Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

LJUBIŠA SAMARDŽIĆ

11. 03. 2012.  - Autor: Piše Nenad Milenković, Fotografija arhiva Press revije

Mislio sam da ću umreti za sinom

Kada je Gaga odlazio, mislio sam da neću izdržati i da će mi uskoro doći kraj, ali me je supruga Mira trgnula i naterala da radim, jer je znala da ću u tome naći smisao opstanka. Mi imamo nesebičan odnos i u poslu i u životu, što je retkost za današnje brakove. Zajedno smo jači, uspešno odolevamo prekim pogledima.

s
Legenda domaće kinematografije Ljubiša Samardžić, koji se tokom bogate karijere borio sa brojnim glumačkim i rediteljskim iskušenjima, najteži životni udarac doživeo je kada je ostao bez sina Dragana, koji je preminuo u 34. godini od leukemije. U potresnom razgovoru za Press reviju popularni Smoki otkriva da je zbog gubitka sina njegov život izgubio smisao i napominje da ga je supruga Mira podigla sa dna.
- Od kad smo formirali porodičnu produkciju pre dvadeset i kusur godina, naš Gaga je obavljao veoma delikatne produkcione poslove. Posle njegovog odlaska produkcija je ostala bez glave. Majka u prvo vreme nije mogla ništa da radi, jer je njegov odlazak trebalo izdržati. Kada je Gaga odlazio, mislio sam da neću moći da izdržim i da će mi uskoro doći kraj, ali me je Mira trgnula i naterala da radim jer ću u tome, kako je rekla, naći smisao opstanka. Kako je vreme odmicalo, a teret bivao sve veći i veći na mojim plećima jer je dugove trebalo vratiti, Mira je shvatila situaciju i spontano je zauzela njegovo mesto u produkciji. Ona je oduvek mnogo radila jer potiče iz čestite i vredne porodice u kojoj je rad svetinja, a ne teret. Nas dvoje smo srećan spoj. Težimo istom cilju, da snimimo nešto prijatno, lepo, ukusno, da delo nosi toplinu, da ispunjava ljude, da mogu da gledaju i bake i deca. Mi jedno prema drugom imamo nesebičan odnos i u poslu i u životu, što je retkost za današnje brakove. Zajedno smo jači, odolevamo uspešno prekim pogledima.
s

Sačuvali brak uprkos svemu što su preživeli Ljubiša kaže da ga je supruga Ljiljana podigla sa dna


Koja njena osobina vas je toliko čvrsto povezala?
- Kao što je ljubav presudna u životu junaka svih mojih filmova i serija, tako je i za mene bila presudna ljubav u izboru životnog saputnika. Zavoleo sam prelepu, šarmantu, pametnu i premladu Miru iz čestite građanske porodice. Vodio sam, dakle, računa s kim počinjem zajednički život. Osvajao sam je danima stihovima Salinasa: „Ljudska česmo lepa, izvore zadovoljstva dražeg od sviju, okrugla vodo, ženo naga, zar ću jednoga dana prestati da te gledam..." Ili Oskara Daviča sa njegovom „Hanom": „Čim sam joj video prsa nad vagom kroz izlog, između presečene narandže i sapuna, zavoleo sam je što je najlepša, što je sva kao usta puna". Osećao sam da je ona žena mog života. I nisam se prevario. Mira je rasla u porodici koja poštuje dom, knjigu, muziku, pozorište, ali ponajmanje film! Venčanjem je unela u moj razbarušeni život unutrašnji red i mir, neophodan za mirnu karijeru glumca. Divio sam se njenom odnosu prema deci, meni, prijateljima, smislu za lepo, a osobito komunikaciji sa ljudima. Bila je i ostala ponosna i čestita. Ćutala je i kada jesmo i kada nismo imali. Znala je da drugima podari radost i pomoć, i sve je uvek činila srcem i iskrenošću. I, eto nas četrdeset pet godina zajedno, na moju sreću!

Jeste li vernik i da li smatrate da nam je sve u životu unapred predodređeno?

- Ne verujem u magiju i vradžbine. Verujem u rad kao smisao života. A vera je intiman čin.

Razlikujete se od ostalih producenata po tome što oni imaju ekipu saradnika, a vi radite samo sa suprugom. Nedostaju li vam saradnici?
- Niko vam nije sigurniji saradnik od vaše druge polovine, od supruge. Kustina Maja je integralni deo njegove radne sigurnosti. Gledam Radoša, uz celu porodicu mirnije radi i diše, iako ima malo više kila... Da nije moje Mire da uvede red u moj stvaralački haos, siguran sam da bi sve bilo drugačije.

Koliko ste često sa unucima Sarom, Stefanom i Martom i hoće li vas neko od njih naslediti?
- Deca će se razvijati uz svoje roditelje koji iz dana u dan otkrivaju njihove naklonosti. Roditelji su ti koji najbolje osećaju i znaju šta im je sa decom činiti kada stasaju.
s

Uvek zajedno Niko vam nije sigurniji saradnik od vaše druge polovine, tvrdi Ljubiša


Prikazivanjem vaše TV serije „Miris kiše na Balkanu" na hrvatskoj televiziji razbili ste mnoge barijere. Kako se osećate zbog te činjenice?
- Ponosno, zadovoljno i uspravno. Ko što se vidi, imalo je smisla što smo se latili rada na snimanju serije i filmova po romanu Gordane Kuić, koji su izazvali nemalo interesovanje svih naših suseda, i ne samo njih. Malčice smo pokrenuli savest mnogih televizijskih programskih veća da ne misle samo na profit, već da svoju pažnju usredsrede na kvalitetne tekstove i da misle malo više o negovanju davno izgubljenih porodičnih tradicija. Živimo u vreme ala i aždaja, kada je svaki novi dan drugačiji od jučerašnjeg. Kapitalizam i kapitalisti gutaju i unesrećuju porodice i nemaju milosti. Pripadam starijoj generaciji koja pamti sklad, harmoniju, brižnost, poštovanje unutar kuće. I kada je čovek čuvao svoju vrednost. A moralni kredo naše porodice ostao je neukaljan prema svima s kojima smo se družili, od Tolmina do Đevđelije kada su i bombe padale.

Tokom višedecenijske karijere zavredili ste veliki broj nagrada, a poslednja među njima je Zlatna antena za režiju na Prvom festivalu domaćih igranih serija u Rakovici. Kako gledate na pokretanje jedne takve manifestacije u Srbiji?
- Mali broj ljudi zna da je televizija, kao fenomen vremena, stara 55 godina. Ta „čarobna kutija" koja svira, peva i govori ponela je i očarala sve i promenila lice ljudi u novoj Jugoslaviji. Ovu veliku zemlju, bolje reći uniju zemalja, koja je na krilima slobode i zanosa bila na strani pobednika protiv fašizma, vezivali su bratstvo i jedinstvo i u njoj se nije postavljalo pitanje ko je koje vere, već ko je kakav čovek. Televizijski centri postali su kreativne radionice koje su se utrkivale da snime što kvalitetniji televizijski program. Dok je bilo one velike zemlje, išlo se na televizijski festival u Portorož ko na ćabu, kako su filmske kolege išle na filmski festival u Pulu. Ti festivali imali su ogroman značaj za promociju kulture zemlje kojoj smo pripadali. Jedne godine pobedio je „Vruć vetar", druge „Kuda idu divlje svinje", treće „Pozorište u kući"... A što se tiče prve televizijske manifestacije FEDIS u radničkoj Rakovici prošle jeseni, mislim da joj predstoji dug život, jer je našoj zemlji potrebno više kvalitetnih televizijskih programa kako bi se sagradio ukus mlađe generacije na temama kojim se afirmišu porodica, poštenje, dobročinstvo, obrazovanje, kultura, vaspitanje, kao smisao života.
s

Smatraju vas legendom, koliki teret nosi ta „titula"?
- Prolaznik u ovom kratkom životu. Taj epitet se danas deli šakom i kapom! I onima koji trenutno blesnu, pa nestanu kao mehur od sapunice. Na sreću, ima nekoliko glumaca velike Jugoslavije koji ostaju kao trajne vrednosti i čija imena ne tamne.

Sve manje glumite, nedostaje li vam gluma?
- Umorio sam se od dugih noćnih učenja tekstova. Uvek sam sebi postavljao visoke zadatke, čime sam branio svoje poštenje i profesionalnost. I tako sačuvao svoj hleb. A danas glumci, nemali broj njih, ponašaju se kao primadone, traže unapred ono što još nisu zaradili. I tako nestaju sa scene. Gluma traži profesionalnost, poštenje i strpljenje u zahtevima kojima nas zatrpavaju reditelji.

Izvor: PRESS

Tagovi

Komentari (1)

ostavi komentar
stephanie [neregistrovani]
 [01.12. 2013., 02:16]

Great MAN

Javljam se iz Londona u kojem zivim vec 40 godina .Prava sam zagrebcanka, pravnica u mirovini ali citajuci ovaj intervju sa nasim VELIKIM i mozda jednim od najvecih zivucih glumaca nasih prostora, prosto me odusevljava bogatstvo duse gospodina Ljubise.Njegova ljudskost je toliko jaka i neobicna ,njegova je dusa ranjena gubitkom sina, ali i dalje ostaje dosljedan svojoj neobicnosti.Kada sam zivjela u Zagrebu , a to je bilo sve do pocetka 70-ih godina oduvijek sam ga smatrala posebnim ljudskim bicem i sam sretna da da se nije promijenio.Hvala mu na velicini i skromnosti.Zelim mu mnogo daljnih velikih postignuca kao redatelju, a mozda nas ipak iznenadi nekom lijepom ulogom u nekom njegovom filmu.

Odgovori
Vidi odgovore

Ostavi komentar

antiRobotImage