Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Brifing NEDELJA - STOJAN DRČELIĆ

29. 08. 2012.

Srbija nema more, nema ni kukuruz

Ponekad zaista i previše delujemo kao pleme nedotaknuto civilizacijom, kome je zimi hladno a leti uvek prevruće i uz to smo uvek iznenađeni. Da li ćemo jednog dana dobiti vladu koja će održati važnu sednicu koju bi premijer mogao započeti nekim sasvim banalnim konstatacijama? Recimo, „Srbija nema more, a nema ni Luvr, pa nema šanse da namakne nekoliko milijardi evra od turizma. Zato moramo doneti strategiju i raditi danonoćno na stvaranju uslova za povećanje izvoza poljoprivrednih proizvoda"

Ima jedna stara izreka, doduše ne znam čija, koja kaže „kad lenjost korača, siromaštvo je brzo stigne". Otud verujem da posledice suše u Srbiji nisu natprirodnog karaktera koji bi zahtevao sveštenički moleban svetom Iliji da ugasi sa neba oganj i izmoli Gospoda za kišu, kako je to pre nekoliko dana učinio episkop SPC. Pre je u pitanju logičan rezultat nedostatka bilo kakve sistematične agrarne politike u Srbiji u nekoliko prethodnih decenija. Ponekad zaista i previše delujemo kao pleme nedotaknuto civilizacijom, kome je zimi hladno a leti uvek prevruće i uz to smo uvek iznenađeni. Setite se samo poslednjih snegova.

Ne bih se prejakom reči bacio na aktuelnu vladu koja sad spasava što se spasti može, jer neće biti da ministar Knežević i šef Dačić čarobnim štapićem mogu navodniti Srbiju i spasti je štete veće od tri milijarde evra, koliko se procenjuje da će poljoprivredu koštati ovo dugo i vrelo leto.

S obzirom na to da je prošle godine prosečan prinos pšenice bio 2,2 tone po hektaru, odnosno rekordno nizak u poslednjih 30 godina, vredelo bi saznati šta je Vlada tim povodom uradila sem što je odobrila uvoz žita. Očigledno, ništa. Ponadala se da će ove godine biti bolje. Nada umire poslednja i to joj se događa baš ovih dana kad stručnjaci objašnjavaju da će posledice ovogodišnje suše biti višestruko katastrofalne. Em će novca od izvoza biti znatno manje, em će na unutrašnjem tržištu biti stvoren disbalans u stočarskoj proizvodnji, što ćemo svi osetiti u mesarama i na kraju, za duži naredni period biće izgubljeni tradicionalni kupci na svetskom tržištu.

Zato vredi pitati da li ćemo jednog dana dobiti Vladu koja će održati važnu sednicu koju bi premijer mogao započeti nekim sasvim banalnim konstatacijama. Recimo, „Srbija nema more, a nema ni Luvr, pa nema šanse da namakne nekoliko milijardi evra od turizma. Zato moramo doneti strategiju i raditi danonoćno na stvaranju uslova za povećanje izvoza poljoprivrednih proizvoda. Dajte stručnjake da objasne da li treba investirati u irigacione sisteme i da li samo navodnjavanjem može da se bori sa sušom. Kako se reaguje sa povrtarskim kulturama, a šta je imperativ za ratare. Ako može i mora, hajde da to radimo. Odmah, juče još. Ako tako možemo da se izborimo sa sušom, hajde da vidimo kako ćemo u borbu sa javašlukom i lenštinama. Ako nije samo navodnjavanje, a brojni stručnjaci tvrde da se moraju stvarati nove i otpornije sorte, dajte neka kažu šta nam je činiti. Ali da onda stvarno činimo."

I kad neki od ministara posle ovakve godine ubuduće saopšti da „Vojvodina može da hrani pola Evrope" da mu se svi zajedno nasmejemo u brk. I kad neki od ministara štete od sušne godine u Srbiji pravda božjom voljom kojoj se i ceo svet pokorava, da ga podsetimo na veš-mašine, olupine automobila i crkotine koje guše već postojeće kanale za navodnjavanje.

I kada Svetska meteorološka organizacija (SMO) poruči da države hitno moraju da naprave plan mera protiv suše, pošto se poljoprivrednici od Afrike do Indije bore sa posledicama male količine kiše, a Manava Sivakumar, direktor odseka za prognozu u SMO, objasni da nova globalna politika borbe protiv suše podrazumeva konzistetne mere na nivou država bez obzira na to ko je na vlasti u njima, da naši političari poveruju da je mislio baš na njih.

Rasplamsao se verbalni rat Nebojše Čovića i Duška Vujoševića. Deluju kao dva jarca na brvnu ili ono „prema svecu i tropar". S obzirom na to da i jedan i drugi već znaju ko će i na kakav način biti prvak, nema druge nego da ovo košarkaško prvenstvo i ne gledamo. Kad se sve okonča, i jedan i drugi će reći: „Upozoravao sam na vreme, znao sam da će ovako biti."

Nije ovde suština samo u tome da su i Zvezda i Partizan stariji od Čovića i Vujoševića, nije ni pitanje „pobogu, šta je s ovim ljudima", nego realna je bojazan da deca koja ih sada slušaju, takozvani navijači, sutra zapale „Pionir" i stadione na Topčiderskom brdu. Onda će požar da gasi samo Dačićeva žandarmerija, a sadašnji nemi posmatrači ovog cirkusa da objašnjavaju kako je sport odraz stanja u društvu i kako je navijačka agresivnost podstaknuta osećajem besperspektivnosti, kako škola i roditelji ne deluju vaspitno...

Ma, sve te priče već znate.

Izvor: PRESS NEDELJNIK

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage