Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Brifing NEDELJA - STOJAN DRČELIĆ

22. 08. 2012.

Dživdžan u politici

Priča o jednom blogu najbolji je pokazatelj kako javnost ocenjuje stanje u najjačoj opozicionoj stranci Srbije. Šta ljudi pretpostavljaju da važni akteri misle o stranci, šta misle jedni o drugima i šta običan svet misli o svima njima? Interesovanje javnosti pokazuje i da je Demokratska stranka još važna. I da ako tu važnost razumeju, za njih ima nade

Imam dva poznanika, obojica su matori konji, ali nigde ne kreću a da među stvari u putnim torbama ne ćušnu dve knjige. Jedan ne putuje bez Molnarovih „Dečaka Pavlove ulice", a drugi nikud ne mrda bez Mihailovićevih „Tikava" i legendi o Ljubi Vrapčetu. Da napomenem, obojica, makar na prvi pogled, deluju normalno, mada se jedan svojevremeno žalio da mu je druga po redu žena, psiholog po struci, mrsomudila da je to krucijalni dokaz njegove nezrelosti i nespremnosti na odrastanje, odsustvu kapaciteta za odgovorno roditeljstvo, infantilne potrebe za poistovećivanjem sa herojima ulice i prikrivenog nagona za begom od svake odgovornosti, bez koje nema validne ulaznice za svet odraslih i uspešnih. I sve tako to.

Učinilo nam se da je to divna tema za kafansko raspredanje pa smo svojevremeno utucali silno vreme razmatrajući otkud joj to, na šta je konkretno mislila, dal' ih to stvarno uče na fakultetu i kakve bi veze sa nečijim brakom mogla da ima činjenica da čovek u koferu nosi knjigu o Ljubi Vrapčetu i postane toliko užasno važna da i tom, drugom po redu braku, pre vremena istekne garantni rok.

Setio sam se ovog detalja povodom ne male pažnje koju po ovoj žegi, po ovom letu koje se odužilo suvo i vruće, izazvao blog Nebojše Krstića, nekadašnjeg savetnika bivšeg predsednika Tadića. On se tamo obratio gradonačelniku Đilasu da ovaj povede računa i zainteresuje se za sudbinu vrabaca u Beogradu. Eto, nema vrabaca, a nekada su bili zaštitni znak prestonice i sada bi valjalo da Đilas pokrene akciju i ozbiljno se angažuje da se dživdžani vrate. Ako treba, kaže Krstić, za tu priliku treba konsultovati i stručnjake.

I sad, eto ustreptale političke javnosti sa samo jednim pitanjem: oh, bože, kuda ide Srbija? Na šta je bivši savetnik mislio s pričom o vrapcima? Evo slobodne interpretacije nekih najčešćih odgovora sa društvenih mreža:

a) kao i obično, nije mislio ništa, dosadno mu pa zajebava

b) hteo da uvredi Đilasa i poruči mu da se mane ćorava posla u DS i da se prihvati svojim sposobnostima primerenom poslu

c) poručio Đilasu da je za Srbiju važnija sudbina dživdžana nego da li se Tadić na Visu kupao u žutim ili plavim gaćama

d) poručio Đilasu da mora da zbrine Ljubu Vrapčeta, arhetip fajtera Dorćolca koji ume da primi udarce i koji pobeđuje i kad izgleda da je gubitnik

e) podsetio brojne funkcionere DS da su hitro poput vrabaca pokljucali šta su imali i pobegli od Tadića, a on im je učinio toliko

f) dodatno uplašio one koji se brinu da ih, ako Đilas preuzme DS, čeka sudbina beogradskih vrabaca

Ne znam kako bi Krstićev blog pročitala ona dama s početka teksta, ona što joj je zbog psihološke analize istekla bračna garancija pre roka. Ništa o Agrobanci, ništa o deficitu, ništa o privatizaciji medija, ništa o činjenici da je iz Srbije samo prošle godine otišlo 7.000 mladih sa diplomom... Može biti da je bivšem savetniku stvarno stalo do vrabaca. Potresao se. Brine o ekologiji. Avaj, u ovako ostrašćenoj Srbiji to ne prolazi. Em vrapci, em Đilasu. Mora da tu ima nešto...

I zato je priča o jednom blogu najbolji pokazatelj kako javnost ocenjuje stanje u najjačoj opozicionoj stranci Srbije. Šta ljudi pretpostavljaju da važni akteri misle o stranci i šta misle jedni o drugima i šta običan svet misli o svima njima. Interesovanje javnosti pokazuje i da je Demokratska stranka još važna. I da ako tu važnost razumeju, za njih ima nade.

Od bogate Kalifornije do donjeg Srema rastegla se poput gladne godine priča o katastrofalnim posledicama suše. Prognoze crnje od kišobrana. Priča se da neće biti ničega, a i to ništa biće skupo kao đavo. Na hranu na koju i inače odlazi više od pola plate, trošićemo još više, a meso će se prodavati kao delikates. Na pijaci, moj omiljeni preprodavac ovako apsolvira situaciju: „Sve što dolazi sa sela, biće skuplje. I rakiju ko bude pio od ovogodišnje šljive ima da se zagrcne od cene. Teško seljacima, teško i vama. Mi nakupci ćemo da preživimo. Mi smo ti kao bankari, nikad ne gubimo."

Nema šta, sudar divova u Dragačevu. Orkestri sa juga Srbije zapretili da više neće na takmičenje u Guču nego će da prave svoj trandebal jer se pobednici u Guči znaju unapred, a orkestri sa juga malo poštuju. Dragačevci demantuju, tvrde da su južnjaci ljuti jer im nisu omogućili da tezgare pod šatrama. Naravno, uvek se sve lomi na parama. Dok je to bio dvoipodnevni sabor narodnog stvaralaštva i dok je pobednik u Guči svirao za slavu, a pare posle uzimao na svadbama i ispraćajima, koncept je opstajao. Sad kad je sve pretvoreno u višednevnu terevenku gde se nastup odabranima papreno plaća i gde kafedžije parče hleba cene 50 dinara, svi pitaju: „A gde sam tu ja?" Davno je organizatorima govorio moj pokojni kolega Bogosav Boca Marjanović, jedan od utemeljivača sabora: „Vodite računa da Guča ostane truba, a ne iće i piće. U protivnom će Guča da pojede sebe."

Izvor: PRESS NEDELJNIK

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati