanim spin-majstorima može da posluži kao dokaz da građani ne veruju da nova vlada i novi predsednik iskreno žele EU, a suprotstavljenim spinerima sa ništa manje talenta može da posluži kao pokazatelj da je prošla vlada lošom politikom dovela do pada evroentuzijazma. Pa čak i onima sa najmanje talenta za medijske egzibicije može da posluži kao potka u pravcu ispravnosti ideje o neutralnosti.

Što bi rek'o narod, možemo da se pitamo šta je starije, kokoška ili jaje, a nemamo ni za kajganu. Realnost je da se o Srbiji u EU nije pitala ni prošla, kao što neće ni sadašnja vlada, a još manje će uticati raspoloženje građana. I ako već svi govore da Srbija neće doći do te Evrope u narednih deset godina, zašto se uopšte ta istraživanja sprovode. Narod koji je za dvadeset godina promenio četiri države pitaju gde će biti za deset godina.

Ipak, u istraživanju Vladine kancelarije zabeleženo je i da čak 68 odsto smatra da bi evropske reforme trebalo sprovoditi i da nisu uslov za članstvo, već da to treba da uradimo zbog nas samih. To je dobra vest za sve ono evropromotere koji su živeli od evropskih fondova uvodeći ideju Evrope na mala vrata u Srbiju, jer je to pokazatelj da ih je narod slušao i „konačno" shvatio da su Evropa evropski standardi, a ne formalno članstvo. Drugo je pitanje što će isti sad imati još teži zadatak da objasne šta su to evropski standardi kad to uskoro ni u Briselu neće znati da objasne.

Izvor: PRESS NEDELJNIK

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage