Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

05. 09. 2012.  - Autor: Piše Marko Prelević

Obmana Obama

Predsednik ne mora da se bori protiv Romnija, pa ni protiv Prljavog Harija, Klinta Istvuda, izlapelog starca koji bi da kolje političke protivnike, pa ni protiv najsnažnijeg republikanca na svetu Čaka Norisa, već protiv svojih izneverenih obećanja. Ili, kako je to primetio „Gardijan", protiv „mlađe verzije samog sebe"

1
Kada je 4. novembra 2004. godine Džordž V. Buš dobio drugi mandat u Beloj kući, levičarski britanski tabloid „Dejli miror" napravio je naslovnu stranu koja je pomerila granice novinarstva, hrabrosti, ludosti i, rekli bi neki, potpunog neukusa. Uz fotografiju novog-starog predsednika na kojoj je izgledao nimalo inteligentno „Miror" je nalepio, velikim slovima: „Kako 59.054.087 ljudi može da bude TOLIKO GLUPO?". Njihove kolege iz uglednog „Gardijana" odlučile su se za lakonski naslov „O, bože", dok je „Independent" napravio kolaž od fotografija izmučenih zatvorenika iz Gvantanama i Abu Graiba, vojnika koji su se borili u Iraku i Avganistanu, novootvorenih naftnih platformi i, naravno, Buša juniora, uz kratko i jasno „Još četiri godine".

Prošle su, nekako, te četiri godine, pa je novembra 2008. na crtu Bušovom kandidatu Džonu Mekejnu izašao Barak Husein Obama, relativno mladi guverner države Ilinois, rođen na Havajima, ali sa afričkim poreklom i tamnom kožom. I, mnogo važnije, sa velikim obećanjima. Zdravstvena zaštita za sve građane Amerike (što je u zemlji opterećenoj neoliberalizmom bilo nezamislivo), povlačenje američkih trupa iz Iraka, smanjivanje uticaja lobista na Kapitol hilu, pomoć siromašnima, ugroženima i bolesnima, ma gde da su, drugačija, nekolonijalistička spoljna politika, izmirenje sa arapskim i islamskim svetom... Sve to stalo je u dve reči na kojima se bazirala njegova kampanja. Nada i Promena.

Obamina pobeda bila je znak za veliko slavlje u Americi, među mladima, ženama, Afroamerikancima, Hispanoamerikancima, ali i van SAD, u državama saveznicama i u onima koje nisu baš mirisale jedinu svetsku velesilu, posebno u postjedanaestoseptembarskoj histeriji, obeleženoj bombardovanjem nedužnih i šikaniranjem sumnjivih. Obama je značio neki novi, vrli svet. U kojem neće biti šerifa, u kojem neće biti ratova vođenih zbog laži, u kojem ćemo manje zagađivati planetu, a bogme jedared stići i do Marsa.

Poznati bend „The National" posvetio mu je i pesmu, prikladno nazvanu „Mr November", čiji je refren glasio „I won't fuck us over". „Neću nas zajebati".

I Srbi su pali na Obaminu priču. I naše su novine pozdravljale „Novu nadu" koju je doneo crnac u Beloj kući - a bili smo ubeđeni da se to događa samo u filmovima - i naši su ljudi ponosno gledali Obamino prvo obraćanje u onaj suton čikaškog Grent parka, izdavale su se kojekakve biografije tog tipa koji će čovečanstvo najzad odvesti putem spokojnog razvoja, a neko je odnekud iskopao čak i fragmente Kremanskog proročanstva, reči stanovitog Stanoja Mulića, prvog i jedinog naslednika velikog Tarabića:

„Doći će jedan crni čovek o'zdo, i zavladaće svetom, i svet će biti u miru, i mir će vladati svetom."

KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U NOVOM PRESSOVOM NEDELJNIKU

Izvor: PRESS NEDELJNIK

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage