Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

06. 03. 2011.  - Autor: Branko Rosić

Komunizam na četiri točka

Nostalgija U bivšim socijalističkim državama sve su popularniji „trabanti", „moskviči", „volge", „vartburzi" i „lade", koji podsećaju na vreme kada se na uplaćeni auto čekalo i deset godina

s1
„Trabant" je prestao da se proizvodi pre više od dve decenije, ali ga Nemci izvlače s otpada, farbaju, „budže" i iznajmljuju
Retro je opet u modi... „Trabant" je prestao da se proizvodi pre više od dve decenije, ali ga Nemci izvlače s otpada, farbaju, „budže" i iznajmljuju

Ulicama Sofije i danas se kotrlja poneki stari „trabant", „moskvič", „lada" i „vartburg", ravnopravno s „ferarijem", „mercedesom" i „poršeom". A nedeljom još tu i tamo centrom grada protutnji romski „ford mustang", zaprežna kola s jednom konjskom snagom.

Nekadašnje perjanice komunističkog standarda uglavnom počivaju u miru zapuštenih dvorišta ili trunu na napuštenim parkiralištima prigradskih naselja. Ali poslednjih godina na sajmovima oldtajmera sve su popularniji „zaporožeci" i „čajke", što neke podseća i na vreme kada se na uplaćeni automobil čekalo i deset godina, a na otvorenom putu, ako je bez rupa, jurilo i 80 na sat. Na istočnoevropskim putevima krstarile su još i „varšave" i poljski „fijati". U Češkoj su carevale „škode", a u Bugarskoj domaći ljubimci poput „bulgarenoa", istočne verzije francuskog „renoa" i „bulgaralpinea", luksuzne socijalističke verzije „poršea", koja je krajem šezdesetih učestvovala na trkama Monte Karla.

a
Moskvič, Vartburg, Zaporožec
„Moskvič", „Vartburg", „Zaporožec"... U bivšem Istočnom bloku  ljudi glancaju simbole prošle epohe i šepure se na sajmovima oldtajmera

Vozilo za ceo život

Bila su to vremena kada se iza gvozdene zavese automobil kupovao jednom u životu, trajao decenijama, popravljao u kućnoj radinosti, prao na obali reke i pazio se kao član porodice. A danas ih se stariji vozači u zemljama bivšeg istočnog bloka sećaju s dozom nostalgije, pa su na paradama retro automobila sve popularnije uglancane „volge" i „trabanti".

Među svim markama, tipovima i modelima automobila socijalističke proizvodnje, „trabant" uživa gotovo kultni status. Tokom trideset godina proizvodnje, istočnonemačka fabrika automobila u Cvikauu isporučila je više od tri miliona modela u sve zemlje istočnog bloka. Prosečni vek trajanja dvocilindarskog ljubimca radničke klase bio je 28 godina, a zadnji model iz 1989. imao je 26 konjskih snaga, ubrzanje od 21 sekunde do 100 km/h i maksimalnu brzinu do 112 km/h. Kad ne bi bio u voznom stanju, bio je čak eko-podnošljiv. Karoserija mu se proizvodila od recikliranog materijala, biorazgradivog, čak i jestivog, pa su stari „trabiji" navodno završavali i kao hrana za svinje.

„Zaporožec" je bio skromnija, ali jeftinija varijanta. Od 1960. proizvodila ga je ukrajinska tvornica ZAZ. Bio je pogodan za loše puteve, a mogao se čak prilagoditi potrebama invalida. Rađen po uzoru na „fijat 600", imao je motor sa vazdušnim hlađenjem, 23 konjske snage, četiri brzine i maksimalnu brzinu do 80 km/h. Prvi model je proizveden u nešto više od 300.000 primeraka. Da li zbog kvaliteta ili čekanja na njega i po sedam godina (zbog čekanja na isporuku polovni su bili skuplji od novih), u šali su ga nazivali osvetom Hruščova. Uz „trabant" i „zaporožec", „vartburg" se najčešće viđao na putevima zemalja istočne Evrope. Novije verzije sovjetskih „moskviča" dostizale su neverovatnu brzinu od 140 km na sat, dok je „lada", simbol sovjetskog ekonomskog čuda, jurila svim kontinentima.

„Čajka" i „volga" bili su sinonimi prestiža. Marke ovih automobila predstavljale su statusne simbole dostupne samo političkom vrhu i VIP drugovima. Crna „volga" u Bugarskoj nikada nije došla na tržište jer je bila rezervisana samo za visokopozicionirane članove komunističke partije.

s2
trabant

Ni superluksuzna „čajka" s bleštavilom hroma nije bila dostupna običnim smrtnicima. Ta imitacija „pakard patricijana" i „merkurija", čiji je model M14 iz 1977. imao 220 konjskih snaga i razvijao brzinu do 175 km/h, u Bugarskoj je takođe bila dostupna samo podobnoj eliti i tajnoj službi, koja je u svom voznom parku imala 60 komada.

„Trabantom" u bolju budućnost

U noći kada je pao Berlinski zid, hiljade Istočnih Nemaca je u svojim zadihanim „trabantima" pohrlilo preko granice u susret moćnim „mercedesima" obećanog Zapada. Odbacujući mračnu prošlost, prvo su se rešili „trabija", simbola jalove planske ekonomije i bedne socijalističke stvarnosti. Nekoliko godina kasnije Nemci su ga izvukli iz smeća, ofarbali najluđim bojama, okitili spojlerima i vratili ga na drum.

U čast 20-godišnjice ujedinjenja Nemačke, braća Maik i Roni Urland su svog friziranog ljubimca nagarili 235 km na sat, ali uz pomoć „hondinog" motora sa 270 KS. Takođe, poslednjih godina jedna berlinska turistička agencija iznajmljuje „trabije" turistima za dnevno razgledanje grada. Ali, i u ovoj poplavi nostalgije, mnogi ipak govore da je „mercedes" kralj, a „trabi" simpatična dvorska luda.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage