Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

11. 09. 2012.

Ravna gora

Svetlo, kamera, revolucija. Posle Ravne gore, serije koja će nam skinuti kataraktu, četnici i partizani će prestati da se glože, da pominju jame, ustanke, pasje groblje i selo Vranić, SUBNOR i Krunski savet, i Srbijom će, jedne bliske nedelje oko 21.05, zavladati mir.

 

Moglo bi to, recimo, da izgleda ovako: Stiven Spilberg, veliki režiser, producent, scenarista i ko zna šta sve još ne, najavljuje novi projekat. Govori on, a prenose sve četiri nacionalne mreže u Americi: „Znam da će mnogi reći da je ratova već bilo dovoljno u mojim filmovima. Znam da mislite da bi posle 'Šindlerove liste', 'Spasavanja redova Rajana', 'Ratnog konja' i 'Minhena' bilo glupo da se ponovo dohvatim te tematike. Znam da mi zameraju i na tome što podilazim narodnom ukusu ne bih li zaradio što više. Ali ovo je nešto više od filma. Ovo je projekat koji će doneti mir. Kada napravim sledeći film, Izraelac više neće mrzeti Palestinca, crnci će poleteti u zagrljaj bivšim članovima KKK-a, Južna i Severna Koreja ujediniće se, a talibani i Amerikanci sagradiće zajedno nove „kule bliznakinje".
 
To je, da tako kažem, film od nacionalnog... Ne, ma šta to govorim - nadnacionalnog interesa! Nova istorija, na velikom platnu." „Kodak teatrom" - a gde bi drugde on i držao konferenciju? - prolama se zaglušujući aplauz. Spilberg potcrtava da se čitav projekat, jer je toliko važan za Ameriku, finansira iz budžeta. Već prvog dana snimanja, na setu se pojavljuje predsednik Barak Obama, ali i Hilari Klinton, ćaskaju sa glumcima i poziraju fotoreporterima, nasmejani. Iz Vatikana se javlja i papa, oduševljen Spilbergovim planovima. Štampa piše hvalospeve, narod nestrpljivo čeka prvi trejler...
 
Da se išta slično zaista desi u Americi, Stivena bi tako nadobudnog Spilberga, sa sve tri njegova Oskara i cirka tri milijarde dolara, bacili u 'ladnu vodu Tihog okeana, sa betonskim navlakama na nogama. Čuješ, molim te, da jedan filmadžija - ma kako se zvao - preuzme ulogu istoričara? Ta zar ne završiše onoliki ljudi Harvard, Stenford i Prinston, nego mora da se pojavi „umetnik" da nam deli lekcije iz prošlosti? Ne može to, i tačka.
 
Enter Radoš Bajić. Triput oženjeni Sekula upravo snima seriju „Ravna gora", koja će, veli, „promeniti Srbiju". To je, dodaje on, „projekat od višestruke nacionalne važnosti, koji ima ogromnu društvenu odgovornost, a nastaje po ideji RTS-a i na predlog Aleksandra Tijanića". Posle njegove serije, koja će nam „skinuti kataraktu", četnici i partizani će, otprilike, prestati da se glože, da pominju jame, ustanke, Goli otok, „pasje groblje" i selo Vranić, SUBNOR i Krunski savet, i Srbijom će, jedne bliske nedelje oko 21.05, zavladati mir.
 
Na jednu stranu činjenica da građane Srbije niko nije pitao šta će Tijanić raditi s njihovim novcima. Na drugu što Radoš Bajić u prvoj epizodi svoje „serije koja je pobila sve rekorde gledanosti", o onoj babi koja se, jadna, četiri godine češljala, taj, dakle, Bajić, obavljajući veliku nuždu pada u reku, što bi valjda trebalo da predstavlja vrhunac humora u srpskog seljaka?
 
Obaška i što se u zemljama poput Srbije veoma dobro skrivaju iza termina „narodska umetnost". Nesporno je da je publika krucijalni faktor opstanka umetničkih dela, od Mikelanđela do Džeksona Poloka. Samo, pitanje je šta je umetnost za narod? Mija, Čkalja i Paja Vujisić bili su narodski glumci, koji nikad to nisu urlali u megafon, niti sebi davali toliko na važnosti da taj narod podučavaju, svađaju ili mire.
 
Za koga su, nego za narod i o narodu, pisali Sterija, Nušić, Bora Stanković, Kosta Trifković? Sigurno ne za studente Bečkog univerziteta. I tu nije pitanje ni da li je - a jeste, ubeđuju me - Radoš Bajić verno prikazao život Šumadije i što je napaćeno selo, ako ništa drugo, vratio u udarni termin. Hvala mu, ali to mu ipak ne daje za pravo da bude Veliki Pomiritelj. Ni da u zemlji koja kuburi i sa pravim istoričarima - ali zato onih kvazi imamo sasvim dovoljno - stvara neku „istoriju po Bajiću".
 
„Ravna gora" je u najavi još jedan dokaz koliko se lako u Srbiji gubi granica između virtuelnog i stvarnog. Kao da nam nije bilo dosta onog pisma u kojem se tražilo da Kasandru odmah puste iz zatvora. Glumce iz „Vojne akademije" vucaraju okolo da poziraju sa pravim pitomcima, pa ih još i pitaju kako se osećaju kada nesrećni kadeti poginu (bilo bi to kao da od Smokija Samardžića tražimo komentar o napadima na policajce jer je glumio „Policajca sa Petlovog brda), o epizodi serije „Moj rođak sa sela" je raspravljano i u Hagu, a sada, evo, imamo i mini-kurs istorije.
 
Da je pameti, „Ravna gora" bi bila serija na čijoj bi špici pisalo da je zasnovana na istorijskom predlošku, ali da nema nameru da bilo kome popuje, niti da bilo koga miri, bez obzira na to što će mu na snimanje - nažalost - doći i predsednik i premijer. Stiven Spilberg bi - na sreću - tako uradio. 
 

Izvor: Press NEDELJNIK

Tagovi

Komentari (3)

ostavi komentar
Lune [neregistrovani]
 [21.12. 2013., 21:43]

Hm,hmm..bom vas pital nekaj...?

Kako to, da niko nece da snimi film o ravnogorcima , konkretno Avalski korpus u selu Vranic, kada mu je , glavni grad Beograd, najdemokratskija vlast od kada postoji, kao 'junacima Srbije' dodelio i ulicu...?

Odgovori
Vidi odgovore
anonymous [neregistrovani]
 [20.03. 2013., 08:57]

Ravna gora pobediti mora

svaka cast na seriji treba da se razdvoji Oslobodilacka vojska Kraljevine ti Cetnici i sluge Kominterne i Engleza koji su nas zavili u crno titovih zlocinaca ,,,samo hrabro

Odgovori
Vidi odgovore
klara [neregistrovani]
 [12.09. 2012., 00:16]

u centar.
svaka cast, na hrabrosti.

Odgovori
Vidi odgovore

Ostavi komentar

antiRobotImage