Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Intervju: Milutin Mima Karadžić

11. 03. 2012.  - Autor: Piše Jelena Vraneš, Fotografije Đorđe Kojadinović

Bez ljubavi ne mogu da živim

Trenutno imam neke prijateljice sa kojima volim da popijem vino, ali za brak i decu još ima vremena. Za muškarca nikada nije kasno da se ostvari u tim ulogama.

s
Proslavljeni glumac Milutin Mima Karadžić, koga trenutno gledamo u seriji „Budva na pjenu od mora" u liku crnogorskog biznismena Save Bačića, otkriva za Press reviju da uprkos tome što se nije ostvario u ulozi supruga i oca, nije izgubio veru u ljubav i san o velikoj porodici.

Mima, koji je nedavno promenio vizuelni izgled - ošišao se na ćelavo - kaže da je, posle velikog ljubavnog iskustva, sa svim ženama koje su ga osvojile isključivo bio zbog emocija i priznaje da je trenutno zaljubljen.
- Imam sada neke prijateljice s kojima volim da pijem vino. Mogu da volim i verujem u ljubav. Bez nje ne bih mogao da živim ni dva dana. Verujem da se mogu voleti i majka i sestra i žena i ljubavnica, to je ljudski, to nije pitanje tranzicije, već pitanje veka i sveta. Neki ljudi su imali ljubavnice iz mode, neki iz trenda, neki iz ne znam koje potrebe, a neki jer su stvarno voleli te žene. Ja sam bio uvek sa svim ženama u svom životu isključivo zbog emocija.

Da li ste se pokajali što do sada niste stvorili porodicu?

- Nikada nije kasno za to, pogotovo kod muškarca. Nemam nikakav fizički problem, jedino ako ga možda imam u glavi. U svakom slučaju, ne manjka mi želja već je poenta u tome da se nekome desi u dvadesetoj, a nekome u šezdesetoj godini. Ne volim o takvim stvarima da pričam, ipak je to neka moja intima u kojoj se sam sa sobom borim. Ja sam sebe često iznenadim u životu nekim životnim stavovima pa se nikad ne zna šta može biti sutra.
s

Zbog čega vas je povredilo što je obelodanjeno da ste ipak bili u braku?

- Nikad mi nije smetalo ništa što se piše o meni i to sam prihvatio od onog dana kada sam počeo da se bavim ovim poslom. Samo sam par puta reagovao jer sam džentlmen i želeo sam da zaštitim žene sa kojima sam bio. Zašto bi nju neko prozivao kad ima svoj život. To mi smeta. To prosto nije fer. O meni su pisali da sam gej, da sam u ljubavi sa ovim ili onim, pisali su da sam bio sa pola estrade... To nikad nisam demantovao, ma bravo, sjajno, fenomenalno, sve u rok službe. Nemam taj problem i sve prihvatim kroz šalu, ali nemoj da cimaš neke ljude koji nisu više u toj priči.

Šta mislite zbog čega ste toliko privlačni ženama?

- Jako sam druželjubiv. Ja sam čovek koji kad sedne ima vremena, koji voli puno da priča o nebitnim životnim stvarima. Satima mogu da vodim polemiku o moru, putovanjima... pa ako je to nekom zanimljivo, on sedi u mom društvu, a ako nije - nikom ništa. Imam dosta devojaka i ljudi koji dva-tri puta izađu sa mnom i četvrti put im nije zanimljivo, a ima onih koji me zovu da se družimo. Nije da ja imam neku priču koja pali kod ovih, ja sam samo muškarac koji je svoj, koji je u životu puno radio, jednostavno imam dara za priču. Po svom habitusu ja ne bih ni mrava zgazio, nikog u životu nisam namerno povredio, nisam ni grub ni nasilan.
s

Pored žena, vaša velika strast su vino i cigare. Da li to znači da ste hedonista?
- Jesam i to veliki. Nije lako biti hedonista, ali je zato nemoguće biti boem. Boem je neko ko je pripadao Skadarliji devedesetih godina, ljudi koji su mogli da sede tri dana bez prestanka, piju vino i pišu stihove, a danas je to jednostavno nemoguće. Ja svakog dana imam obaveze, predstave, snimanja... Zato se trudim da slobodne trenutke pretvorim u ispijanje čaše vina, kafe, druženja, lepe razgovore... Ako je to hedonizam, onda sam hedonista.

Zbog čega ste promenili imidž i ošišali se na ćelavo?
- Imam neku filmsku tezgu. Porašće, mada mi nimalo ne smeta. Štaviše, svi mi govore da mi lepo stoji, a ja se onda šalim da Brus Vilis snima u Beogradu pa su me zvali da budem kaskader. Što je najsmešnije, dosta ljudi poveruje u tu priču.

Da li ste zadovoljni uspehom koji je serija „Budva na pjenu od mora" do sada postigla?
- Moram da priznam da smo prošli bolje nego što smo očekivali. Serija je atraktivna, snimljena je odlično, dobri su glumci. Milion ljudi mi kaže da se razboli kada gleda seriju i da bi odmah otišli za Budvu. Ali ono što ljudi nisu očekivali jeste naša hrabrost da predstavimo priči o mitu i korupciji. Priča je realna i ljudi je prepoznaju jer se govori o problemu bogatih i siromašnih, kako oni mogu da opstanu zajedno. Nađite momka iz radničkog naselja i devojku sa Dedinja i šta može da ih veže - ljubav? To može da traje par dana, ali se ipak nalaze ljudi koji mogu zajedno da opstanu.

Da li vas je bilo strah da ćete se nekom zameriti s obzirom na temu serije?
- Nije. Ni Milan Karadžić ni ja nikada nismo radili političke tekstove. Napravili smo seriju koju mogu da gledaju i mama, i tata, i deca, i da ih ne bude sramota zbog nečega. Čak naprotiv, serija može da ukaže na neke pozitivne stvari, jer priprema mlade ljude na svet oko njih. Ovo nije samo priča o tranziciji. Ovako se živi u mnogim zemljama u regionu i ne mislim da nema mita ni korupcije ni u Švajcarskoj, Norveškoj ili Danskoj. Ima i te kako, ali je to tamo upakovano u drugim rukavicama, a ovde je to transparentno i očigledno. Skoro je na Novom Beogradu na jednoj zgradi napisano Savo Bačić, i svi znaju šta to znači. Takođe, na internetu se pojavio slogan da je Čak Noris otpušten jer Savo Bačić može sve. To su dobre stvari.

Koliko ste privatno slični Savi Bačiću, liku koji tumačite u seriji?

- Mislim da svaki glumac, radeći neku ulogu do koje mu je stalo, toliko se preda i da sebe, da na lik prenese i neke svoje osobine. Savo Bačić, kao i u „Montevideu" gazda Rajko, potpuno su različiti likovi, ali imaju i jedan i drugi nešto od Mime Karadžića. Mnogo više ljudi znam kao što je Savo Bačić, družim se sa njima i oni su vrlo uspešni ljudi. I da se razumemo, on nije negativan čovek. Da nije takvih, ništa se ne bi gradilo u ovoj zemlji. Takvi ljudi su vizionari, veliki, učeni i harambaše na svoj način. Savo Bačić ima ženu i ćerku koje mnogo voli, i ljubavnicu koju mnogo voli, imaće još jednu ljubavnicu koju će takođe mnogo da voli. On je porodičan čovek. Neko kaže da se ne mogu voleti dve žene, ma mogu četiri, samo je pitanje do čoveka. 

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage