Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Nataša Marković - baŠ liČno

03. 06. 2012.

Kad ostarim - pravac Argentina

Glumica koja je studije je upisala sa 16 godina da zadovolji radoznalost, svoju drugu strast, za avanturom, pretače u putovanja na daleke destinacije

1
Kada ste glumica koja pleni neposrednošću i spontanošću, razoružava osmehom i pogledom, osuđeni ste na ljubav kod publike. U to smo se uverili kada smo se s našom sagovornicom Natašom Marković sreli u jednom beogradskom džez lokalu, a koju su gosti pozdravljali srdačno i sa osmehom i prilazili joj bez ustezanja, kao da je godinama poznaju.


- Ponekad sam otvorena i više nego što treba, ali, kao i svi, imam delić sebe koji delim samo sa bliskim ljudima. Mislim da se svi rađamo sa karakterima, oni su nam sudbina i pitanje je koliko možemo da se u životu promenimo i kalkulišemo sa tim što jesmo. Videvši kakav je svet - više ili manje proračunat - oko 20. godine imala sam dilemu da li se isplati da budeš to što jesi i tada sam odlučila da ostanem takva. Roditelji su mene i sestru vaspitavali da budemo dobri ljudi, da nikom ne činimo ništa loše i da svakoga poštujemo. Ako želiš pošteno da živiš, ni u jednom vremenu ti nije lako. Na sreću, imam svoju oazu i prijatelje s kojima delim slična ili različita interesovanja - priča naša sagovornica.

Ovih dana završila je snimanje dva nova filma, a željno iščekuje i predah od teatra, u kojem je nanizala zapažene uloge. Predstave ''Buđenje proleća'', ''Moj prvi put'', ''Mala sirena'', ''Izgnanici'', ''Šoping & faking'', ''Jadnici'' samo su neki od pozorišnih naslova u kojima je glumica Beogradskog dramskog pozorišta igrala ove sezone. Kaže da ima malu, ali zanimljivu ulogu u crnoj komediji ''S/kidanje'', debitantskom filmu mladog reditelja Koste Đorđevića, u kojem igra estradnu zvezdu. Otkriva nam i da se u novom filmskom ostvarenju reditelja Gorana Markovića ''Falsifikator'' pojavljuje u drugačijoj ulozi od one koju igra u istoimenoj predstavi BDP-a.

- Filmska uloga u predstavi ne postoji, postoji samo priča o toj ženi i njenom mužu. ''Falsifikator'' ima atmosferu eks-Jugoslavije, kao što je imala i ''Parada'', i volim kada se povezuju glumci iz regiona. Snimali smo u Laktašima, a Goran je čaroban reditelj koji obožava glumce i divno je s njim raditi. Priča se dešava u vreme Titove vladavine i ima atmosferu putovanja kroz vreme - priča Nataša.

Rodni grad i odrastanje

Zbog glume se rano otisnula iz rodnog Kruševca, u kojem je sa sestrom bliznakinjom Oliverom provela idilično i bezbrižno detinjstvo.

- Bilo je divno i bezbedno odrastati u rodnom gradu. Sećam se kako smo voleli da se šetamo korzoom, kojeg danas više nigde nema. Moja sestra je danas profesor gitare u Kruševcu. Mi smo dvojajčane bliznakinje i nismo fizički identične. Slične smo po energiji, obe smo veoma žive, ali imamo drugačije živote i interesovanja. Rano smo se razdvojile, Olivera je upisala Srednju muzičku školu u Pančevu, dok sam ja ostala u Kruševcu sve do upisa glume. Naši roditelji nisu forsirali ''priču'' o bliznakinjama koja podrazumeva isto oblačenje ili stil života, tako da smo se nezavisno razvijale, a roditelji su poštovali naše različitosti i interesovanja.

Bila je živahno i znatiželjno dete koje se zanimalo za najrazličitije oblasti.

- Sport mi je bio velika ljubav, najviše sam volela košarku, mada su svi govorili da sam talentovanija za odbojku. Trenirala sam i skok uvis, a imam medalje i iz plivanja. Međutim, u Kruševcu nije bilo ozbiljnih profesionalnih sportskih klubova u kojima bih se razvijala i napredovala, a u isto vreme sam amaterski bila veoma aktivna u glumi. Kruševac je uvek imao jake dramske sekcije, u osnovnoj školi nastavnik Gvozden nas je zarazio glumom. Posle smo pravili predstave u kruševačkom Domu omladine, a postojala je i mala scena u podrumu stare kuće Bate Paskaljevića, gde je bila i muzička škola. To je bio period lepog i kreativnog druženja, a to naše bavljenje glumom nam je davalo slobodu da se igramo i radimo stvari koje nas ispunjavaju.

Studiranje

Posle drugog razreda gimnazije odlučila je da se oproba na prijemnom ispitu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu - da vidi kako to izgleda i zadovolji svoju radoznalost. Te godine je primljena u klasu profesora Branislava Mićunovića, u kojoj je diplomirala 1998.

- Veoma je čudno kada vaša generacija još ide u školu, a vi krećete na fakultet. Sećam se da sam u septembru išla na neke časove znajući da više nikad neću ići u školu. Na prvoj i drugoj godini fakulteta je toliko obaveza da, ako si zagrižen glumom, ako si vredan i želiš da radiš, nemaš vremena ni za šta drugo. Studiranje jeste bilo naporno, ali i lepo. Bili smo veoma vredna klasa i sreća je što smo bili zaokupljeni učenjem, tako da smo lakše podnosili gadne stvari koje su se dešavale 90-ih. Bavili smo se sobom, kopali i istraživali po sebi. Fakultet mi je bio mesto za igru, ako si talentovan i voliš taj posao, onda je divan i lak.

Brak

Glumica ne voli da iznosi u javnost detalje privatnog života i braka sa profesorom Fakulteta za medije i komunikaciju Zoranom Ćirjakovićem, koga gotovo nikada ne spominje u intervjuima. Ipak, prvi put je ispričala kako su se upoznali i započeli zajednički život.

- Upoznali smo se preko zajedničkih prijatelja, sve je išlo prilično sporo, ali se završilo brakom. Inače, ranije me institucija braka nije naročito privlačila, niti sam razmišljala o tome da li ću se udati. Važnije mi je bilo da nađem srodnu dušu s kojom ću deliti život, a ne da li ću nositi venčanicu, u kojoj se, na kraju, nisam ni udala. Nismo pravili svadbu, na venčanju su bili samo kumovi, niko nije znao, čak ni roditelji koje smo obavestili nakon što smo se venčali.

Svetski putnik

Jedna od Natašinih strasti su putovanja, naročito egzotične destinacije Azije, Afrike i Južne Amerike.

- Trudim se da, čim skupim nešto novca i ugrabim slobodnog vremena, odem negde daleko. Kada zavoliš takva putovanja, Evropa ti postane pomalo dosadna jer je sve slično. Tamo je potpuno drugačije, izađeš ujutro iz kuće i vratiš se uveče mrtav umoran s gomilom utisaka koje ne stižeš da sabereš. Postoji mnogo prelepih mesta na ovom svetu, a nije ni čudo što je pojedine i Holivud iskoristio, poput Angkora u Kambodži, gde su snimani ''Indijana Džons'' i ''Tomb rajder''. To je pravo putovanje kroz vreme, dok u Nepalu imate utisak da je vreme stalo i da ste u 18. ili 19.veku. Tamo je ulica drugačija, življa nego u Evropi, kao da ste u pozorištu, i satima možete da posmatrate ljude i da se divno zabavite. Jedino mesto gde sam poželela da živim kad budem baba jesu Argentina i Buenos Ajres, koga zovem ''divlja Evropa''. Grad živi 24 sata, dinamičan je i sadržajan, stalno se nešto dešava. Jednom smo šetajući gradom u podne čuli da odnekud dopire muzika i ušli smo u ogromnu zamračenu dvoranu, u kojoj su ljudi usred bela dana igrali tango...

Piše Mirjana Mitrović, Foto Igor Pavićević

2

U ovom broju magazina Stil i dom pročitajte još:

HANDMADE&ORIGINAL

Kuvarice, manje zbori

Lična iskustva i aktuelne događaje penzionerka Lenka Zelenović prenosi vezom na belo platno


MODA

Kupaći kostimi

Predstavljamo vam osam vrućih trendova za leto pred nama. U modi su printovi, karneri, šljokice, retro...


GOURMET

Vatra u tanjiru

Gulaš, paprikaš, perkelt i tokanj, mnogo paprike da probudi čardaš u nogama - reč je naravno o kuhinji našeg severnog suseda


BILJKE

Vertikalni vrtovi

Pored izuzetnog vizuelnog doživljaja, zeleni zidovi oplemenjuju prostor, obogaćuju ga kiseonikom, a rok trajanja im je praktično neograničen


ENTERIJER

Morska oaza

Unesite magiju Mediterana u svoj životni prostor. Upotrebite prave boje, materijale i dezene i uživajte u relaksirajućem ambijentu 

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage