Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

08. 05. 2011.  - Autor: Dejan Ignjatović

Kako se Alan Ford zamerio Titu

Pomoć - Strip o grupi TNT koji je doživeo neslućenu popularnost preživeo je zahvaljujući čitaocima koji su slali predloge za priče

s1
Alan Ford

Baš u vreme kada je Gadafi na severu Afrike planirao „zelenu revoluciju", Roberto Raviola i Lućano Sekija rešili su da promene živote čitave jedne generacije u jugoistočnoj Evropi.

Dva Italijana, daleko poznatija pod pseudonimima Magnus i Maks Bunker, u maju 1969. pokrenula su strip „Alan Ford", priču o najsmotanijoj ekipi na svetu - grupi TNT. Na prostorima bivše SFRJ ovaj strip je dostigao kultni status. Generacije su odrastale na pričama o TNT grupi i stvorile svojevrstan alanfordovski način života i izražavanja.

Crni humor i kritike

Ideja autora bila je da naprave satiru na Džejmsa Bonda. „Alan Ford" obiluje elementima crnog humora i oštre kritike zapadnog kapitalističkog društva i istočnog totalitarizma.

Počeci stripa i nisu bili baš neki. U periodu kada se pojedinačni broj nekog stripa prodavao u tiražu od 50.000 do 100.000, prvi broj „Alan Forda" prodat je u skromnih 22.000 primeraka. Drugi broj je prošao još tragičnije, prodato je svega 8.000 primeraka. Sve je vodilo ka tome da će se dvojica autora časno predati u stilu „bolje nečasno pobeći nego časno poginuti". Međutim, malobrojni čitaoci počeli su da šalju predloge za priče, oduševljeni što se pojavio strip koji je našao liniju između teksta i crteža, tako da budu čvrsto povezani, igrajući na „štoseve" u dijalozima i na grotesknost crteža držeći se devize „nije važno ono što se kaže nego kako se kaže".

„Alan Ford" je rastao na klimavim nogama, tiraž je polako počeo da raste, da bi pravi bum doživeo u 25. nastavku sa Superhikom, superantiherojem, alkoholičarem koji krade od siromašnih i daje bogatima kao sušta suprotnost Robinu Hudu, koristeći kao oružje svoj ubistveni zadah iz usta. Od tog broja sve naovamo je legenda, a autori su konačno mogli da dožive maksimu „bolje biti bogat nego ne biti".

s2
Alan Ford

Kako sam naziv stripa aludira, glavni lik je Alan Ford, po izgledu pravi džejmsbondovski mladić, visok, plav, lep. Međutim, Alan, koji sasvim slučajno upada u grupu TNT, izuzetno je dobroćudan, naivan, a ne može da se pohvali ni hrabrošću.

Agent koji najviše vremena provodi sa Alanom je Bob Rok, veoma niskog rasta i velikog nosa, zbog čega vuče komplekse i zajedljivost, koja ga je često koštala neprilika.

Priče Broja Jedan

Vođa TNT grupe je Broj Jedan, paralizovani starac u invalidskim kolicima, prepoznatljiv i po predugačkoj bradi i još dužem pamćenju. Škrtica par ekselans, loše naravi, vlasnik sveščice u kojoj drži sve mračne tajne ljudi na položajima.

Njegova desna ruka je Debeli Šef, lenština koja svaki trenutak koristi da dremne, zajedno sa svojom mršavijom polovinom Jeremijom, matorim hipohondrom koji nije uspeo da promaši nijednu poznatu bolest.

Iako kleptoman, prosto je nemoguće ne voleti Sir Olivera, propalog engleskog plemića, koji je u stanju da svakome ispred nosa „mazne" sve što se može kasnije prodati za novac.

Na kraju, tu je i Grunf, bivši nemački vojnik, tvorac najneverovatnijih izuma, za koje niko pouzdano ne zna kako funkcionišu.

Osim ljudskih likova, grupu TNT čine još nekoliko životinja, pas Nosonja, hrčak Skviki, papagaj Klodovik. Kroz strip je prodefilovalo na stotine drugih likova, saradnika i negativaca. Među najpoznatijima su Superhik, Margot, Inspektor Brok, General Vor, Pizistrat Nelson, Veliki Cezar, Bepa Jozef, Gumifleks, Tromb...

a

poznati citati

- „Bolje živjeti sto godina kao milijunaš nego sedam dana u bijedi."
- „Kaniš li pobijediti, ne smiješ izgubiti!"
- „Tko leti vrijedi."
- „Bolje biti bogat nego ne biti."
- „Bolje ispasti budala nego iz voza."
- „Kupite cvijeće voljenoj ženi, ali ne zaboravite i na vlastitu."
- „Halo, Bing, kako brat? Cijena? Prava sitnica."
- „Napolju je toliko hladno da ni Staljin ne bi vršio obuku."

Jedan od razloga enormne popularnosti stripa kod nas leži i u prevodu, koji je radio (sada pokojni) Nenad Briksi. Njegov rad obiluje namerno prenaglašenim kroatizmima. Briksi je prosto ujedinio celu tadašnju SFRJ svojim jezikom.

Film, muzika i pozorište

Nijedno kasnije izdanje ovog stripa koje se pojavilo posle rata nije ni izbliza dostiglo uspeh „Vjesnikovog". Čitaoci su se složili da to više nije to.

O uticaju „Alana Forda" na sve vidove pop kulture u tadašnjoj Jugoslaviji može se pisati danima. Filozofija življenja Alana Forda i duh humora izražen kroz ironiju autora prisutni su i dan-danas u generacijama koje su odrastale uz ovaj strip. U filmu „Crna mačka beli mačor" Emira Kusturice jedan od epizodista tokom čitavog filma čita strip „Alan Ford", neki bendovi su se nazvali po ovom stripu („Superhiks", „Pero Deformero"), komponovane pesme (Daj, daj, daj), stihovi (Kad srce radi bi bam bi bam), a u beogradskom Teatru T devedesetih je na programu bio i mjuzikl „Alan Ford". Jedan od skandala vezan je i za Tita, pošto je jedna epizoda bila posvećena upravo njemu. Tadašnja komunistička vlast zabranila je izdavanje tog broja.

Strip i danas izlazi kako u Italiji tako i na prostorima bivše SFRJ, ali u daleko manjem tiražu i sa daleko manjom pažnjom javnosti. Nadolazeće generacije jedva da su i čule za „Alana Forda", a o „zaraženosti" nema govora. „Alan Ford" je pojeo samog sebe, a opstaje jedino zahvaljujući imenu.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage