Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Esej - Marko Prelević

29. 08. 2012.

Man on the Moon

Retki su kod nas oni koji su Nilu Armstrongu dali jednak prostor u medijima kao, recimo, vladici valjevskom Milutinu, koji je pozvao vernike da se u nedelju okupe i pomole za kišu

Armstrong je trijumf ljudske nauke i radoznalosti, ovaploćenje milenijumskih snova o dalekom putovanju. On podseća šta smo sve mogli da uradimo kada su heroji bili pravi
Bila je to mala smrt za Čoveka, ali ogromna za čovečanstvo. Nil Armstrong, onaj što je šetao po Mesecu, preminuo je u subotu, posle neuspele operacije bajpasa, u 82. godini života.

Bila je to ogromna vest za čovečanstvo, ali mala za Srbiju.

Retki su kod nas oni koji su Nilu Armstrongu dali jednak prostor u medijima kao, recimo, vladici valjevskom Milutinu, koji je pozvao vernike da se u nedelju okupe i pomole za kišu, optuživši pritom grešnike među nama da su krivi za požare (da saberem svoje ovogodišnje grehe, kiša ne bi padala makar do 2019, no o tome nekom drugom prilikom).

Više se u Srbiji pričalo i o nekakvim antenama kraj Barajeva, koje su, navodno, krive za žaropek od cela 62 stepena Celzijusa, kako pisaše na nekom popularnom agresivno-patriotskom portalu. Ne znam jesu li se pop i „antenaši" konsultovali, ali ne bi li valjalo te priče uskladiti? Da nije bog poslao antene da nas kazni? Možda je onda trebalo prizivati kišu igrajući oko njih, a ne paleći sveće i celivajući ikone u nekoj crkvi...

Dakle, ako je Nil Armstrong i bio tema naše javnosti, to je bilo samo da potcrta teoriju zavere, po kojoj čovek nikada nije ni hodao po Mesecu. Sve je snimljeno u studiju, režirao je Stenli Kjubrik, a sponzor je, naravno, bila „Koka-Kola". „Sad nikad nećemo saznati kako su nas prevarili", rečenica je koju sam najčešće čuo nakon što je objavljeno da je taj divni čovek izdahnuo.

Trudim se da ne ulazim u verbalne duele sa teoretičarima zavere. Ako ste jedan od njih u mom društvu - ne brinite, tiho ću popiti svoje piće i potom se udaljiti. To je, uostalom, i jedini način borbe. Ćutao sam, tako, kada mi je prijatelj - sa završenim fakultetom, ako to išta znači - uzbuđeno govorio o tome da je Tesla nekakvo superoružje prodao Amerikancima, pod uslovom da svim Srbima do kraja sveta struja bude besplatna, a oni nas, jadne, izigrali. Ćutao sam i kada me je jedna lepa devojka ubeđivala da nam mlazni avioni ispiraju mozak. Otćutao sam i kad je Elvis bio živ, i kad se Holokaust nije dogodio, i kad su Amerikanci sami srušili „kule bliznakinje", i kada je sida istrebljivala isključivo homoseksualce, i kada smo dobili S-300 (samo što nismo hteli da zezamo NATO), i kada su iluminati i trilaterala vladali svetom...

Armstronga, ipak, neću da prećutim. Neću da dozvolim da me pseudointelektualci koji se kunu u Danikena ubede da je čovek toliko nesposoban da ne može da ode na satelit o kojem je maštao i pre nego što je znao da je to satelit.

Armstrong je trijumf ljudske nauke i radoznalosti, ovaploćenje milenijumskih snova o dalekom putovanju. On podseća šta smo sve mogli da uradimo kada su heroji bili pravi. Kada ih nije štancovao Holivud, kada nisu bili razmažene zvezde čiji se jedini talenat svodi na pikanje fudbalske lopte, kada su veliki ljudi živeli povučeno, mimo prepucavanja na Tviterima, bez silikona u zadnjicama i uživo prenošenih razvoda.

Postoji anegdota da je predsednik Nikson, prilikom zvanične posete fabrici u kojoj se gradila raketa „Saturn V", slučajno naleteo na momka koji je čistio pod metlom. Upitao ga je čime se on tu bavi. Momak mu je odgovorio: „Vidite, gospodine predsedniče, ja pomažem da najzad pošaljemo čoveka na Mesec."

Te vizije, tog zajedništva, pionirskog duha, vere u progres, više nema ni u svetu, ni kod nas. Umesto da letimo u svemir, pravimo bespilotne letelice koje ubijaju na daljinu. Umesto da tražimo idole kakav je bio Armstrong, s jedne strane nas ograničavaju političari i bezobrazni biznismeni, a s druge cinici i moderni ludisti sa brojanicama oko podlaktice.

Pune 43 godine posle misije „Apola 11", Srbija gradi sedam-osam kilometara autoputa godišnje, pruge nam služe za sprdnju evropskih turista, a mostove gradimo po deceniju i kusur. Čovek je bio na Mesecu, i to pomoću tehnologije koja ne može da se meri sa najobičnijim mobilnim telefonom u nečijem džepu, a mi se zorimo što smo udarili temelj za most? Pare i energija troše se na antiintelektualizam, na proizvodnju rijaliti programa i rijaliti zvezda. Nauka se izvrgava ruglu - to je, na kraju krajeva, učinio i taj ubogi valjevski pop, čije su se dodole baš poklopile sa meteorološkim najavama da u nedelju uveče stiže osveženje.

A Armstrong je, nekoliko dana pred smrt, svojim kolegama, poput Baza Oldrina, poslao mejl u kojem žali zbog toga u šta se pretvorila i njegova NASA, ali i čitava nauka, i planeta koju je posmatrao sa njenog satelita. Umesto pozdrava, na kraju je ostavio citat Jogija Bere, legende američkog bejzbola:

„Ako ne znaš kud si krenuo, onda tamo nećeš ni stići."

Izvor: PRESS NEDELJNIK

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage