Press Online :: TV Pressing http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/rss.html sr http://www.pressonline.rs/img/logo.png Press Online :: TV Pressing http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/rss.html Šta da ti pojemo, Koštano? http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/163242/sta-da-ti-pojemo-kostano.html Ako su u pravu oni koji tvrde da Ceca predstavlja oličenje svega što nam se događalo poslednjih dvadesetak godina (ma šta to značilo), onda su u pravu i oni drugi koji tvrde da je sve što nam se dogodilo počelo od legendarnog komunjarskog ora na Ušću. Tamo nekih davnih devedesetih. ]]> Krug se, dakle, konačno zatvorio, a umesto kozaračkog kolca, unuci onih drljavih baba i krezavih prvoboraca, čekača „sitne, ali sigurne penzijice", igrali su na tom istom Ušću srbijanski tehno uz Cecu. Prošlo je dve i po decenije otkako je od natapiranog ružnog pačeta, rumenog devojčurka sa reklame za seoski turizam izrastao belosvetski labud. Od Žitorađe, preko „Marakane" i Ušća, Ceca je stigla, sviđalo se to šatro urbanima ili ne - do zvezda. Zahvaljujući njoj i nekim njenim providnim kopijama, onu Srbiju koja je umela da ori, da maršira na Drinu, da se prekrsti, opsuje, brani i neznanca, ali i ubije komšiju zbog pola metra zagažene međe, zamenila je Srbija u „levis" muntarama, dekoltiranim majicama, mirisna, mlada i jedra Srbija. Ćirilična, patriotska, gučolika, ali i ona egzitovska Srbija i narednih meseci više će slušati „novu Cecu" nego nova predizborna obećanja miševa sa margina istorijskih čitanki.

Siguran znak da ste dotakli vrh je trenutak kada neko u krugu od hiljadu kilometara izgovori vaš nadimak, a svaki akademik i svaki nepismenjaković, svako dete, baba, deda, automehaničar ili stomatološka šveca znaju o kome se radi. Kada kažu, recimo - Novak, a ne moraju Đoković, ili Ceca, a ne moraju Ražnatović. Ili kada kažu Sale, a nije reč o nekom blebetavom piskaralu, već reklama za popust na izlozima svih svetskih prodavnica! Siguran znak da ste dotakli vrh je kada oni koji su svoje nadimke sami smišljali tek posle puberteta probaju da vas s tog vrha silom obore u ambis. Obično vam tako naprave i najbolju reklamu! Zato ovo i nije reklama za Noleta, kao što više i nije neka vest da je ovaj vanzemaljac ponovo nekog pobedio, niti je reklama za Cecin novi album. Za marketinšku kampanju najkontroverznije balkanske folk pevačice pobrinuli su se oni koji su joj spremili rođendanski poklon u vidu narukvice, lišili je troška za mobilni telefon i poslali je na višemesečni odmor uz haus muziku! Još manje je šlihtanje, jer suviše dobro ne slušam njene pesme da bih za tim imao potrebu! Ali, baš zbog one stare Srbije s početka Cecine i naše priče moram da stanem mirno i da je priupitam - šta da ti pojemo, Koštano? Mislim da znam vaš odgovor!

]]>
Tue, 31 May 2011 19:45:34 +0200 TV Pressing http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/163242/sta-da-ti-pojemo-kostano.html
Ratko Mladić - tri priče! http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/163009/ratko-mladic---tri-price.html 1. Ratko Mladić je iza rešetaka! I nije kriv dok se ne dokaže suprotno! I nije zločinac dok to ne presudi sud naroda! I tačka! Ali, odmah da se razumemo, ako jeste kriv za makar jedan posto onog što mu se stavlja na teret, treba ga osuditi na devet doživotnih robija! ]]>

Ako je naredio pokolj u Srebrenici, treba da odgovara za svaku dušu koju je uzeo! Ako nije, moraće oni koji su uzeli njegovu dušu! Ali, ni u jednom slučaju Mladić ne može i ne sme da bude sinonim svetinje i slave uz koje će se vaspitavati budući srpski mladići! U ratu nema ni slavnih, ni nevinih! Heroji su pesnici poput Mike, Đoleta, pisci poput Duška, Svetislava, Zorana... Heroji su Novak, Vlade, Ana, Nemanja!

2. Ratko Mladić je iza rešetaka! Najtraženija osoba na planeti dočekala je svoje dželate sa osmehom na usnama! Kako rekoše, „operativna saznanja" dovela su pripadnike BIA do njega. Mhhhhmmm! Garantovano! Razmišljam koliko li u Srbiji ima budala koje će prihvatiti teoriju da je Ratko, eto, tek tako, iznenada iznikao u nekom zrenjaninskom zaseoku. Gladan, bos, poludementan, jedva živ, klinička senka nekadašnje generalčine, ruiniran moždanim i srčanim udarima krio se sve ove godine, a da mu niko od ovih koji se sad kurče njegovim hapšenjem nije pomogao! Mhhhm! Niko od ovih što sad šilje mačore u udarnim TV terminima, objašnjavajući naširoko i nadugačko sve, osim podatka ko je kriv što je potraga za Mladićem koštala Srbiju više nego cunami Japance. Nije Koštunica, nije onaj njegov prasoglavi žbir, ni Kurta, ni Murta... Kriv je Ratko! Mhhhm!

3. Ratko Mladić je iza rešetaka! Vest decenije, stoleća, obišla je planetu brzinom munje. Da se slična stvar desila u Americi, niko ne bi disao... pred novinare bi izašlo deset najznačajnijih Amera, na čelu sa Obamom! Šefovi CIA, FBI, DEA i ostalih skraćenica. A kod nas? Bananizam! Konferencija za novinare na kojoj se pojavljuje samo jedna osoba - Boris Tadić! Za slabije upućene izgledalo je kao da je on Mladića uhvatio goloruk... Na pitanja novinara nije odgovorio ništa, ogrnut u predizborni plašt slave pričao je malo na srpskom, a malo na unapređenom „adrijanačortanskom"... Bez prevodioca, bez koncepta, bez ozbiljnosti... kao u prolazu! Kao Meri Cetinić! Smešno!

P. S. Ratko Mladić je iza rešetaka! Idemo dalje... fali još Hadžić, a onda... onda će nam već nešto smisliti. Show must go on!

]]>
Mon, 30 May 2011 06:29:11 +0200 TV Pressing http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/163009/ratko-mladic---tri-price.html
Domaćine, opusti se! http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/162706/domacine-opusti-se.html U Srbiji se navodno godišnje venča više od 40.000 parova! Ne znam koliko njih se na ovaj potez odluči nakon gledanja televizijskih šou-emisija, tek, po svemu sudeći, sve je više onih koji su u svojoj želji da se „opoznate" spremni ne samo da javno skinu gaće, već i da postanu gospodari prstenova ]]>

Televizija Pink nedavno je najavila početak emitovanja „svadbarskog" rijalitija, kao odgovor već kultnoj „48 sati svadba" (RTS) i „Domaćine, oženi se!" (Prva), a ne bi me čudilo da se i gazda Peconi uskoro pridruži, možda kupujući jedno čitavo selo za svoj seosko-svadbarski šou.

O „48 sati" sam odavno palamudio, a i šta reći o emisiji koja traje kao „Ep o Gilgamešu", uvek ima vrhunsku gledanost, a da pri tom skoro ništa nije promenila od početka prikazivanja... što znači da će uskoro publika moći da gleda i venčanja unuka onih koji su stali na „klimavi kamen" u nekoj od prvih emisija. Za razliku od ovog šoua, koji je nekim domaćinskim ispadima izazvao buru (što i jeste poenta realizma), čini mi se da je „Domaćine, oženi se" napravljen sa ciljem da sakrije sve mane i rupe zbog kojih u Srbiji pravi, originalni seljačizam polako izumire.

Lepo zamišljeno, još bolje najavljeno, ali za moj ukus predosadno, sporo i previše fejkovano! Šatro romantično! I previše je sve izrežirano, pa razgovori između domaćina i potencijalnih snajki deluju kao da su pred kamerama! A nisu!

Sve se vrti oko prirode i prirodnih lepota ljudi i sela, a sve je poprilično neprirodno. Sad kao one čupkaju travicu, pa ih onda domaćini forsiraju, a one se kao femkaju... Ne čuh domaćina da je pošteno, domaćinski prdnuo u svojoj kući, ne čuh makar polupsovku od koje se diže kosa na glavi, ne videh nijedno urnebes pijanstvo posle kog pada prvo tabaža s pola sela, a potom pohotni skok na izabranicu... sve neka finoća! Da pomisle i gradski đilkoši kako je na selu bajno i sjajno. Gledajući srpske seljake pokušavam da zamislim kako izgleda švajcarski ljalja. Ima li iko bolju dušu od našeg? Nema! Al, brate, da se ne lažemo, nema ni težu narav i još težu ruku!

Komšiju, koji me je video kako u kafiću kuckam ovu kolumnu, upitao sam šta on misli o emisiji... ciljna grupa je, gradski ljakse, konzument... Njegov odgovor glasio je: „A el to ono na TV-u što neki parovi kao negde idu, pa nešto pričaju, pa se kao smeju, šatro muvaju se, pričaju koješta i na kraju se emisija završi?!"

Ne, nije mi se dopala, što znači da ima ogroman potencijal, tako da, ukoliko ne umete da koristite Fejsbuk, ako ste usamljeni domaćin sa sela ili usamljena dama koja svoj život zamišlja pored usamljenog domaćina na selu odmah se prijavite. Odmah, dok vas komšija ne prijavi!

I umesto post skriptuma, znate li kojih je pet faza života u Srbiji? 1. Domaćine, oženi se 2. 48 sati svadba 3. Vreme je za bebe 4. Menjam ženu 5. Trenutak istine!

]]>
Fri, 27 May 2011 06:17:36 +0200 TV Pressing http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/162706/domacine-opusti-se.html
Crno-bela država! http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/162397/crno-bela-drzava.html Košarkaški klub „Partizan" predstavio je maketu nove sportske hale koju će na 99 godina korišćenja dobiti na poklon od Ministarstva omladine i sporta Srbije i grada Beograda. ]]> Nemam pojma kojoj stranci iz vladajuće jagnjeće brigade pripada ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković. Niti me zanima jer ona je običan „indijanac"! Znam kojoj pripada njen „poglavica" Boris Tadić, sad već legendarni navijač Partizana. I smem sa svima, po bilo kojoj kvoti odmah da se opkladim da je ovom odlukom pečatirao gubitak narednih predsedničkih izbora, koje je riknuo onog trenutka kada se znojav, iskežen i zavrnutih košuljaških rukava pojavio na utakmici kao navijač! Predsednik je postao zahvaljujući jezičku na vagi, a mnogo je jezičaka u crveno-belim dresovima koji mu ovaj potez neće oprostiti sve da za protivkandidata na narednim izborima ima i Ekrema Jevrića!

Partizanu svaka čast na uspesima! I ne samo košarkašima već kapa dole i vaterpolistima! Ali, šta je sa ostalima? Zar je neko ozbiljno rešio da ovu državu na silu pokrsti u crno-bele boje? Po kom principu se rukovodila „pala sam s Marsa" ministarka i bilo koji drugi politički faktor koji je doneo ovu kretenoidnu odluku? Po principu uspešnosti? Hmmm, ma nije valjda! Pa, što se onda isti princip nije primenjivao na Novaka Đokovića, koji je sebe i Srbiju brendirao od sopstvenog talenta i novca? I koji je do teniskog kompleksa i svetski jakog turnira morao da dođe „na guzove", po „okolo salata" principu? Ili na Odbojkaški klub „Vojvodinu", koji je do pre nekoliko godina predstavljao rasadnik svega onog što je Srbiju učinilo odbojkaškom velesilom sveta! Može li iko da zamisli odluku, recimo, Nenada Čanka da iz naših džepova, a protiv naše volje, zida hale i čuda tamo nekom novosadskom klubu. Njega bi razapeli na autonomaški krst i spalili kao jeretika!

Ako im je baš do talenata, zašto ne pomognu klubovima iz unutrašnjosti iz kojih ovi isti velikani nemilice grabe i otimaju talentovane klince... Kragujevcu, Kruševcu, Zaječaru, Pančevu? Zašto po istom principu prvo nisu sazidali bazen Čaviću i Nađi Higl? Nešto ne pamtim da je po istom principu ikad bio nagrađen Fudbalski klub „Zvezda" u trenutku kad je zemlji musavih proletera doneo trofej prvaka sveta. A možda će upravo Partizanova hala da bude građena od para dobijenih rasprodajom imovine Dragana Džajića... ili od Cecinih miliona?

Neka ministarka u polusuknji i njen poglavica istetoviraju Partizanov grb nasred čela, nek slobodno istresu kintu iz svoje slamarice i pomognu omiljenom klubu, ma kako se on zvao - Partizan, Zvezda ili OFK Prdara iz Donje Musave! Ali, pare poreskih obveznika neće deliti prema svojim navijačkim strastima! Jer i to je krađa!

]]>
Tue, 24 May 2011 19:38:16 +0200 TV Pressing http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/162397/crno-bela-drzava.html
Povratak Kasandre! http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/162136/povratak-kasandre.html Kasandra je bila naša kraljica! Smerna i skromna baš kao i naša zemlja te davne 1997! Za razliku od kojekakvih Ljovisni i sličnih zlobnica, naša Kasandra imala je dušu ]]>

Bila je prva i najveća zvezda „Granda", bila je blokbaster, bestseler! Dovoljno je reći - Koraima Tores... Toreeees, ores, res, es, es, es, sssssss! Zbog nje je Srbija umalo postala dvojezično govorno područje, a širom domovine otvarani su kursevi španskog za početnike, tetke u borosanama i prepoštenu inteligenciju, koja se naglas šatro zgražavala, a noću je njen lik štelovala na frekvenciju svoje tuš-kabine. Zbog Koraime smo kupovali (ali i krali) mirišljave papiriće, mrzeli Randua, a čak je i tada mladog voditelja Ivana Golušina naterala da se javno zaljubi u nju... Bila najbolja ambasadorka Venecuele, kao nama danas Nole... Zračila je zrake kroz zrak!

Kada joj je bilo najteže i kad je nedužna dopala bukagija, pravdoljubivi Srbi nisu sedeli skrštenih ruku... Širom zemlje organizovani su protesti, a peticiju za oslobađanje iz TV ćorke potpisalo je u to vreme više građana nego što ih danas plaća TV pretplatu. A ona je to umela da ceni i došla je u miroljubivu bilateralnu posetu Beogradu. U hali „Pionir" dočekana je kao vanzemaljac, iako je karta u to vreme koštala kao pet prosečnih penzija (10 maraka), a na rastanku pale su i suze. Infarkti su se tih dana kačili lakše nego nekad značke sa Olimpijade u Moskvi, a ime Kasandra češće je okumljivano od, do tada, neprikosnovenih Dragana!

Kasandra je predstavljala vrhunac gradacije: lepa, lepša, najlepša, Lepa Brena..., pa tek onda - lepa ko Kasandra! Bezobrazni producenti oživeli su i njenu porno-dvojnicu, a pokojni Šaban Bajramović spevao joj je hit! Ušla je u „Ginisovu knjigu" kao junakinja čije su dogodovštine na španskom jeziku emitovane u 182 zemlje sveta (mada mislim da ovde Vikipedija greši, te da je u pitanju više od 1.000 zemalja).

I sve to nije bilo dovoljno da se neko doseti i da po scenariju koji je mnogima zaradio više para nego „Maksi" Miškoviću napravi ovdašnji rimejk! Čak se ni poslovično preduzimljivi Saša Pantić nije osmelio da napiše neku kursadžijsku parodiju koja će trajati makar jedno leto! I to je dokaz o nemaštovitosti i lošim savetnicima ljudi koji uređuju srpsku televiziju boreći se za svaku zapetu šera.

Da nikad nije kasno, najbolje govori činjenica da se na BN televiziji, jednoj od dve (druga je Renome), koje su preživele „seču Palmi", odnedavno opet repriza Kasandra. I da je rejting opet nenormalno normalan! Dakle, znate šta nam je činiti: trk na buvljak po „loga 3" antene i sve četiri uvis. Kasandra se vratila!

]]>
Mon, 23 May 2011 04:57:00 +0200 TV Pressing http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/162136/povratak-kasandre.html
Mašinbravarska koalicija! http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/161835/masinbravarska-koalicija.html Pre desetak dana čitav svet, uključujući i Srbiju, sedeo je pored televizora i kao omađijan zurio u jedno venčanje. Nije to bilo obično venčanje... ženio se tamo neki engleski proćelavi princ ]]>

TV događaj decenije... ma, veka! Rejting i šer u zbiru - ciklion! Zna se šta je tradicija, zna se šta su običaji, poštovanje svetinja, istorije. Kraljevina Velika Britanija! Heeeeeeej!

U isto vreme u Skupštinu Srbije došao je na glasanje predlog da se Beli dvor besplatno i dugoročno ustupi na korišćenje naslednicima srpske kraljevske krune. Veliki broj poslanika, međutim, protivi se da porodica princa Aleksandra Karađorđevića živi besplatno u zdanju koje je njegovim precima nekad pripadalo. Bunu su podigli članovi LSV i SDP i neki poslanici DS. Protivi se i opozicija! Sve sami potomci onih istih komunista koji su uništili sve što ima veze sa srpskim i sa tradicijom, uključujući i monarhiju, protive se nečemu što je pre svega pitanje morala, pa tek onda zakona, ustava i ostalih promenljivih kategorija.

Umesto da se bave sprovođenjem denacionalizacije i da Karađorđevićima, ali i svim ostalim građanima koje su njihove pradede izlešinarile vrate imovinu, partijski klimoglavi bi da oduzimaju pravo na vlasništvo! Umesto vraćanja ide novo otimanje! Po sistemu koji je uspostavio njihov kralj iz Kumrovca. Onaj isti čiji su slet nekad gledali jednako oduševljeno kao danas englesko kraljevsko venčanje. Skupštinski džabalebaroši, ispijači kafe od 10 dinara, jagnjeći brigadiri i honorarni dizači ruke, od kojih se mnogi predstavljaju i kao poslanici, ne pitaju odakle njihovim partijskim šefovima vile, avioni, kamioni, zilioni, ali se rado protive da osnovno lično pravo ostvare oni koje vide kao direktne konkurente. Mašinbravarska koalicija!

Jer nije u pitanju da li će princ Aca i njegova NJKV porodica plaćati kiriju, struju, kablovsku i ostale komunalne budalaštine, niti se ovde radi o pitanju monarhije! Reč je o tome da privatno vlasništvo mora da bude iznad svega! Ako vam neko oduzme kuću, stan, zemlju, sve ono što ste sticali čitavog života, jednako je kao da vam je oduzeo i život. Kada država vrati Karađorđevićima oduzeto ili kad ih adekvatno obešteti, onda Meho Omerović i kompanija mogu da idu da im ispostave fakture za utrošenu vodu i struju, a do tad neka se pokriju ušima, neka glockaju još koji mesec koji im je ostao do novih izbora i neka smrde u sebi. Jeste ovo republika, možda više nikad neće biti monarhija, ali ako se dozvoli da skupštinske zapete menjaju srpske istorijske korene, onda će sasvim sigurno postati anarhija!

]]>
Fri, 20 May 2011 04:01:02 +0200 TV Pressing http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/161835/masinbravarska-koalicija.html
Pusto tursko! http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/161509/pusto-tursko.html Srbima je trebalo 500 godina da se oslobode Turaka! A Turcima manje od godinu dana da ponovo zavladaju Srbijom! Kako? Pa, pomoću TV daljinca, naravno, najsavremenijeg oružja današnjice. ]]> I TV serijama koje su izvršile takav zemljotres na srpskom medijskom nebu da će za oporavak biti potrebno mnoooogo, mnoooogo kompromisa, odricanja i šok terapija.

Da nam je neko pre desetak i jače godina, u jeku „nepravednih i ničim izazvanih sankcija" rekao da će te tamo 2011. godine maternji i bratski španski na srpskim televizijama biti zamenjeni turskim jezikom, proglasili bi ga za ludaka, nepatriotu i kvislinga koji izdaje sopstveni rod i porod. Čuj, pusto tursko? Taman smo se rešili Muse Kesedžije, Mule Jusufa i Kučuk Alije... Kad eto je prvo Šeherezada, pa nekakvo lišće koje opada i u jesen i u proleće... Potom „Gumuš„, koju srpski muškarci slave jer je 98% žena oterala iz saobraćaja pred televizore, i na kraju „Nasleđe jedne dame", najgledanija turska serija ikad, i „Polje Lala", koja će ući u anale kao prvi janičarski projekat sinhronizovan na srpski.

Zanimljivo je da Osmanlije nisu napravili TV revoluciju samo kod nas, već u čitavom regionu, pa i šire. Evropski bum učinio je da njihova kinematografija, koja objedinjuje tetkasto bljutavu patetiku od priče i glumu na nivou boljih pornića sa svetski dobrom produkcijom postane merna jedinica za sve ostalo. Učinio je da turcizam postane nešto po čemu će se ravnati sve ostalo - i dnevnici, rijalitiji, kvizovi, filmovi, pa često i vrhunski sportski prenosi.

Kao fanatik TV serija trenutno se kidam sa „Fleš forvardom". Zbog nedostatka adekvatnog emitera koji ne mora da robuje rejtinzima i normalnog termina primoran sam da ga kradem s neta i bunarim preko torenta. I sve se nadam da ću, ako me jednog dana, ako me maznu, kao olakšavajuću okolnost moći da se vadim na činjenicu da sam morao jer su mi Turci ubijali askurđele.

Upravo je „Fleš forvard", svetski megahit čini mi se, neko ovde i pokušao da ubudži u program. I šta se desilo? Pilot epizoda ove serije, koja je imala najveći pilot rejting u istoriji američke televizije u Srbiji je završila s nekim bednim rejtingom, manjim od onog koji imaju reklame u „Gumušu". Šer: bezbroj puta manji od turske limunade. Prevedeno na jezik fudbala to je kao da u čitavom svetu Barselona šuri, a onda kod nas dođe i OFK Anadolija iz Donje Mahale ih razbuca sa 10:1! Bujrum ili sikter? Izaberite sami! U svakom slučaju biće nam - mašala!

]]>
Tue, 17 May 2011 19:45:55 +0200 TV Pressing http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/161509/pusto-tursko.html
Evroguzija! http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/161248/evroguzija.html Eto, održa se i to čuveno finale Evroguzije! Kičasta gej parada s falš pevanjem, skakanjem i veštaklukom od čijeg gledanja može da se dobije rak na rožnjači! Festival najnekvalitetnije muzike kojem smo mi pridali značaja kao da se radi o Vudstoku... ]]>

Maaaaaada, gotovo sam siguran da ovi kojima je Pesma Evrovizije tetovirana u oku pojma nemaju da li je Vudstok marka automobila ili cipela!

Na toj i takvoj Evroguziji naša Nina zauzela je, kako voditeljka predinfarktno reče - „fantastično, 14. mesto"!

E, sad, fantastičnost je relativna kategorija... Nekom je nešto malo, nekog to malo ume da žulja, ali jedno je sigurno - ono što je naše, nama nikad nije potaman! Umesto da svi stanemo uz Ninu (voleli Evroguziju ili ne), ovo talentovano devojče još pre ulaska u avion za Diseldorf mnogi su pokušali da proglase gubitnicom... zajedno sa Kristinom Kovač, pratećim vokalima i bulumentom RTS-ovih potrčaka koji su pokušali da se jednom dobrom, vedrom i kvalitetnom pesmom bore protiv svetskog šabanluka! Koji su konačno skromnim, ali odmerenim scenskim nastupom hteli da pokažu da nam više ne viri praziluk iz kenjare, da Srbija nije zemlja fejkera i plagijat majstora, zemlja krezavih nesvršenih osnovaca koju je samo Novak Đoković vratio na mapu sveta. Umesto da joj prospu vodu za taliju, mnogi su se za Ninom prosipali čemer, a sad su jedva dočekali da likuju i svoj hejt usmere na sve što i nema više veze sa muzikom! Kao, eto, nismo dobili bodove od neke pravoslavne braće... Paaaaa? Dobili bi da smo odlučili da im, poput NIS-a, i Telekom damo za 700 evra (i naš prenos)! Kao, malo je dobila glasova? Pa, dobila je više od prošlogodišnjeg Breginog spontanog pobačaja! Kao, izdala nas dijaspora? Pa, naravno, kad je 90% dijaspore seljakluk koji bi voleo da im RTS pošalje braćalu Bojanića da im, onako bezvrat, falš krivousno, uz pratnju orkestra Mikice Kurtovića, sa sve mekim „ć" otpraši numeru - „Vrti se kao čigra", dok se na video-bimu u pozadini vijori neka reklama za trenutno rešenje probavnih problema meke i tvrde stolice.

Ko voli, nek i sledeće godine bulji u Evroguziju. Ko ne voli, dovoljno je da uštine daljinac. Samo svi zajedno treba da znaju jedno - nije pobeda baš svaka pobeda, još je manje poraz kad te poraze... Pobeda je kad smeš ponosno pred Boga i ljude, a poraz kad te ostave i zaborave! Zato - braaaavo Nina, bravo Kristina i bravo Srbijo!

]]>
Mon, 16 May 2011 01:58:48 +0200 TV Pressing http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/161248/evroguzija.html
Sve same Anđe! http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/161011/sve-same-andje.html Činjenice govore jedno - u Srbiji oko 600 porodica čeka na komplikovanu proceduru usvajanja deteta, dok istovremeno deset puta više mališana živi bez roditeljskog staranja. Godišnje se na našim prostorima zbrine tek stotinak mališana i čini se da je kod nas lakše usvojiti napuštenu rodu nego one kojima te iste rode nisu uspele da pronađu dom ]]> Ovo kaže statistika. A šta kaže estrada, mesto na kojem se na istu temu u poslednje vreme forsira pomodarstvo najgore vrste i potkivanje žabe na najprizemniji način. Dakle, ovo su samo neki od izvoda iz naše štampe, a ne postoji nijedan razlog da sumnjam u njihovu verodostojnost:
1. „Dugogodišnji san pevačice Ane Nikolić o tome da se ostvari kao majka konačno se ispunio! Pevačica je postala staratelj jednoipogodišnjeg mališana iz Japana Išimare Masahira Taikija, čiji su roditelji zbog posledica cunamija bili prinuđeni da svoje dete daju nekom na određeno vreme."
2. „Seka u Africi usvaja crnče! Folk diva Svetlana Seka Aleksić i njen suprug Veljko Piljikić putuju u Ganu, gde će boraviti narednih mesec dana kako bi regulisali sve potrebne papire oko usvajanja deteta."
3. „Humanost srpske folk dive: Lepa Brena usvaja dečaka sa Filipina?! Folk diva Lepa Brena planira da usvoji troipogodišnjeg Filipinca Džonija, sina bračnog para koji nekoliko godina živi i radi u njenoj vili na Bežanijskoj kosi."
Možda je glupo da poistovećujem ove tri priče... Verovatno je glupo da uopšte pokušavam da ulazim u motive zbog kojih se tri srpske folkerke pojavljuju u ovim naslovima, a svakako sam glup što uopšte razmišljam o njima, ali, pobogu, ispašću preglup ako makar ne postavim pitanje - gde se nekim junacima naše tabloidne stvarnosti nalazi granica sramote? Čast izuzecima, a možda su izuzeci sve tri navedene interpretatorke, ali ne mogu a da ne zamislim kako izgleda kada, recimo, Ana Nikolić sedne u auto da vozi, a na zadnjem sedištu čežnutljivo se smeška maleni Išimaru. A onda Ana, sasvim slučajno (jer te slučajnosti su na našoj estradi najčešće), naleti na paparaco fotografe, koji će je uslikati dok svog novog ljubimca izvodi u šetnju. I da ne zaboravim, to su isti oni paparaci koji su Anu ciklion puta uslikali kako se razvaljena od alkohola vraća s neke treske. Istu onu Anu koja je nedavno bila hapšena zbog vožnje u pijanom stanju.
Možda je malo lakše da zamišljam kad je u pitanju Seka, u čiju iskrenu želju za majčinstvom mogu da sumnjaju samo zlonamernici. Ali već vidim patetičan naslov: „Na humanim talasima nežne ljubavi" i fotke preslatkog Afroafrikančeta (nije više ispravno pisati „crnče"), koje se, pod budnim okom nasmejanih roditelja, na raskošno ukrašenom krevetu igra „lego-viton" kockicama, obučeno u kičastu garderobu koja vredi više od godišnje plate vaspitača u Zvečanskoj. I tu već vidim napadnu medijsku rasprodaju humanosti!
I onda idu poređenja sa Anđelinom Džoli, Madonom i kompanijom, koji, koliko god da su frikozni, delimično su ipak svesni da dete nije igračka koju uzmeš da se poigraš dok „slučajno" prolaziš pored paparaca i posle vratiš u radnju.
Sramota je da Srbija ništa ne čini da ljudi koji mališanima pokušavaju da obezbede raj ne moraju da prolaze kroz pakao. Ali, još je veća sramota da se ovaj sveti čin bljutavi spinovanim estradnim pavijanlukom. Što reče Džej Leno: „Ne razumem potrebu poznatih ljudi da ceo svet sazna za njihova anonimna humana dela!" Nisam Leno, ali ni ja ne razumem!

]]>
Fri, 13 May 2011 13:50:12 +0200 TV Pressing http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/161011/sve-same-andje.html
Dokle više Nataša Bekvalac? http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/160654/dokle-vise-natasa-bekvalac.html U ovoj zemlji čovek ne sme da ode na odmor! Taman rešite da nedelju dana odvojite mozak od kutije koja „zrači", papira koji „truje černobiljskim olovom" i interneta „koji tera u greh", kad ono - svet prestaje da se okreće oko estradnog sunca! ]]>

Koji je najbolji način da izmerite količinu fijuka koji su prošištali pored vas? Saberete broj „važnih" naslova koje ste propustili, dodate tome broj godina ili kilograma (beeeeez laganja) i podelite s brojem dana odmora. Ukoliko je dobijena cifra do pet - vredelo je medijski se izolovati! Sve preko toga računa se kao fijasko! Formula se zove „Šikijeva formula", a o njenom nastanku ću drugom prilikom!

Ajmo u zbrajanje: „Nataša demolirala kancelariju Dačinog advokata!", „Nataša traži pola kafane!" „I Nataša ima dečka!", „Sestre Bekvalac dele momke: Kristinin stari je Natašin novi dečko!", „Nataša i Dača se konačno razveli!", „Nataša raskinula s rukometašem Ljubom Jovanovićem zato što vozi motor kao i Dača!", „Nataša pružila Ljubi još jednu šansu jer se odrekao motora!", „Nataša održala humanitarni koncert, Ljuba prvi put u publici!"... Pa onda vest da razmenjuju nežnosti u separeu, pa Nata šeta Hanu baš onim bogazama kojima prolaze  fotografi, pa posle i Dača šeta Hanu!

Ma, idi, propustio sam nacionalnu katastrofu! Dakle, ako se ne varam, Nataša ostavlja vaterpolistu zbog rukometaša, pa onda ostavlja rukometaša zato što je i motociklista, a tu je i teniser s kojim je bila „navodno". Moram da istrkeljam po netu da vidim ima li tu i nekog dizača tegova ili bacača kladiva! Za kraj mi je u oko upao Natašin komentar jednog od naslova koji prenosi Dačinu izjavu da su se on i Nataša razveli jer ga je ona varala. „Moj Danilo je danima manipulisan od strane medija i zbog toga mi je beskrajno žao", reče Bekvalčeva, na radost  dokonih, šupljih čitalaca i novinara koje upravo ona  truje svojim nebulozarijama već vek i po!

Razumem Natašinu potrebu da glumi ucveljenu zvezdu jer jedino tako može da proda više od 100 diskova, bez napora za gosta peva uživo duže od pola sata i predebelo naplati svoje nastupe... Razumem i potrebu da se rasprodajom privatnog života održava sumanuto precenjena karijera, a još više potrebu urednika da prodaju što više tabloida, ali ne razumem jedno - koga više zabole qrc za Natašu Bekvalac? Zar danas zaista neko misli da je najvažnija stvar u državi ljubav polupevačice prema sportistima? Dosta više, amaaaaan!

P. S. A što se tiče rezultata „Šikijeve tabloidne formule", ja sabrao, podelio i dobio... hmmm, osam! Znaaaaaam, znam - prevozno sredstvo! Bolje nisam ni zaslužio kad se uopšte bakćem budalaštinama!

]]>
Wed, 11 May 2011 04:48:06 +0200 TV Pressing http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/160654/dokle-vise-natasa-bekvalac.html
Babe u bundama Srbije (BUBS) u akciji „Bitka za trešnju"! http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/158047/babe-u-bundama-srbije-bubs-u-akciji-bitka-za-tresnju.html Da se odmah razumemo, nemam ništa protiv baba! Posebno ne u ovaj prelepi petak! I tačka! Dve bakute su čak i posebno „krive" za moj potonji buntovnički stav prema svakoj vrsti krivde. Nemam ništa ni protiv baš svih baba u bundama (BUB), ali ne mogu a da ih ne analiziram! Posebno nakon najnovijeg uspeha koji su ove vrle ženice ostvarile u odlučujućoj bici za Fukušimu ]]>

Akcija „Lov za trešnju" započela je ranom zorom, izviđačkim manevrom koji su u grupama od po dve izvodile bakute starije od sedam banki ogrnute u odelo fejk nutrije. Taktički, akcija je besprekorno izvedena, pa su na ovaj način utvrđene najbolje pozicije na poprištu na kom će nešto kasnije započeti krvava borba za nemerljivo vredna stabla trešanja (trešnjus baboobožavus - specijalna vrsta sadnice koju babe u bundama posebno preferiraju).

Posle izvidnice, na red su došle nerc-babe, zauzimačice najboljih mesta oko autobusa iz kojih će trešnje pronaći svoj put do željnih ruku humanih srpskih građana, seljana i prepoštene inteligencije. Nercuše su u proseku nešto mlađe, ali stasom značajno gabaritnije, pošto njihova uloga zahteva da se okupira što veći prostor u gužvama, u kojima se čitav život batrgaju. Sama akcija zauzimanja prvih borbenih redova krenula je mnogo ranije od očekivanog, pa su se, pored BUB, tu pojavile i dede u sintetičkim grao i teget trenerkama (DUSGITT), čiče u „fila" papučama na drap čarape (ČUFPNDČ), nosioci spomenice „Prvi jutanji glasači 1990" i unuci (kao plaćenička vojska), ali i do sada neangažovana grupacija - domaćice u najboljim godinama (DUNG)!

Grabež za trešnje počeo je na vreme, moguće i zato što su u pitanju bili uvek tačni i precizni Japanci. Prvi nalet neprijatelja BUB su odbile devojački, ali je neočekivano nadmoćniji neprijatelj u jednom trenutku počeo da nadire sa neobezbeđenih bokova. BUB su uzvratile i na ovaj manevar, pa je reagovala konjica (babe u bundama i na duplo pendžetiranim sandalama koje imaju zaduženje da neprijatelje u redovima za sve i svašta kobajagi slučajno nagaze na mali i domali prst - BUBDPS). Ipak, loša procena, haos na bojištu i iznenađeni organizatori koji nisu računali na ovoliku srpsku ljubav prema trešnjama i Japanu učinili su da na kraju saldo ne bude zadovoljavajući... makar ne kao što je bio u bitkama koje su vojevane u ono slavno Sloboljubivo vreme!

Konačni saldo je glasio - u junačkom ataku na žute autobuse od 1.001 sadnice BUB su osvojile svega 317 (od očekivanih 500, plus jedna kontrolna sadnica), a tokom borbe pretrpele su i ozbiljna oštećenja, fizička, mentalna, ali i materijalna (jednoj gospođi bunda od zeca potpuno je uništena, kada ju je s leđa povukao pitbul nečijeg unuka, ubeđen da je u pitanju pravi zekan). Zvaničan izveštaj policije glasi: u opštem metežu tri žene su teže povređene!

BUB egzistiraju na ovim prostorima dosta dugo, a prema nepotvrđenim istraživanjima nastale su ukrštanjem penzionisanih kasirki u borosanama i nekadašnjih domaćica s besprekorno 'ladnim trajnama. Vremenom su, zbog opšte nemaštine u zemlji, evoluirale u posebnu autonomnu grupaciju, koja se u svako doba godine i u svakoj prilici može sresti gde god postoje nekakvi redovi ili lokalne pobune.

Vrhunac slave doživele su onog tužnog dana kada su Miloševićevi slinavi posinci ispratili „svog" predsednika na poslednji put kod Manitua, koji je baš u vreme tog dolaska zbrisao na bolovanje. Jedna od BUB-ovki, moguća PR BUB-sa, natapirana gospođa sa razmazanom kineskom šminkom, tada je izašla pred kamere neke lokalne televizije i drhtavim, ali ponosnim glasom izdala dubokoumno saopštenje: „Lep mrtvak! Nije što je naš, al' stvarno je lep!"

Za Slobu sam siguran da se neće povampiriti, ali za sive dede, bundonosive babe i njihove štreberolike unuke nisam siguran da neće opet akcijati, bila u pitanju humanitarna, izborna ili rasprodajna nedelja. Zato apelujem na nadležne da pri sledećem popisu, uz džedaje, nindže i papuance obavezno evidentiraju i njih. Ili makar registruju BUBS, kao najekstremnije borce za sadnice trešnje i slične nepotrepštine. Da se ne dogodi da opet dođe do snimanja nekog trećerazrednog horor filma, a da za statiste moramo da raspisujemo kasting.

]]>
Fri, 15 Apr 2011 06:15:59 +0200 TV Pressing http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/158047/babe-u-bundama-srbije-bubs-u-akciji-bitka-za-tresnju.html
Selo gori, a roming se češlja! http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/157759/selo-gori-a-roming-se-ceslja.html Ima li većeg TV presinga od onog predinfarktnog računa koji je dobio izvesni Goran Milić, verovatno najpoznatiji živi fan RTS-ovih TV serija? ]]>

Iskreno, ako u pitanju nije odlična marketinška ideja (a izgleda da nije), onda potpuno vanvremenski zvuči podatak da je dobri Srbin, koristeći internet u romingu u Slovačkoj krajem decembra prošle godine, za nešto manje od dva sata koje je proveo gledajući onlajn serije „Selo gori, a baba se češlja" i „Moj rođak sa sela", potrošio 6.000 evra.

Saznavši da je za potrošenih 354 megabajta protoka, gledajući 111 minuta ovih serija skršio 605.000 dinara, šokirani Milić je račun reklamirao Mobilnoj telefoniji Srbije, čiji je studentski paket 3-G interneta koristio, ali mu je rečeno da će šest somića evrića morati da calne. Selo gori, a roming se češlja!

E, sad, bez želje da mu stajem dodatno na muku, najveća dilema ovde glasi: da li smo mi zaista tolike ovce da ne znamo koliko košta roming kurčenje ili su naši mobilni operateri toliko bezobrazni šišači ovaca. Mislim da je reč o savršenom miksu! Roming je, nema dileme, kriminal nad kriminalima, ali samo u tranzicionim torovima u kojima žive ovce sa ovakvom vunom. U Evropi je to bilo vaćarenje i zelenašluk sve dok zakonom nije ograničeno. Ako se ne varam, protok 50 megabajta tamo košta desetak evra, što znači da naivni europejski ljubitelj serija sa seoskom tematikom svoj roming zajeb plaća manje od 100 evra, dok ovdašnjeg zumbula to košta kao novi punto.

Druga bitna stvar je da mi imamo opasno glupu naviku da ne čitamo ugovore koje potpisujemo, a da nas posebno nadraži ona ponuda bilo čega za jedan dinar, od koje mahom obnevidimo na mala slova..., kojima je obično opisana najava kasnije velike guže!

Ne znam da li postoji bilo kakav ler da se seloljubivom Goranu pomogne, tek, preduzimljivom Radošu savet da ga, ukoliko reši da snima nastavak uzme makar kao statistu! Sve u svemu ovaj ispresingovani čovek, kome verovatno nije ni do televizora niti do mobilnog telefona, zaslužio je da mu zbog reklame RTS i producenti ove dve serije po pola plate račun! Ali i da njemu i sličnima uvedu posebnu vrstu rominga, koji će ih cepati po ušima čim izađu iz svog sela. Makar dok to selo ne izađe iz svih nas!

]]>
Wed, 13 Apr 2011 02:36:39 +0200 TV Pressing http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/157759/selo-gori-a-roming-se-ceslja.html
Naše pravo da platimo sve! http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/157489/nase-pravo-da-platimo-sve.html Kako stvari stoje, RTS će uskoro pored TV pretplate početi da naplaćuje i korišćenje radio prijemnika u motornim vozilima ]]>

Obaveza plaćanja ove pretplate postoji po Zakonu o radiodifuziji, ali u Srbiji nikada nije počela da se primenjuje i procenjuje se da je Javni servis zbog toga u gubitku oko pet miliona evra godišnje. Malo li je?

Jedna stvar ovde nije sporna - zakon! Takav je kakav je i mora da se poštuje, koliko god se neko sprdao dae uskoro slogan RTS-a glasiti: „Javni servis Srbije - naše pravo da platimo sve!" Tako je i u Evropi kojoj toliko hrlimo u zagrljaj.

Ali neke stvari jesu i te kako sporne. Prva ima veze sa slušanošću, a druga sa licemerjem. Idemo redom. Iskreno, lično ne poznajem nijednu osobu mlađu od 179 godina koja ume da nabroji više od jedne emisije na Radio Beogradu, a da u pitanju nije „Radio bubamara", iz onog tamo veka. Ovo ili znači da sam ja ortodoksna gluperda ili sam se uhvatio lošeg društva (a majka me je džaba upozoravala).

Druga stvar je mnogo bitnija. Naime, pozivajući se na zakon, RTS zaboravlja da već godinama ne poštuje taj isti zakon. Naime, državna medijska ustanova ima nameru da naplaćuje to što vozač i u kolima slušaju muziku (uglavnom) i nešto palamuđenja između pesama. I to muziku koja nije RTS-ova svojina, već (poput svake druge robe ili proizvoda) vlasništvo onih koji su je stvorili. E, u tom grmu čuči dijarejična crvenkapica! RTS bi da naplaćuje, ali da ne plaća! Naime, Zakon o autorskim i srodnim pravima ove države nalaže da svi emiteri moraju da za korišćenje muzike na svojim TV i radio frekvencijama plaćaju nadoknadu autorima (SOKOJ), izdavač ima (OFPS) i interpretatorima (PI). Baš kao što ste Vi morali da platite kafu koju upravo pijete, a koju je neko zasadio, uzgojio, ispekao i spakovao. Baš kao i za svaku drugu robu!

I baš tako je i u Evropi, kojoj toliko hrlimo u zagrljaj, smo što za razliku od Evrope naš Javni servis autorska i srodna prava ne priznaje. Ili ih priznaje na neki svoj način, pa SOKOJ i OFPS moraju da dug za korišćenje muzike (koji je prema mojim saznanjima oko osam miliona evra, plus ludačke kamate) od RTS-a naplaćuju na sudu. Zakon je zakon... i mora da se poštuje!

]]>
Mon, 11 Apr 2011 02:13:57 +0200 TV Pressing http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/157489/nase-pravo-da-platimo-sve.html
Đubretari i milijarderi! http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/156656/djubretari-i-milijarderi.html Čika Radovan je bio jedan od naših najdražih komšija iz starog kraja. Stari profa u puloveru, uvek nasmejan, imao je živaca za nas klince kojima je lopta specijalka umela i po 300 puta dnevno da uleti u njegovo dvorište ]]>

Nebrojeno puta uz loptu su nam se vraćale i bombone, one ukusne, kisele i ljute! Za razliku od bombona i naših matorana čika Radovan nikad nije bio ljut! Čak ni pre par meseci kad sam ga posle tri decenije sreo u starom kraju. Nije bio ljut ni što su tog jutra đubretari bili brži od njega, ostavivši bivšeg maga teorije književnosti bez mogućnosti da pronađe neku koricu starog bajatog hleba. Nisam želeo da ga uvredim, pa sam ga pozvao da sa mnom podeli ručak, koji je svakako zalud bio napravljen za troje. Jeli smo ćutke, bez mnogo prisećanja... pustio je suzu tek kad je odlazio! A ja tek kad su mi posle nedelju dana javili da je otišao zauvek! Uz osmeh koji ni život, ali ni ova bedna država nisu mogli da mu oduzmu.

Na profinoj sahrani video sam i tetka Maru, nekad čuvenu kasirku iz „Gorice". Od dobrodržeće gospođe u besprekorno modrim borosanama i sa uvek ledenom trajnom ostalo je samo krhko stvorenje, ni nalik zavodnici koju smo uporno tražili na duplericama Starta i Zum Reportera. Par dana kasnije zatekao sam je kako sat vremena pre roka zauzima busiju ispred lokalne pekare koja uveče preostalo pecivo daje upola cene. Dok je čekala popust, gospođa, koja je do odlaska u penziju preko ruku prevalila milione, obišla je onaj isti kontejner na ćošku, stidljivo proverivši da li se neki komšija i tog dana preračunao. Možda i nije slučajnost, tek iz ovog kontejnera jutros je iskočio i Bane Džaja. Onih dana važio je za lokalnog mangalija sa uzrečicom - „Alo, sve će Džajka da vas kupi!" Ispod miške nosio je neko usahlo povrće umotano u bajate novine, na čijim koricama je dominirao naslov: „Za Telekom tražimo 1,4 milijarde, Austrijanci nude samo 950 miliona."

Nisam siguran da bi ova razlika ikako pomogla Banetu Džaji i tetka Mari da umesto života iz kontejnera od svoje penzije ponekad mogu da priušte i meso oko koske. Ali jesam da bi mi moj profa, da je živ, jednako nasmejano degažirao fucu preko zidića sve i da je na naslovnoj pisalo da je Telekom i poklonjen.

P. S. Oni koji misle da me poznaju jer su gledali nekakve mrtve rijalitije često umeju da me pitaju da li se viđam sa poznatima i kako oni zaista žive. Tek sad sam shvatio odgovor. Da, u poslednje vreme često ih viđam. Poznati su mi čitavog života. Žive poput Čika Radovana, tetka Mare i Džaje! Od izbora do izbora... od kontejnera do kontejnera!

]]>
Mon, 4 Apr 2011 04:17:49 +0200 TV Pressing http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/156656/djubretari-i-milijarderi.html
Smrt srpske prosvete! http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/155629/smrt-srpske-prosvete.html Zašto u Srbiji nijedan ministar prosvete u poslednjih 15 godina nije izvršio ritualno samoubistvo šestarom od blama zbog toga što od đaka pravimo ludake ]]>

Sindikati prosvete su za 28. mart najavili potpunu obustavu nastave ukoliko s Vladom ne potpišu sporazum koji će zadovoljiti zahteve obe strane. Za 25. mart najavljuju proteste ispred zgrade Vlade, a do tada će časovi u školama i dalje trajati po 30 minuta. Istovremeno, srednjoškolci takođe najavljuju da će širom Srbije umesto u đačke klupe poći u - štrajk.

Javašluk u prosveti je došao do vrhunca i po svemu sudeći ovo je još jedna grana „života ili privrede" koju više ni kalamljenjem niko ne može da oporavi. Svi su u pravu... prosvetari jer žive na ivici bede, državni organi jer nema ker za šta da ih ujede (ne računajući ono što sa strane izvaćare). Ali ispaštaju samo učenici. I za njih, njihove probleme nastale štrajkom, nemogućnost da bilo kako nadoknade izgubljeno (a izgubljeno im je pola života zbog štrajkova) niko ne mari. Ova škola više nema nikakve veze sa onom koju smo mi doskora pohađali... Ovo se kod nas nekad zvala rekreativna nastava.

Đaci tuku nastavnike, profesore hapse zbog pedofilije, na časove dolazi ko hoće, kad hoće, a odskora i nemaju pojma zašto dolaze i jedni i drugi. Po školama i dalje ordiniraju „mali Bogovi" koji znaju za četvorku, za razliku od „velikog Boga" koji jedini ima peticu i učenika kojima je po ovom parametru maloumnjačkog kompleksaštva najveći domet trojka.

Ono što nijednom normalnom roditelju nije jasno jeste zašto ministar prosvete (ne ovaj zumbul, nego svaki u poslednjih 15 godina) nije izvršio ritualno samoubistvo šestarom od blama ako je već svakome očito da ništa učinio nije da se ovaj prosvetni potop završi na korist svih nas. Nas, koji ćemo za nekoliko godina imati neškolovane neznalice i poludebile, koji će slediti svetle primere predaka i svoja prava ostvarivati mišićima, a ne mozgom. Đake, od kojih smo napravili ludake, a kojima je važnije da mobilnim snime drugaricu u klonji nego da pročitaju bilo kakvu knjigu. Pred Čakarom je nekad cela Peta beogradska drhtala ukoliko svi muškarci ne uspeju da izvedu kosu vagu u patikama baletankama i iz tri puta ne ubodemo makar jednu trojku, a danas rahitičari ne znaju gde je sala za fizičko. Iza škole smo pušili „zibenku" bez filtera, danas se tamo fiksaju, na dodatnu nastavu išli su teški magarci, a sada je dodatna nastava postala obavezna i košta desetak evra po času... pa puta deset predmeta. Zašto svi, uključujući i prosvetare koji štrajkuju već vek i po, zatvaraju oči pred ovim stvarima?

Da li ikom, uključujući i čelne ljude države, pada na pamet da nas nijedan NIS, „Telekom" ili „Jat" neće moći da izvuku iz prosvetne septičke jame ako im đaci (pa onda i prosvetari) u demagoški najavljivanim reformama budu 19. rupa na svirali? „In" za kraj (ma koliko me neko pogrešno razumeo): Margaret Tačer svojevremeno je na sebi svojstven način rešila višenedeljni štrajk britanskih prosvetara - sve ih je otpustila i sa biroa je zaposlila nove profane. Ne predlažem, samo pokušavam da upozorim... dok ne bude kasno! Posle nas nijedna plata, nijedan štrajk i nijedan ministar neće izvući!

]]>
Fri, 25 Mar 2011 06:51:02 +0100 TV Pressing http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/155629/smrt-srpske-prosvete.html
Frik šou Srbija! http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/155328/frik-sou-srbija.html Glupost, kretenizam, nepismenost, laž, nemoral, neelokventnost, bezmozgarija... Sve što je nekad bilo dovoljan razlog za izopštavanje nosioca navedenih osobina i bolesti ili za spaljivanje na lomači danas je postalo poželjna stvar i nikad jača ulaznica u svet poznatih. ]]> Slučaj Elizabete M., čiji je seks na javnom mestu javnost imala prilike da vidi nakon puštanja u javnost policijskog snimka najbolji je dokaz da je sada pravilo da nema pravila. Da se pre dvadesetak godina desilo da neka klinka bude uslikana ili snimljena kako manirom najjeftinije drolje biva nagužena nasred Beograda, u medijima bi prvo naišla na osudu, a potom bi bila osuđena na zaborav. Morala bi da menja adresu, prezime, lični opis i sva ostala dokumenta, jer u to vreme je postojala i reč - sramota. A ovakve stvari su bile nazivane pravim imenima. A danas, u vreme silikonske revolucije, Elizabetu M. brane poznate javne ličnosti, veliča joj se umetničko delo na Fejsbuku i lobira se za njen ulazak u „Velikog brata". Šalje se poruka - devojčurci, 'poznatost' je nadohvat ruke... Batalite školu, nego kamerice u ruke, i guzite se gde, s kim i kad stignete! Trćite se i pućite se! Jednako se delilo i u slučaju razvoda jedne prosečne pevačice i bivšeg vrhunskog sportiste koji je izazvao je više komentara i reakcija nego smrt srpskog patrijarha, kataklizma u Japanu i metastaza arapskih nemira u Libiji zajedno! Prolivene suze Nataše Bekvalac pominjanije su nego suze Svete Paraskeve, a u jednom od brojnih tekstova čak je i konstatovano da od trenutka objavljivanja razvoda Nata ima sve više ponuda za nastupe, dok Dačina kafana sad odjednom radi boli glava! Lični prljav veš postao je najbolji „čisti" marketing. Ekremizam je jednako uzeo maha i više nisu bitni talenat, dobra pesma ili poruka koju neko šalje! Nakon što je „Kuća - poso" postao mašina za pravljenje para, kao bubuljice kod tinejdžera počeli su da iskaču kojekakvi buzdovani, koji se diče svojim lupetaranjem, neznanjem, blamiranjem i podilaženjem najnižim ukusima zumbulaja od publike. Dovoljno je bilo da se pojavi na „Dvoru", napije kao stoka i izblamira toliko da se za tri života ne može oprati, i Mitru Miriću su odjednom otvorena sva TV vrata. Emisija za emisijom, numera za numerom... Ne može mu niko ništa, jači je od sudbine! „Kuku, lele, imam glavu kao tele" je na najgledanijoj komercijalnoj televiziji trenutno najforsiranija pesma! Nekakva kreatura koja se paradoksalno predstavlja imenom „Lepi", umesto za sprdnju postala je sinonim za komercijalu i novi junak „Grand produkcije". Blejanje je postalo difolt srpskih televizora! Gde se gasi ovaj šou? Frik šou Srbija? ]]> Tue, 22 Mar 2011 19:39:17 +0100 TV Pressing http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/155328/frik-sou-srbija.html KK „Zvezda" - pomen! http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/155081/kk-zvezda---pomen.html Ni u najcrnjim snovima sanjao nisam da će doći vreme kada ću na pominjanje imena Crvena zvezda morati da se osećam jako loše ]]>

I ma koliko lagao sebe i ma koliko ljubav prema toj reči bila neizrecivo odana, upravo se to dešava svaki put kada u najavi TV priloga voditelj pomene ime moje prve religije. Još ako je pre Zvezdinog imena izgovoreno „košarkaški klub", postoji opravdana bojazan da se fasuju mentalne zauške. I nisam jedini! Ali sam jedan od onih koji neće da ćute, za razliku od onoliko deklarisanih Zvezdinih košarkaških legendi koje su se zavukle u svoje plašljive guzice i puštaju da njihov klub pojede sramota.

Poslednja vest je glasila:" Simpatizeri KK 'Crvena zvezda' protestovali su ispred klupskih prostorija na Malom Kalemegdanu, zahtevajući odlazak generalnog menadžera Mirka Pavlovića i bivšeg funkcionera Igora Žeželja (sadašnjeg nezvaničnog Pavlovićevog saradnika). Navijači traže promene, utvrđivanje poslovanja u poslednjih deset godina i objašnjenje zašto Zvezda nema sponzora, najavljujući radikalizaciju protesta" (čitaj - šutiranje nečijih kenjara).

Bilo bi dobro da Zvezda ima samo problem koji treba rešiti. Ne, košarkaški klub ima rak. Prvi stepen metastaze je činjenica da niko neće da dođe i uloži ni žutu banku u mrtvog konja, koji poslednjih 15 godina nije uspeo da preskoči nijednu prepreku. Drugi - to što su partijski direktori, šlep službenici, slični poluvaćaroši i njihovi nekadašnji izmicači stolice i donosioci kafe ovde demolirali sve što je moglo da se demolira. Na kanceru giganta komplekse su, glumeći rukovodioce, lečili oni koji ne umeju da pogode zicer iz 19 pokušaja, koji od nula do sto metara ubrzavaju kao pokvareni „stojadin konfort" i kojima kad simuliraju skok ne možeš papir da izvučeš ispod šimike. Rukovodstvo se svelo na nekad najboljeg 76. igrača tima, na bucka vitaminčića i trenera koji je „uvaljen", a sad je „zavaljen". U Zvezdi igra ceo tim jednog istog menadžera, mladi entuzijasti i putnici namernici... U Zvezdi lažu koliko zaista duguju, u Zvezdi se svi kriju iza šupljeg zakona o sportu, koji opet treba da služi da klub treća interesna grupa dokrajči i izvaćari... Čović im nije valjao, jer je poput Mirka Topalovića hteo da zna koliki je njegov deo! Za razliku od Milana Gurovića, koji želi da se vrati i koga na svakoj Zvezdinoj fudbalskoj utakmici frenetično bodri armija od 20.000 fanatika, ostali krckaju svoje penzijice i pljuckaju sa strane. Od košarkaškog kluba „Zvezda" nije ostalo ni ime. E, zato tu više ne postoji problem, postoji samo pomen!

]]>
Mon, 21 Mar 2011 04:19:14 +0100 TV Pressing http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/155081/kk-zvezda---pomen.html
Kataklizma! http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/154858/kataklizma.html Japan je zadesila kataklizma! Zemljotresi, cunami, eksplozije nuklearki, tuga, tragedija, čemer, neverica! Priroda koju smo decenijama nemilice silovali počela je sve češće i sve okrutnije da nam se sveti ]]>

Ovog puta nastradali su dokazani prijatelji srpskog naroda Japanci, koji su nam do sada, kako prenose mediji, dali više od 200 miliona evra pomoći.

Solidarnost s naše strane nije izostala. Na sve strane organizuju se akcije simbolične podrške, koja je u nekim trenucima mnogo značajnija od finansijske. Grad Beograd odmah je reagovao izdvojivši 25 miliona dinara na ime podrške narodu ove zemlje. Upućen je i apel drugim gradovima, ali i svim gradskim opštinama i preduzećima da se uključe u akciju pomoći i doniraju sredstva u skladu sa svojim mogućnostima. Činjenica je da je u odnosu na stepen njihove tragedije naša pomoć više nego simbolična, ali ovde je najvažnije pokazati veliko srce, a barem smo ga mi Srbi uvek imali.

E, sad, rizikujući da će oni željni zlonamernosti da me pogrešno razumeju, ne mogu a da se ne osvrnem na jednu informativnu emisiju u kojoj je nedavno išao prilog sa pozivom građanima da novac za pomoć Japanu uplaćuju „na taj i taj račun". Iskreno, prvo što sam u tom trenutku pomislio jeste kako groteskno zvuči poziv bednim i kekeljavim Srbima da uplaćuju kintu za pomoć najbogatijoj i tehnološki najsavremenijoj državi na svetu. Kudikamo bi mi bilo razumljivije da im nudimo naše usluge, naše ljudske resurse, pomoć u radnoj snazi, mada mi nije baš lako ni da zamislim zidara Crnotravca u „gilipterka" majici, kome iz džepa viri polulitarska flajka piva, kako pokušava da popravi naprslu fasadu „Sonija" na zgradi iz 27. veka. Iskreno, priznajem, u tom trenutku sve mi je ovo ličilo na još jedno međudržavno šlihtanje i medijski fićfirićluk, koji ima za cilj da pokaže da su naši državni ruko i nogovodioci spremni da odvoje od usta (svog naroda, naravno) da bi pomogli braći s druge strane planete, čija jedna ulica u predgrađu Tokija vredi više nego 17 Srbija. A evo i zašto sam to baš u tom trenutku pomislio: U istom Dnevniku u kojem je upućen poziv građanima za uplatu novca „na taj i taj račun", posle nekoliko minuta je išao prilog o srpskoj porodici s Kosova koju su zaboravili i bog i narod... i koja živi u nekoj rupčagi na ivici bede i gladi. I koja je samo jedna od ko zna koliko takvih porodica. Tragediju je nemoguće izmeriti na kantar, pa zato i pitam: nisu nam valjda brojni beskućni Srbi s Kosova, koje zemljotresi neprekidno tuku već tri decenije, toliko daleko od onog istog srca koje nesebično i iskreno nudimo Japancima?

A to što su Japanci baš na današnji dan pre tačno tri godine priznali nezavisnost Kosova nema nikakve veze sa ovom tragedijom. Ima samo sa mojim osećajem da ću se danima osećati loše posle ove kolumne!

]]>
Fri, 18 Mar 2011 05:21:55 +0100 TV Pressing http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/154858/kataklizma.html
Big braćala! http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/154581/big-bracala.html Nova sezona „Velikog brata" krenula je spektakularno! AVNOJ-evska kuća u Košutnjaku primila je do sada najšarolikiju ekipu stanara koji će 107 dana pod budnim okom kamera živeti svoje živote zarad gledanosti i zarad satisfakcije nezadovoljnih svojim životima s druge strane ekrana! Primila je i kurte i murte! ]]>

Prvi utisci? Ludilo! Koja vrsta ludila je u pitanju reći će vreme, ali već posle premijerne emisije i najavljenih zadataka i planova valja očekivati najbolju sezonu do sada.

Scenografija - vrhunska! Emoušn je još jednom pokazao da svoj posao produkcijski radi gotovo besprekorno! Ideja o dve kuće - raskošnoj i klošarskoj možda jeste već viđena stvar, ali je na ovim prostorima potpuno šokantni original.

Kooperacija na nivou pet zemalja donosi potpuno novu infuziju i u životnom, ali i u finansijskom smislu, ali je u „Emoušnov" pomalo učmalo-sektaški voditeljski tim dovela i devojku koja je pravo osveženje. Antonija Blaće - provokativna, kreativna, energična i za razliku od većine ovdašnjih voditelja - sama svoj scenarista... Koristi mozak, a ne grimase i naklapanja, fazone smišljene u sekundi, a ne floskule i nepotrebna ponavljanja jedne iste misli na 700 različitih načina i što je najvažnije (a na srpskim televizijama to uglavnom nije običaj) - pismena je!

Iako je već iskusni veteran u ovoj vrsti igre, „Veliki brat" će morati da se bori kao da je na samom početku, jer su u međuvremenu stasale mnoge „male sestre"... i one dobre, ali još više - one zle! Moraće da ratuje i protiv nekih novih vetrenjača kojih nije bilo ni u najavi u ono vreme kad su Srbiji doneli ovu vrstu TV zabave!

Sad će svi biti veliki stručnjaci! I svi će imati po neku primedbu, svi će tražiti grešku, falinku, praviti poređenja sa prethodnim sezonama i sličnim šou programima... brojaće se „naši" i „njihovi", vagati koja je reč bila prejaka za geja, patuljka, sponzorušu ili stranca... jedni će smatrati da je preurbano, drugi da je preseljovanderski, treći da je prebrutalno... borci protiv rijalitija i konkurentske TV kuće nišaniće svaku sitnicu, ali jedno je sigurno - ovo će biti veoma, veoma, veeeeeooooomaaaa gledano!

]]>
Wed, 16 Mar 2011 04:24:07 +0100 TV Pressing http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/154581/big-bracala.html
Kulturna vaćka - ništa neobično! http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/154299/kulturna-vacka---nista-neobicno.html Rekonstrukcija vlade u Srbiji protiče uz pomalo polujavne buke i pomnogo medijske bruke! Tako je svugde u svetu. Ništa neobično! Jedni se otegnu, drugi se protegnu, sjaše Kurta, uzjaše Murta, a mi smo vazda osedlani. Ništa neobično! ]]>

Pogotovo nije neobično ni to što novi ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković nema završen fakultet. Znam mnoge koji imaju fakultetsku diplomu, pismenost im je na nivou ponavljača u šestom osnovne, a veze nemaju u kom delu Beograda se uopšte i nalazi fakultet koji su „završili". I kome je uopšte, u državi koja je poslednjih nekoliko decenija obesmislila obrazovanje i degradirala inteligenciju bitno šta piše na nekom ćelavom parčetu hartije. Ako je bivši predsednik Srbije mogla da bude osoba koja je u školi bila oslobođena fizičkog (a ovo je u moje vreme bio najstrašniji mogući blam), a ministar policije lik koji je hapšen zbog obijanja trafike, zašto bi bilo neobično da novi ministar kulture  mora da ima diplomu bilo čega? Zar nije dovoljno to što je neko državnik i što je usavršavao istoriju i kulturu u Madridu i Barseloni?

Razumem čoveka, jer i sam sam životni fakultet usavršavao u Americi, u kojoj se na delu cene sposobnost i znanje više od bilo kakvog parčeta hartije. U Čikagu sam završio i pisanje prvog romana. Ništa neobično! Posebno ne u državi u kojoj ima više pisaca nego čitalaca i manje državnih funkcija nego državnika! Ali, tek sledi ono neobično!

Taman nas zaraziše demokratskim promenama, koje su implicirale ukidanje crnoberzijanstva i prodavanja kvalitetnih stvari u kuvanim kantama ispod tezge, kad saznah kako funkcioniše sistem prodaje književnih dela u Srbiji. Odnesete po pedesetak knjiga, napravite otpremnicu na desetak komada koji se stalno vode na stanju, a sve što se proda mimo toga plati vam se „onako". U slengu se ova prodaja zvala „na crno i na belo". Kad nestane, opet donesete pedesetak komada, opet se proda „na crno", a na zvaničnom stanju uvek stoji ista cifra. Kome se sistem nije dopadao mogao je da postavi karton na Bulevaru ili otvori tezgu na Kaleniću i da radi drugačije. Da li je ovo bila klasična prevara? Da! Da li su knjižari tako vaćarili državu za porez? Da! Da li je i ovo neobično? Ne!

Neobično je samo to što su se u to vreme, ali i u vreme dok je ovaj neobični državnik sa stajlingom patrijarha bio predsednik skupštine, knjige na vaćaroški način prodavale u knjižarama „Stubovi kulture" (gle parodije), čiji je osnivač i vlasnik upravo Predrag Marković. I neobično je što o ovoj „kulturnoj vaćki" niko nema muda da progovori već godinama... ni pisci, ni izdavači!

]]>
Mon, 14 Mar 2011 04:09:04 +0100 TV Pressing http://www.pressonline.rs/vesti/tvPressing/154299/kulturna-vacka---nista-neobicno.html