Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

11. 09. 2012.

Čekajući Ljubičića

Elementarna politička pristojnost nalaže da se kaže da nita nije gotovo dok ne bude gotovo, mada su mnogi pohitali da ocene da je Tadić izgubio prvu bitku. Drugi, oprezniji, ovaj bi rezultat poredili sa nekadanjim inventivnim ali nemogućim sportskim naslovom Jedan-jedan za Đilasa

 

 
Ipak to nije bila Osma sednica, niti je zaslužila epitet istorijske, niti će njene posledice, naravno, biti moguće na bilo koji način porediti sa obračunom Milošević - Stambolić. Uostalom, još se precizno ne vidi ni ko glumi Ljubičića, Pajtić ili Šutanovac. Na kraju, elementarna politička pristojnost nalaže da se kaže da ništa nije gotovo dok ne bude gotovo, mada su mnogi pohitali da ocene da je Tadić izgubio prvu bitku.
 
Drugi, oprezniji, ovaj bi rezultat poredili sa nekadašnjim inventivnim ali nemogućim sportskim naslovom „Jedan-jedan za Đilasa", mada je jasno da je datum unutarstranačkih izbora Tadić uspeo da odredi samo zahvaljujući statutarnim odredbama.
 
Svojevremeno sam se na istom ovom mestu zapitao u koliko Tadić duela treba da uđe da bi najzad pobedio, aludirajući na njegovu potrebu da do kraja odglumi ulogu fajtera spremnog na osmeh u porazu, a danas mi se čini da to manje ima veze sa političko-propagandističkim stilistima iz neposrednog okruženja, a više sa njegovom ličnom potrebom, gotovo uživanjem u gubitničkoj ulozi, ulozi samog protiv svih, na kraju ostavljenog i poraženog. Dorćolskog Kalimera koji sad objašnjava da je grešio što nije smenjivao i „jao vama ako me ponovo izaberete" i „ne dam stranku tajkunima".
 
Pretpostavljam da samo on zna otkud mu tajkuni uz skute i zašto mu danas kao smetaju, a bio je rad svojevremeno da im ponudi i premijersko mesto, no stvarno je delovao „lost in space". Istorija ne pamti mnogo dostojanstvenih odlazaka iz politike, ali bilo ih je i za žaljenje je što Tadić nije izabrao nijedno od takvih rešenja, što je odlučio da bude do kraja samleven u političkom blenderu koji je raznoraznim sastojcima napunio sam. Stvarno šteta.
 
Dok se većina građana ne opredeli između DSS-a i LDP-a, politika u Srbiji biće samo izmiksan produkt raznorodnih, ali po hemijskom sastavu istih političkih teorija i ideja, upriličenih da se kako-tako dođe i ostane na vlasti, a ne da se zauzme strateški državni cilj
Interes za događanja na famoznoj sednici demokrata potvrdio je koliko je (ne)opravdana briga dobrog dela javnosti za zbivanja u stranci koja se ima smatrati opozicionom, ali čije programske ciljeve baštine svi redom. Ili, ne baš svi. Recimo, tu se ne mogu svrstati Demokratska stranka Srbije i Liberalno demokratska partija. Zato se čini da Srbija danas zapravo ima samo dve politike i dok se prosečan srpski glasač, uplašen neizvesnošću i bedom ne opredeli između ova dva koncepta, mi nećemo znati ni kako, ni kuda.
 
 
Sve dok se većinska Srbija ne opredeli da: 1) ostane na poziciji da je Kosovo neotuđivi deo Srbije i da Evropa ne može biti alibi za odustajanje od svoje teritorije i da zato treba izdržati sve, bukvalno sve do „korenja" i 2) da Srbija odmah treba da prizna nezavisno Kosovo, prihvati realnost i u EU pohrli bez dela teritorije - mi zapravo i nemamo politiku. Ili neko smatra da je politika kad
 
Šulc saopšti da je „priznanje Kosova uslov za ulazak u EU", a funkcioneri i SNS, SPS, DS, URS odgovore „idemo tetki po lek,nije on nadležan da to kaže, a i inače nećemo ni ono što sami hoćemo". Zapravo, uveren sam da će, dok se većina građana ne opredeli između DSS-a i LDP-a, politika u Srbiji biti samo izmiksan produkt raznorodnih ali po hemijskom sastavu istih političkih teorija i ideja upriličenih da se kako-tako dođe i ostane na vlasti, a ne da se zauzme strateški državni cilj.
 
Moji su preci bili obrenovićevci, od Miloša Velikog su i prve livade dobili. To bi me u najmanju ruku moglo ostaviti posve ambivaletnog spram odluke da se posmrtni ostaci porodice Karađorđević sahrane na Oplencu, da se najzad vrate u Srbiju. Pozdravljam takvu odluku. Punoletnost i ozbiljnost nacija i država se prepoznaje i po tome što uspevaju da zatvore korice pojedinih istorijskih knjiga, ma šta u njima pisalo. 
 

Izvor: Press NEDELJNIK

Tagovi

Komentari (2)

ostavi komentar
Briljantni um [neregistrovani]
 [13.09. 2012., 07:36]

Svaka čast,to je ključno pitanje.Ovo između je "drpanje" vlasti za rad lične koristi trećerazrednih političara.Ja sam za br.1

Odgovori
Vidi odgovore
Pun-Kufer [neregistrovani]
 [12.09. 2012., 09:32]

Bravo! Prava je šteta što ovaj nivo samosvesti nije etalon niti među političarima niti među TV voditeljima a što je najcrnje ni među novinarima.

Odgovori
Vidi odgovore

Ostavi komentar

antiRobotImage