Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Darjan Nedeljković

30. 01. 2012.

Avrame, pazi se „zemantitisa"

Možete da budete najbolji fudbalski analitičar, ali teško da ćete iz pređašnjih iskustava naših najboljih klubova i reprezentacije sa stranim stručnjacima biti u stanju da izvučete aksiom koji bi mogao da predvidi epilog šefovanja Avrama Granta u Humskoj. Znam samo jedno: ako trener koji je 2008. godine bio udaljen 11 metara od pehara Lige šampiona bude izmiksovao Mateusovu sposobnost da uspešno blefira i Zengino lukavstvo, crno-beli će već od leta biti deo fudbalske aristokratije.

s

A ako se pokaže da su njegove trenerske sposobnosti ostale zarobljene u Vest Hemu i Portsmutu, sa kojima je ispao u Čempionšip, i samo u naznakama pokaže da je oboleo od „rebertitisa" ili „zemantitisa", uskoro ćemo u Partizanu videti poslednji čin - Grant parade.
Pogotovo što njemu neće biti gledano kroz prste pošto ne pripada galeriji besmrtnika poput Prosinečkog, niti ima igračku karijeru kao Mateus i Zenga...

Ono što je zajednička nit za Crvenu zvezdu i Partizan u iskustvima sa trenerima iz uvoza jeste činjenica da su spoznali da sleng rečenica sa beogradskog asfalta „nije svaki dan Božić" ima i praktično uporište. Preciznije: Partizan je prvi put dohvatio zvezdice Lige šampiona pod komandom pomenutog Mateusa, da bi se njegovom zemljaku Jirgenu Reberu desio Timok. S druge strane, Valter Zenga je i dalje ponosni vlasnik duple krune i perfektnog skora na domaćem terenu (15 uzastopnih pobeda), a Čeh sa italijanskim pasošem Zdenjek Zeman posle dvomesečne epizode u Ljutice Bogdana ostao je sinonim za dekadentan rad, odsutnost, očajne rezultate i paradigmu početka jednog tragičnog vremena Crvene zvezde.

Nekako se nameće da bi storija o iskustvima Lotara Mateusa i Valtera Zenge morala da bude obavezno štivo Avramu Grantu pre nego što počne da brani Stanojevićev kapital od deset bodova, mnogo pre Andrićeve „Na Drini ćuprije", koju je neuspešni selektor Klemente progutao. Kao ljudi sa vrhunskim minulim radom, istina koji su tek počeli da sede na električnoj trenerskoj klupi (što sa Grantom nije slučaj), Mateus i Zenga znali su sva lica i naličja ovdašnjeg mentaliteta, pa su spram toga pronašli način da sa igračima budu na „ti", a opet da ih snagom autoriteta nateraju da na terenu i treningu iscede suvu drenovinu. Kao prvi stručnjaci iz inostranstva koji su došli da komanduju institucijama, Mateus i Zenga su imali strahovit otpor od sledbenika stare škole, ali su brzo naterali i najjače kritičare da im stisnu ruku, jer su doneli nešto - novo.

Možda bi trenerska karijera Lotara Mateusa bila i danas pisana krasnopisom da posle antologijskog uspeha i ulaska u Ligu šampiona njegov Partizan nije počeo da skreće u dekadenciju. Ipak, Lotarovi blefovi koji su Partizanu doneli poker kečeva u vidu Lige šampiona i danas se prepričavaju u Humskoj. Od toga da je na prvim pripremama Lotar poslao najbolje igrače Ilića i Duljaja da gledaju prijateljski meč sa tribina kako bi im praktično pokazao ko je gazda, pa sve do motivacionog govora uoči revanša sa Njukaslom kada je sintezom balkanskog šmeka i germanske (čitaj Mateusove) discipline „parni valjak" načinio senzaciju i eliminisao „svrake". Bila je to velika noć za Mateusa, tokom koje je u više navrata pomislio da Lotar trener može da bude bolji od Lotara igrača. Kao što navijači Partizana smatraju da je Lotar Mateus trebalo kroz rad u Humskoj polako da žuri ka cilju, tako među simpatizerima crveno-belih vlada uverenje da bi novija istorija tog kluba bila obojena ružičastim bojama da je Valter Zenga ostao još koju godinu u Beogradu.

Nadmeni Italijan je bio ličnost van svakog kalupa, njegovo lice se menjalo kao varljivi letnji dan, ali da je znao posao - znao je. Redovni hroničari zbivanja u Ljutice Bogdana sigurni su da je tim Crvene zvezde, iako je u to vreme imao reprezentativni potencijal, pravio najmanje tehničkih i taktičkih grešaka upravo u eri Valtera Zenge. Nekadašnji golman Intera i italijanske reprezentacije bio je najbolja investicija Dragana Stojkovića, adut vredan plasmana u Ligu Evrope i duple krune. Iako je evropsko proleće ispustio u poslednjim minutima meča u Strazburu, Zenga je, možda kao i Mateus, stradao od ženske ruke. Njegova supruga Raluka, devojka odrasla u polururalnom predgrađu Bukurešta, naviknuta na svetlosti Milana, nije želela da živi, kako je rekla rumunskim novinarima, u iznutrici stare Jugoslavije, tačnije Beogradu. Njegovim odlaskom završili su se i najlepši deo vladavine Dragana Stojkovića i era inostranih trenera sa zapaženim rezultatima. Ostali su bili samo trenerske karikature.

Kako je u Humskoj radio Jirgen Reber, najbolje su ilustrovale reči Nenada Bjekovića „da Partizan više nema nameru da angažuje trenera stranca"! Nekadašnji strateg Volfsburga, bar na početku mandata u Humskoj, odlikovao se gospodskim manirima i aristokratskim držanjem, ali se potpuno prekombinovao u svojim šemama i dilemama, napravivši veliku konfuziju u timu. Mada je imao alibi u podatku da je došao u Humsku na zgarište jedne generacije, koju su bombardovali Artmedija i Makabi Petah Tikva, Reber ne samo da nije bio konkurentan Valteru Zengi nego je CV „zakitio" porazom od srpskoligaša Timoka. Toliko je ogadio „pojam stranog" trenera da su o Reberu počele da kruže ozbiljne urbane legende kako mu nije bilo strano da ozbiljnu minutažu ponudi momcima čiji je menadžer bio voljan da ga finansijski „zakiti".

Na „Marakani" nisu imali stručnjake raspoložene za talove, ali jesu promašene teme u likovima Zemana i Janevskog. Vremešni Čeh sa italijanskim papirima jednom nogom je već bio u penziji, živeo u vremenu kada je predvodio Romu, ali to nije smetalo tadašnjim vlastodršcima da ga angažuju i doprinesu da ih poročni Zeman povuče sa sobom u istoriju.

Rival Avrama Granta u prolećnoj polusezoni Robert Prosinečki po pasošu koji poseduje pripada galeriji trenera stranaca, ali je prema svim ostalim parametrima domaćin na „Marakani". Jedan od najvećih majstora u istoriji balkanskog fudbala vratio se u Crvenu zvezdu kao trener početnik, čiji razvoj ide neočekivano sporo, ali čiji su vanserijski trenerski talenat prepoznali kompletna javnost i novinari posle nekoliko treninga. Otuda je dobio blanko kredit, naravno i zbog impresivnih igara u Ljutice Bogdana, pa tako niko nije postavljao pitanje odgovornosti Velikog Žutog nakon što mu je Aleksandar Stanojević u novembru naneo treći poraz za devet meseci. Spoznao je svoje greške, zna da ga do statusa velikog stručnjaka mogu dovesti trofeji, dobio je igrače koje je želeo i sada mu ostaje da dokaže ono što svi dobronamerni vide - da je genijalne reference iz igračkog doba preneo i na trenersku klupu. Uostalom, ne kukaju u Zagrebu tek tako za njim uz reči da je Robi bio „mastermajnd" stručnog štaba Slavena Bilića, čovek čija je stručna vidovitost doprinela da „kockasti" oduvaju Engleze i Nemce.

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage