Dnevnik kanskog glamura

Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj Pošalji prijatelju

Ksenija Pavlović, Specijalno za Press iz Kana

13. 05. 2011. - Autor: Ksenija Pavlović, Specijalno za Press iz Kana

Dnevnik kanskog glamura

Sjaj - Kanski festival je posle kraće krize povratio stari sjaj i Kroazeta ponovo vrvi od zvezda celuloidnih snova

Posle nekoliko godina oskudice, Kanski festival ponovo je najglamuroznija tačka planete, koja je privukla najslavnija lica sveta filma, od umetničkih filmskih „radionica" Evrope i Azije, do Holivuda. Specijalni izveštač Pressa iz Kana pokušaće da svojim dnevnikom dočara atmosferu Kroazete i festivalske palate.

Dan prvi

Ključna reč za Kan je: ludnica. Glamurozna ludnica, sa hiljadama novinara koji trče okolo u želji da slikaju filmske zvezde. Dan na festivalu počinje veoma rano, već u 8 ujutru. Novinari pristižu u „Oranžov" vajerles internet centar kako bi popili prvu kafu i pripremili se za pres-konferencije. Juče su se u prenatrpanoj sali sa filmom „Ponoć u Parizu" pojavili Vudi Alen, Oven Vilson, Ejden Brejdi i Rejčel Mekadams. Generalna interakcija sa medijima je stejdžirana i pod teškim obezbeđenjem tako da se sve svodi na lične kontakte i agente koji otvaraju sva vrata.

Odmah nakon Vudija Alena održana je pres-konferencija sa italijanskim rediteljem Bernardom Bertolučijem, a nakon toga verovatno najveća atrakcija dana, celokupan žiri predvođen Robertom de Nirom prošetao je preko mosta koji vodi do obale. Džud Lo u prirodi nije visok. Aura mu isijava, ali utisak na platnu je mnogo jači. Uma Turman je sigurno jedna od najlepših žena sa srebrnog ekrana. Senzualna do te mere da sve oko sebe baca u zasenak.

Ove godine festival je otvorio Bernardo Bertoluči, kome je Žil Žakob dodelio počasnu nagradu za životno delo. Bertoluči je pred svečanu ceremoniju otvaranja festivala izjavio da je fasciniran 3D animacijom i da je nakon što je gledao „Avatar" zaključio da smatra da ne postoji razlog zašto bi se ona svodila isključivo na naučnu fantastiku.

Kada se noć spusti na Kroazetu, Kan poprima jedan drugačiji ton. Crne „audi" limuzine pristižu, manekenke u kratkim haljinama defiluju i na sve strane dominira američki akcenat.

- Hoćeš li uspeti da nas ubaciš na sve žurke večeras - upitala je plavuša visokog Amerikanca koji je stajao ispred mene dok smo stajali u foajeu nakon ceremonije otvaranja 64. festivala u Gran teatru „Limijer".

- Naravno - odgovorio je samouvereno s njujorškim akcentom. Tatini sinovi su valuta koja svuda najbolje prolazi.

Dan drugi

Produženi espreso na terasi hotela „Ric Karlton". Mediteran se budi.

Agenda za današnji dan je opet prenatrpana. Prva konferencija za štampu za film „Moramo da razgovarmo o Kevinu", u režiji Lin Ramzi, zakazana je već za 11h. U 12.30 predstavlja se australijska rediteljka Džulija Li sa erotskom dramom „Uspavana lepota". Glavna protagonistkinja, Lusi, suočena sa pritiskom cimera svoga dečka da plati stanarinu, ulazi u svet misterioznih eskorta. Svaki put ona dobija pilulu kojom je uspavljuju i time otpočinje čin seksualne perverzije u sobi za spavanje u kojoj penetracija nije dozvoljena. Film estetski podseća u velikoj meri na Kjubrikov film „Širom zatvorenih očiju" i gledaoca uvodi u svet seksualnih perverzija i voajerizma. Džulija Li je priznala da je inspiraciju za film pronašla u literarnoj tradiciji novela koje su opisivale odnos starijih muškaraca sa mladim devojkama, a da je lična konekcija sa ovakvom tematikom došla iz noćne more koju je imala. Nakon što je objavila svoju prvu novelu, Džulija je sanjala da je neko snima u snu dok ona to ne zna i cela ta situacija u kojoj je neko bez svesti i prepušten stvarima na koje ne može da utiče jeste jedna veoma provokativna i uznemirujuća tematika koja će večeras skrenuti pažnju brojne publike na 64. festivalu u Kanu.

Glavna glumica Emili Brauning izjavila je da je vodila veoma izolovan život dok se pripremala za ulogu. Nije imala prijatelje i nakon snimanja bi svako veče dolazila kući u prazan stan da spremi sebi večeru. Nakon konferencije, Pjer Paulo, poznati novinar radija Montekarlo, daje mi pozivnicu za ručak u 13.30 na obali koju priređuje italijanska filmska industrija. Kaže mi da sutra dolazi Nani Moreti, ali da mu film „Habemus Papam", koji se bavi Vatikanom, nije najbolji. Pjer Paulo je inače imao priliku da intervjuiše Berluskonija, smeje se i kaže da je kontroverzni političar privatno jako simpatičan.

Engleska rediteljka Rebeka Long, čiji je film „Nemoj da me zaboraviš„ nedavno premijerno prikazan u domovini, šalje mi poruku da je upravo stigla u Kan i da će se javiti posle sastanka sa finansijerima za novi film. Kan je osim crvenog tepiha jako važno mesto za kontakte i sklapanje biznisa.

Samo Amerikanci naplaćuju ulaz u paviljon

U pet po podne Filmski centar Srbije ima „happy hour". Srpski predstavnici nalaze se u paviljonu 135 u Internacionalnom selu, koje je smešteno na samoj obali. Ono što je interesantno jeste da su Amerikanci jedini u selu koji naplaćuju ulaz u svoj paviljon. Kako bi sveli broj zahteva za intervjue na minimum, agenti nekih filmskih zvezda novinarima naplaćuju okrugle stolove. Tako, na primer, prisustvo na okruglom stolu sa Antoniom Banderasom košta 800 evra. Cena sa Džodi Foster za njen nezavisni film „Orao" kreće se od 2.000 do 4.000 evra. Mnogi internacionalni novinari smatraju to neprihvatljivim i iz principa odbijaju da pod takvim uslovima intervjuišu zvezde.