Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

One love, one heart

15. 05. 2011.  - Autor: Marko Prelević

Bob Marli je svuda

Nasleđe - Prošlo je tri decenije od smrti najčuvenijeg rege muzičara svih vremena, ali njegova popularnost iz dana u dan sve je veća. Prodali ideale - Marlijeva Jamajka danas grca u dugovima, a voljena Afrika napreduje sporo kao lenjivac

s1
Bob Marli

Kada je rak kože tog 11. maja 1981. ugasio život Roberta Neste Marlija, sina bogatog belca i siromašne crnkinje, svega 36 godina nakon što je on prvi put zakmečao u seocetu po imenu Devet Milja, svet je možda nakratko ostao bez pesme, ali ne i bez glasa.

Tri decenije kasnije, ne možete proći ulicom niti prevrteti kanale na TV-u da ne čujete barem jednu pesmu Boba Marlija, čoveka koji je malu problematičnu Jamajku zauvek ovenčao slavom.

Dobitnik medalje za mir Ujedinjenih nacija u ime svih Afrikanaca - iako tek polucrnac, Marli je učinio više za slobodu ovog kontinenta od svih pre i posle njega - čovek koji je 1977. potpisao album „Egzodus", za kojeg će magazin „Tajm" reći da je to „najbolja ploča ikada snimljena", prvi rege muzičar u „Rokenrol kući slavnih", Marli je čitavu deceniju vladao svetskom muzikom, propagirajući „Jednu ljubav", pozivajući ljude da „Ustanu i bore se", pravdajući se da nije ubio šerifovog zamenika (mada „jeste šerifa"), sve vreme u ritmu „ruts, roka, regea"...

Bog Hajle Selasije

Ali sa svakim danom i svakom godinom od njegove smrti, Marlijeva popularnost je rasla, čak i kada se o njegovim idealima - borbi protiv nepravde i nejednakosti - moralo ćutati.

Kada je uredništvo „Njujork tajmsa" 1999. odlučilo da napravi neprobojnu kapsulu i da je sve do 2100. zakopa ispod svoje zgrade na Menhetnu, kao najbolji primer pop-kulture 20. veka nisu uzeti ni „Bitlsi", ni Dilan, ni Elvis. Ne, čovečanstvo je uspeo da ovekoveči Marlijev koncert u „Rejnbou teatru" 1977. godine.

Pankeri će mu zanavek biti zahvalni što je, posle „leta mržnje" 1977. godine, kada su crni i beli Britanci jedni drugima izbijali zube i živote, pomirio „dve Britanije". Da nije bilo njegove muzike i njegovih nastupa u Londonu, gde je propagirao pomirenje, neofašistički Nacionalni front danas ne bi bio marginalizovan, a „Kleš" nikada ne bi napisali svoje najbolje pesme.

s2
OSTRVO NESREĆE... Jamajkom i danas vladaju nasilje i nemaština
OSTRVO NESREĆE... Jamajkom i danas vladaju nasilje i nemaština

Marli je najzaslužniji i za transformaciju imidža rastafarijanske religije, dotad posmatrane tek kao opskurni karipski kult, a danas respektabilne vere koja okuplja više od milion ljudi. Rastafarijanci su se zalagali za oslobađanje naroda, za otpor ropstvu i ugnjetavanju, verovali da je Afrika kolevka čovečanstva, i da je poslednji etiopski car Hajle Selasije božja inkarnacija.

Koristili su kanabis u duhovne svrhe, gajili na glavi dredove, koji su predstavljali njihovu vezu sa prirodom. Zlobnici su primećivali da je Bob Marli bio nesrećan što nije bio „dovoljno crn", pa je svoje dredove farbao kafom ili farbom.

a
Bob Marli

Fudbal pre muzike

Bob Marli je više od muzike i Hajla Selasija voleo samo - fudbal. Navijao je za brazilski „Santos", a fucu je pikao kad god i gde god je mogao. Jednom je odbio da daje intervjue, već je svako ko je želeo da se sretne sa njim morao da mu se suprotstavi na terenu. Igrao je veznog igrača, a i u četvrtoj deceniji, već bolestan, bio je u toliko dobroj formi da je tvrdio da je odmor na poluvremenu - samo za pi*kice. Nije, nažalost, doživeo jedino učešće „rege bojsa", reprezentacije Jamajke, na Svetskom prvenstvu 1998. godine.

Bilo je i onih koji nisu mogli da mu oproste što se dokopao bogatstva. Ali nekada siromašni klinja iz geta u Kingstonu nesebično je davao svoje prihode siromašnim ljudima sa Jamajke, kojih nikada u istoriji bivše britanske kolonije nije bilo malo.

Jamajka još krvari

Sada je, čini se, najgore: od nešto manje od tri miliona žitelja ostrva na Antilima, barem 500.000 živi ispod svake granice siromaštva, a nasilje i bolesti unose nemir u zemlju poznatu po suncu, lepim ženama, muzici i opsednutošću fudbalom. Koliko je Jamajka nazadovala pokazuje i to što deca umiru od tuberkuloze, a da čak 15 odsto mališana uopšte ne upiše prvi razred.

Šta bi Bob Marli danas mislio o svom ostrvu? Na čijoj bi strani bio u Egiptu ili Libiji? Da li bi pevao protiv rata u Iraku i Avganistanu? Da li bi prigrabio internet ili živeo povučeno, sa džointom u usni i gitarom u ruci?

Najčuveniji rege muzičar svih vremena sahranjen je dve nedelje po smrti, na uzvišenju iznad rodnog sela, u bronzanom sanduku ofarbanom u crvenu, zelenu i zlatnu boju. Uz telo, bilo je mesta i za njegov crveni „gibson les pol", Bibliju otvorenu na Psalmu 23 („Gospod je pastir moj, jer ja sam deo njegovog stada"), fudbalsku loptu i, naravno, kesu marihuane koju je pažljivo položila njegova udovica Rita.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage