Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

irena miŠoviĆ stil

05. 03. 2012.  - Autor: Piše Mirjana Mitrović Fotografija Petar Vujanić

„Skidam" se sa cipela

Stilom koji gradi od rane mladosti, modna novinarka i bivša manekenka uspešno spaja modu rokenrola i predratnog gospodskog Beograda, a svoju strast prema cipelama u poslednje vreme smiruje kupujući modele van svih trendova i za dugi niz godina.

s
Stilom koji je gradila još od ranog detinjstva, uspešnom karijerom modela i modnog novinara, Irena Mišović obeležila je srpsku modnu scenu. Ipak, nema nameru da se povuče iz sveta mode, što je pokazala pokrenuvši nedavno Centar za razvoj visoke mode, koji u budućnosti treba da donese mnogo toga vrednog i kvalitetnog modi ne samo u Srbiji, već i u svetu. Prva Srpkinja koja je krasila naslovnicu „Kosmopolitena" vratila se modelingu u 47. godini, i to na međunarodnu scenu, na kojoj su trenutno najtraženije upravo Irenine vršnjakinje.

- Nisam ni sanjala da će priča o „normalnim" ženama, koje izgledaju negovano i očuvano u svojim godinama, postati najbolja zdrava reklama i da se neće razmišljati isključivo o tehnološkim rešenjima u kozmetici i estetskoj hirurgiji - kaže Irena.
- Moda ranije nije bila atrakcija kao danas, a skoro sam shvatila da bih, da sam rođena u ovim vremenima, bila ozbiljan modni bloger već sa 10 godina, od kada redovno pratim sve modne časopise. Šeširi mog deke, njegov „barberi" mantil, original američke „li" radničke farmerke sa tregerima, zatim crveni karmin moje bake, njene uske crne suknje i bele košulje, uvek sređena frizura u stilu 40-ih i besprekorna figura koju je imala do kraja života - urezani su u mom sećanju kao glavna i prva fascinacija stilom i odevanjem u najranijem detinjstvu.
s

Konstanta u nezi najvažnija je za usporavanje procesa starenja, tvrdi Irena Mišović, koja se u 47. godini ponovo vratila na međunarodnu modnu scenu 


U mladosti ste se družili sa muzičarima koji su obeležili beogradsku rok scenu 80-ih. Koliko je ovaj muzički pravac uticao na vaš modni izraz?
- Naravno da je moja spoznaja rokenrola bila od velikog značaja jer je to način razmišljanja i filozofija kojoj sam i danas privržena, a odeći pogotovo. Od „džim morison" kožnih pantalona, preko zvezda 80-ih koje su nosile vintidž odeću 50-ih i 60-ih, sve do neopanka. Moj stil je kombinacija predratnog, gospodskog Beograda i rokenrola 80-ih, koji će u meni večno živeti.

Da li vas ćerke Iva i Katarina pitaju za modne savete? Da li pozajmljuju krpice iz vašeg ormara?
- Deca kao po pravilu najmanje slušaju savete roditelja, ali ja i to cenim. Važno je poštovati njihova interesovanja i želju da se izraze drugačije od vas. Za ovo podneblje ja sam atipična majka. Pre svega, ne upoređujem ćerke sa sobom, ne rivališem i ne pokušavam da im postanem lažan prijatelj pozajmljujući im svoju garderobu. Mi se ne takmičimo. One imaju potpunu slobodu izbora, a ja ih podržavam u svemu što ih čini srećnim, ali ne po svaku cenu. Zato sam tu da ih vaspitam i navodim da zdravo i pravilno gledaju na život.

Da li ste sačuvali neki odevni komad iz tinejdžerskih dana?
- Nažalost, nisam. Sad mi je žao ručno vezenih farmerki sa pačvorkom, koje sam sama šila, kao i tašne od svilenog pliša koju sam napravila od mamine večernje haljine iz 60-ih.

„Cipele su kruna stila", jedna je od vaših izjava. Da li ste spremni da poput Keri Bredšo za nov par „ispeglate" karticu?
- Uh! Priznajem da mi je to porok sa koga se skidam jer bih znala i sa milion cipela šta da radim. Poslednjih godina mi je, ipak, veći izazov da kupim retke komade koji će po stilu i dizajnu opstati dugi niz godina i možda obeležiti dekadu u istoriji mode. Dakle, biram modele koji su van svih trendova i koje će moći da nose moje unuke ili praunuke. Volim da izvučem neke stare cipele i da ih ukombinujem sa drugačijim stvarima tako da one postanu potpuno nov komad u sezoni.

Pre nekoliko godina rekli ste da vam je „žao što još nisu izmislili patike na štiklu". U međuvremenu su se pojavile, imate li ih u svom cipelarniku?
- Takve još nemam. Čekala sam da se pojave one prave, što se desilo ove sezone. To su trenutno najtraženije patike na štiklu „izabel mara", sa skrivenom ortopedskom petom i stilom ukradenim iz hip-hop kulture. Mogu se videti u spotu Bijonse.

Da li to znači da se, poput Viktorije Bekam, ne osećate dobro u ravnoj obući?
- Bez štikli ne mogu da budem žena do kraja, onda sam kao riba na suvom. Jednostavno, telo mi se ne kreće u ritmu kojim moja čula pokreću moje kukove, pa sve redom, da bih se osetila potpuno slobodna.

Bili ste prvi glavni i odgovorni urednik srpskog izdanja italijanskog modnog magazina „Gracija". Šta ste o modi i stilu naučili od Italijana?
- Najviše o cipelama jer Italijani prave najbolju obuću na svetu. Toliko su otišli u umeću, zanatu, dizajnu i kvalitetu da jedino oni mogu da proizvedu cipele sa vrtoglavo visokom štiklom u kojima ćete se osećati kao da ste se u njima rodili, kao da su deo vaših stopala.
s

U koje odevne komade svaka žena treba da investira i da ih ima u ormaru?
- Uvek u kvalitetne klasične komade: trenč mantil za kišu, crnu koktel haljinu, tašnu a la Hermes, mornarsku majicu, narukvicu sa privescima, kratku jaknu a la Šanel, koledž cipele... Nadovezala bih se na Vivijen Vestvud i jednu od najboljih britanskih poslovica koju treba primeniti u kupovini - „Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari." Takve stvari brzo propadaju i već iduće sezone izgledaju kao krpa za brisanje prozora. Treba studiozno pristupiti svakom šopingu jer duga priprema štedi novac.

Vivijen Vestvud kaže da žene danas imaju četiri puta više odeće nego pre 30 godina, što je dovelo do eksplozije nekvaliteta i uniformisanosti.  Kakav je vaš utisak o današnjoj modi?
- Nažalost, prema sadašnjoj globalnoj kampanji svi moramo da budemo uspešni, prema standardima sistema vrednosti koje nameću bilionski vredne reklamne kampanje brendova i koje nude lažnu sliku sreće i lepog života. Tako da se žene, a i sve više muškaraca, psihološki okreću šopingu kao glavnom osloncu utehe i bekstva od depresije. U toj psihozi nikoga zapravo ne interesuje moda. Sve je važnija količina, a ne kvalitet, a najmanje stil. Sve do sredine prošlog veka, kada je postojala samo visoka moda, ljudi su imali manje odeće, ali mnogo više stila i kvalitetne garderobe ručne izrade. Pravi preokret u istoriji šopinga desio se 1966, kada je Iv Sen Loran otvorio prvi butik svoje tek nastale modne kuće i druge po redu linije „Riv goš„ („Leva obala"), koja je fabrički proizvedena. Tako je nastala današnja filozofija odeće za mase nazvane po levoj obali Sene u Parizu koju su nastanjivali umetnici i radni narod, dok je desna obala bila rezervisana za aristokratiju i najbogatije.

Mišel Obama, Karla Bruni i Kejt Midlton nisu samo prve dame, već i svetske modne ikone. Čiji stil vam se najviše dopada?
- Sve tri su savršeno uklopile svoj izgled u skladu sa fizičkim predispozicijama i svojim javnim dužnostima. Međutim, najsnažniju poruku u amanet nam je za istoriju mode, kao žena koja ima državnički značaj, ostavila Kejt Midlton svojom venčanicom. Ne samo da je izgledala čarobno, već je u nju utkala dugu, inteligentnu, dirljivu i savremenu priču kojom je pokazala šta misli o ženama, modi, tradiciji, svojoj ulozi... To zaslužuje detaljniju analizu, ali istaći ću samo neke detalje: britanski dizajner Aleksandar Mekvin, koji je te godine iznenada umro, a čija je modna kuća kreirala venčanicu, bio je jedan od najgenijalnijih dizajnera u istoriji mode, a Kejt je želela da podseti da velikane ne smemo zaboraviti, pogotovo ako su iz naše zemlje. Kreacija je ličila na venčanicu Grejs Keli, koja takođe nije bila plave krvi kada se udala za princa Renijea.

Koji su filmovi po vašem mišljenju ostavili neizbrisiv trag u modi?
- Filmovi koji su definitivno bili mnogo više od mode i koji su, zbog svoje genijalnosti koja je bila iznad kreacija i velikih imena tog vremena snažno uticali i na današnje dizajnere, su filmovi Afreda Hičkoka iz holivudskog ciklusa. On je imao besprekorno, genijalno oko ne samo da osmisli izgled glavne junakinje, već i da izabere još genijalniju kostimografkinju tog vremena Edit Hed, dobitnicu osam Oskara. Njene kreacije su zapravo modne priče u svakom filmu, a njena knjiga „Kako se obući za uspeh" i danas je biblija stila.

Šta treba da bude svakodnevni deo nege lica i tela svake žene?
- Upravo reč koju ste spomenuli - „svakodnevno". Konstanta u nezi je najvažnija za usporavanje procesa starenja. Već od 18.  devojka treba da se neguje svako jutro i veče ako želi da dugo ostane mladolika. Redovno bavljenje sportom je važno, ali ne treba preterivati u napornim vežbama. Telo se oblikuje do 26. godine, a kasnije ga treba održavati rekreacijom i pravilnom ishranom uz litar i po vode dnevno. Sve su to činioci antiejdžing tretmana sa kojim se počinje u mladosti, a ne u trideset i nekoj, kada ugledamo reklamu za kremu ili neki kozmetički zahvat. Važno je da kao tinejdžerka pronađete dobrog kozmetičara, ne priučenog, već sa završenom višom medicinskom školom, a ako nema zadovoljne i stalne mušterije bar deset godina, tražite novog. Pridržavajte se toga i uštedećete mnogo para jer je najskuplje kada ste zapušteni.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati