Ćirilica nije samo pismo, ona je temelj srpskog kulturnog i nacionalnog identiteta. Kroz vekove, uprkos istorijskim turbulencijama, ratovima i pritiscima, ćirilica je ostala simbol srpske pismenosti i duhovnosti.
Istorijski koreni ćirilice
Ćirilica je nastala u 9. veku zahvaljujući učenicima Ćirila i Metodija, koji su, šireći slovensku pismenost, postavili osnovu za više slovenskih pisama. Svoj konačan oblik srpska ćirilica dobija u 12. veku pod uticajem Svetog Save i Nemanjića, a kasnije je usavršava Vuk Karadžić u 19. veku, kada je pojednostavljena i prilagođena narodnom jeziku.
Značaj ćirilice u srpskoj kulturi
Od srednjovekovnih manastirskih spisa, preko Dušanovog zakonika, pa do modernih dela srpske književnosti, ćirilica je bila i ostala zvanično pismo srpskog naroda. Čak i tokom turske vladavine i austrougarskih uticaja, kada su pokušavali da potisnu srpski jezik i pismo, ćirilica je opstala kao simbol nacionalnog ponosa.
Savremeni izazovi i budućnost
Danas se ćirilica suočava sa izazovima modernog doba – latinizacija, digitalna era i globalizacija doprinose njenom potiskivanju. Međutim, Ustav Srbije garantuje ćirilici status zvaničnog pisma, a poslednjih godina se sve više radi na njenoj afirmaciji kroz zakonodavne mere i medijske inicijative.
Ćirilica nije samo prošlost, ona je i budućnost. Očuvanjem ovog pisma čuvamo i sopstveni identitet, jer jedno pismo nije samo način pisanja, već način na koji se čuva istorija jednog naroda.
