Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

26. 06. 2011.  - Autor: Marko Prelević

Gaudi: Od "budale" do "božjeg arhitekte"

Zgrada kao Đekna - Katalonija i Španija se ovih dana sećaju života genija svetske arhitekture, čije najveće delo Sagrada familija još nije završeno, a kad će, ne zna se

s1
Gaudi, katedrala, Barselona

Osim što ima milione poklonika širom sveta - među kojima su najbrojniji oni koji nemaju veze s arhitekturom - Antonio Gaudi verovatno je omiljeni arhitekta i izvesnom srpskom ministru u majici kratkih rukava. I dobro bi se njih dvojica razumeli, jer imaju zajedničku boljku: njihov životni projekat nikada nije završen, a kad će - ne znamo.

Antonio Gaudi

To je, naravno, jedino što povezuje Sagradu familiju, rimokatoličku baziliku koja je postala simbol Barselone, i srpski Koridor 10. Bilo (nama) kako bilo, Katalonija i Španija ovog meseca pompezno obeležavaju 149. rođendan i 85. godišnjicu smrti velikog arhitekte, čoveka koji je svojim delima i svojim životom osvojio, ali i podelio planetu.

Opčinjenost prirodom

Uporedo sa proslavom, kranovi neumorno rade kako bi Sagrada bila završena do 2026. godine, tačno na stotu godišnjicu smrti velikog arhitekte. Zasad je završeno tek nešto više od polovine onoga što je Gaudi zamislio još pre 125 godina...

Njegove zgrade i crkve - a bilo ih je zaista mnogo, što u Barseloni što u Leonu ili Astorgi - nastavljaju da inspirišu armiju mladih ljudi da se dohvate lenjira i šestara (ili makar računarskog miša), a nebrojeno naučnih radova posvećeno je njemu i njegovom poimanju arhitekture. Njegov magnum opus, Sagrada familija, najposećeniji je objekat u Španiji, a samo između 1984. i 2005. godine Unesko je sedam Gaudijevih dela proglasio za Svetsku kulturnu baštinu.

Pošto se potkraj života vratio veri i postao „aktivan" katolik, u Španiji su sve brojnije inicijative da se Antonio Gaudi proglasi za sveca, pa da onda poklonici imaju i „agreman odozgo" da ga nazivaju - božjim arhitektom.

Gaudi je bio opčinjen prirodom i uvek je pokušavao da je imitira. Terase koje je pravio liče na uragane, balkoni često podsećaju na ljudske lobanje. Ljudsko telo, vegetacija i životinje bili su mu neiscrpni izvori inspiracije.

Rođen u okrugu Baiš u Kataloniji, Gaudi je oduvek bio ponosan na svoje mediteransko poreklo. Govorio je da su ljudi iz toplijih krajeva rođeni da budu umetnici, dok severnjacima, u koje je ubrajao nordijske narode, više pristaje da se bave pukom tehnikom. Učio je arhitekturu na Visokoj školi u Barseloni, gde je diplomirao 1878.

s2
Gaudi: Od "budale" do "božjeg arhitekte"

Ocene su mu bile baš prosečne, ali talenat očigledan, pa je dekan tog fakulteta Elijes Rogent, prilikom uručivanja diploma kazao: „Dali smo akademsku titulu ili potpunoj budali ili velikom geniju. Vreme će pokazati".

Pokazalo je, ispostaviće se, ovo drugo. Njegovo prvo veliko delo, zgrada koju je projektovao za „Transatlantsku kompaniju", označila je početak pravca koji će u udžbenicima ostati zapisan kao „katalonski modernizam". Ali, već tada je uveliko u glavi imao kako treba da izgleda Sagrada familija, čiji je projekat preuzeo 1883. godine. Od 1915. pa nadalje posvetiće se isključivo tom projektu.

Umro kao pustinjak

Nisu svi uvek bili oduševljeni onim u šta se pretvarala Sagrada familija. U svojim memoarima iz Španskog građanskog rata, nazvanim „Omaž Kataloniji", čuveni pisac Džordž Orvel nazvao je Gaudijevo remek-delo „jednom od najružnijih zgrada u čitavom svetu", i iskreno žalio što nije srušena u ratu.

Gaudi je, kao i mnogi drugi umetnici, bio veoma ekscentričan. Potkraj života živeo je asketski i prestao da vodi računa o sebi u taoj meri da je i smrtno nastradao: kada je išao na jednu misu 1926. godine, udario ga je tramvaj i teško povredio. Izgledao je kao beskućnik i prosjak, pa ljudi nisu obraćali pažnju na njega, a taksisti su odbijali da ga prevezu u bolnicu.

Kada je pomoć najzad došla, za genija je bilo prekasno. Preminuo je u bolnici u Barseloni, a posle perioda u kojem su u arhitekturi dominirale odsečne, neinventivne zgrade, najzad je došao na mesto koje je zaslužio.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage