Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Samnji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Dom
Vlada Mandić: U domu mi fali samo krevetac
Slavni rukometaš, koji živi u velelepnom stanu od 200 kvadrata u srcu prestonice, priželjkuje proširenje porodice i da životni prostor upotpuni dečjim nameštajem.
s
- Volim da ga slušam, opuštaju me njegove note, ali pored zabavne muzike volim tamburaše i pojedine narodne pesme - kaže rukometaš, koji na polici ispod „plazme" ima diskove sa omiljenim kultnim filmovima „Kum", „Gladijator", „Troja" i „Hrabro srce".
Ranije je živeo na Dedinju, koje ga je privlačilo zbog mira, ali tvrdi da se brzo navikao na vrevu gradskog jezgra.
- Iskreno, ova lokacija mi se dopala jer u blizini živi dosta mojih prijatelja, a i noćni klubovi su mi nadohvat ruke. To je bilo presudno kada sam birao mesto gde ću živeti, a i finansijski mi je ispalo najpovoljnije. Svideo mi se i prostor, a stigao sam na vreme da zaustavim zidanje unutrašnjih pregrada - ističe rukometaš.
U stanu od 200 kvadrata nema mnogo zidova i u njemu su samo dnevna i spavaća soba, mala kuhinja i kupatilo. U ogromnom dnevnom boravku, u kome sve odiše crvenom bojom, nalaze se ugaona garnitura i omiljeni Vladin kutak sa stolicom za masažu i policom za vina.
s
s
- Ne samo njen, već i mnogih drugih poznatih ličnosti, ali za razliku od Nataše, ja nemam dve spavaće sobe, već jednu ali vrednu. Zahtevao sam samo da krevet bude veliki, jer volim komfor - kroz osmeh kaže Mandić.
Pošto važi za velikog zavodnika, nismo mogli a da ne zavirimo u tu „jednu ali vrednu" spavaću sobu. Na našu opasku da je to najposećeniji deo stana Vlada se osmehnuo, rekao nam da se smirio i da za njega ne važi izreka „oženjen sam, al' ko momak živim".
s
Naslućujemo da bi ponovo mogao da živi sa suprugom, od koje se nije zvanično razveo, i da porodicu iz Novog Sada preseli u prestonicu.
s
- Proveo sam tamo nekoliko finih godina, imao sam divan komšiluk, ali posle Beograda ne možeš dugo da živiš u drugom gradu u Srbiji. Znao sam da u Novom Sadu ne mogu da ostanem trajno, nisam se uklopio. Bio je to spor način života za mene, ovde je sve u šestoj brzini, a tamo u drugoj - objašnjava Vlada.
S osmehom priča o ćerki Saši, zbog čega pitamo Vladu da li planira proširenje porodice i da u ovaj velelepni prostor unese dečji krevetac.
- Ako bog da, nadam se da ću uneti barem još dva kreveca. Sašino rođenje me je promenilo i učinilo emotivnijim. Ima ovde mesta za proširenje porodice - priznaje rukometaš, i otkriva da bi već za nekoliko meseci mogao da okonča sportsku karijeru.
- Do kraja maja igraću u Partizanu, nadam se da ću osvojiti titulu i nakon toga ću verovatno odustati od rukometa. Još uvek nisam doneo definitivnu odluku, ali sam sve bliži tome da se posvetim nekim drugim stvarima. Umorio sam se od svega, a pošto sam završio studije prava, malo me moji maltretiraju da magistriram, ali o tom - potom - kaže rukometaš.
Vlada u svom stanu nema nijednu spravu za vežbanje jer posao, kako kaže, ne nosi sa sobom kući. U održavanju stana pomaže mu žena koja dolazi četiri puta sedmično, s obzirom na to da ga nijedna devojka s kojom su ga godinama povezivali, nije naučila čak ni kako se uključuje veš-mašina.
s
s
Momački stan sređen sa ukusom U domu poznatog rukometaša dominiraju pastelne boje i sve je u minimalističkom stilu
- Nemam veze sa tom belom tehnikom, a svakodnevno zbog treninga imam gomilu stvari za pranje. Umem u kuhinji da napravim nekoliko jela, i to samo kada se dobro koncentrišem - kaže Mandić, i dodaje da retku priliku da probaju njegova jela imaju njegovi prijatelji.
- Ne volim kućne žurke, barem ne kod sebe u stanu, jer se takva okupljanja obično završe pijanstvom i uvek se nešto uništi ili razbije. Volim da pozovem prijatelje na večeru - ističe Vlada.
Za kraj naše posete tvrdi da Beograd voli svim srcem, ali priznaje da je malo falilo da zauvek ostane u Valensiji.
- Tamo sam igrao pre pet-šest godina i mislio sam da ću ostati zauvek, toliko mi se taj grad dopao. Malo je manji od Beograda, a tokom cele godine vreme je prelepo. U njemu sam pronašao i dobre prijatelje iz Srbije i zaista se osećao kao kod kuće. Onda sam morao da se vratim zbog privatnih problema i sada je moj život pustio korene ovde - zaključuje Vlada, i kao pravi domaćin ispratio nas do izlaza iz zgrade, gde smo mu obećali da ćemo ponovo svratiti, ali tek kada u stan unese krevetac.
Izvor: PRESS
Nema komentara.