Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

04. 04. 2011.

Đubretari i milijarderi!

Čika Radovan je bio jedan od naših najdražih komšija iz starog kraja. Stari profa u puloveru, uvek nasmejan, imao je živaca za nas klince kojima je lopta specijalka umela i po 300 puta dnevno da uleti u njegovo dvorište

Aleksandar Sale Jovanović

Nebrojeno puta uz loptu su nam se vraćale i bombone, one ukusne, kisele i ljute! Za razliku od bombona i naših matorana čika Radovan nikad nije bio ljut! Čak ni pre par meseci kad sam ga posle tri decenije sreo u starom kraju. Nije bio ljut ni što su tog jutra đubretari bili brži od njega, ostavivši bivšeg maga teorije književnosti bez mogućnosti da pronađe neku koricu starog bajatog hleba. Nisam želeo da ga uvredim, pa sam ga pozvao da sa mnom podeli ručak, koji je svakako zalud bio napravljen za troje. Jeli smo ćutke, bez mnogo prisećanja... pustio je suzu tek kad je odlazio! A ja tek kad su mi posle nedelju dana javili da je otišao zauvek! Uz osmeh koji ni život, ali ni ova bedna država nisu mogli da mu oduzmu.

Na profinoj sahrani video sam i tetka Maru, nekad čuvenu kasirku iz „Gorice". Od dobrodržeće gospođe u besprekorno modrim borosanama i sa uvek ledenom trajnom ostalo je samo krhko stvorenje, ni nalik zavodnici koju smo uporno tražili na duplericama Starta i Zum Reportera. Par dana kasnije zatekao sam je kako sat vremena pre roka zauzima busiju ispred lokalne pekare koja uveče preostalo pecivo daje upola cene. Dok je čekala popust, gospođa, koja je do odlaska u penziju preko ruku prevalila milione, obišla je onaj isti kontejner na ćošku, stidljivo proverivši da li se neki komšija i tog dana preračunao. Možda i nije slučajnost, tek iz ovog kontejnera jutros je iskočio i Bane Džaja. Onih dana važio je za lokalnog mangalija sa uzrečicom - „Alo, sve će Džajka da vas kupi!" Ispod miške nosio je neko usahlo povrće umotano u bajate novine, na čijim koricama je dominirao naslov: „Za Telekom tražimo 1,4 milijarde, Austrijanci nude samo 950 miliona."

Nisam siguran da bi ova razlika ikako pomogla Banetu Džaji i tetka Mari da umesto života iz kontejnera od svoje penzije ponekad mogu da priušte i meso oko koske. Ali jesam da bi mi moj profa, da je živ, jednako nasmejano degažirao fucu preko zidića sve i da je na naslovnoj pisalo da je Telekom i poklonjen.

P. S. Oni koji misle da me poznaju jer su gledali nekakve mrtve rijalitije često umeju da me pitaju da li se viđam sa poznatima i kako oni zaista žive. Tek sad sam shvatio odgovor. Da, u poslednje vreme često ih viđam. Poznati su mi čitavog života. Žive poput Čika Radovana, tetka Mare i Džaje! Od izbora do izbora... od kontejnera do kontejnera!

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage