Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

24. 07. 2011.

Uspon, pad i besmrtnost Deloreana

Mekflaj - U Holivudu počinje snimanje filma o Džonu Deloreanu, jednom od najkontroverznijih i najvoljenijih likova novije američke istorije, koji je smislio automobil iz serijala „Povratak u budućnost"

s1
Džon DeLorean

Bio je sin siromašnog rumunskog imigranta, a postao je legenda za generacije Amerikanaca: prvo kao ratni heroj, potom kao tvorac „Pontijaka GTO", „najameričkijeg" automobila u istoriji, pa dečko Ursule Andres, onda dizajner čuvenih kola iz serijala „Povratak u budućnost", a na kraju tip koji je bankrotirao, švercovao kokain, ukrao mnogo novca od vlade SAD i Britanije i - uspeo da se izvuče.

Sve to stalo je u tačno 80 godina života Džona Deloreana (1925 - 2005), talentovanog inženjera i mutnog biznismena. I bilo je samo pitanje vremena kada će o njegovim priključenijima biti snimljen film. Onda je neko u Holivudu najzad platio dobrog scenaristu i okrenuo jedinog čoveka koji može da uskoči u kožu preplanulog, ali do sudnjega dana zgodnog i nasmejanog Deloreana: Džordža Klunija.

Delorean je bio prevarant svetske klase, bez obzira na slavnu prošlost - čim je napunio 18 godina otišao je u rat i prisustvovao mnogim užasima fronta na Pacifiku, a posle tri leta, kada je savladao Japance, uz najviše vojne počasti pušten je iz vojske.

Lepotice pre biznisa

Dar je počeo da pokazuje već u tehničkoj školi, a potom je, na nagovor ujaka Erla Pribaka, došao kao pripravnik u „Krajslerov" institut. Odatle će otići u fabriku „Pakard", koja će uskoro proglasiti bankrot, pa će ga inženjerski put odvesti u „GM". Tamo je prvo dizajnirao mali automobil „tempest", da bi potom osmislio GTO, koji će mu doneti prve milione u životu.

s2
Džon DeLorean

Sa 40 godina postao je najmlađi potpredsednik „Dženeral motorsa" u istoriji, sa prvom suprugom Elizabet živeo je u mansionu nalik na dvorac, a pokazao je i prve znake krize srednjih godina: otišao je na plastičnu operaciju kako bi produžio svoju bradu. Suprugu je ostavio već 1969. i smuvao se sa 22 godine mlađom Keli Harmon. Nju će zameniti Ursulom Andres, a potom i fotomodelom Kristinom Ferare.

Kako su mu dosađivale žene, još brže bi mu dosadili poslovi. Dobio je otkaz u „GM" kada su poslodavci shvatili da mnogo više voli da juri mlađane plavušice nego da crta automobile. Dobio je otpremninu i prihvatio je, sve da bi na miru mogao da napravi plan za životno delo.

Bio je to, ispostaviće se, zametak verovatno najveće prevare u automobilskoj industriji. Sredinom sedamdesetih uspeo je da uveri vladu Severne Irske da mu da basnoslovnih 84 miliona funti za gradnju megalomanske fabrike „Delorean motor kompani", u kojoj bi se sklapalo novo čudo od automobila, „Delorean DMC-12", sivi četvorotočkaš kojem se, poput „lamborginija", vrata otvaraju uvis, i koji ima šasiju od pravog nerđajućeg čelika.

s3
Back to the Future

Delorean je tvrdio da ima 30.000 narudžbina za automobile koji su se prodavali po ceni od 10.000 dolara i da će se investicija isplatiti i njemu i Ircima. Ispostaviće se da je masno lagao. Fabrika je uspela da za svega nekoliko meseci postojanja proizvede svega 8.900 automobila. Manje od pola je prodato, a ostali su hvatali paučinu. Više od 1.000 nedeljama je stajalo na dokovima Belfasta i služilo kao sjajan argument za sprdnju „ludom inženjeru".

Hapšenje i bankrot

Razlog: ono što je Delorean najavljivao kao „san snova", „prvi etični automobil" i „konačno ostvarenje težnji svakog muškarca" u stvari je bila na brzinu sklepana skalamerija, koja nije baš prebrzo išla, ali se zato vrlo brzo kvarila. Ali, to nije bio glavni problem koji je mučio Deloreana u jesen 1982.

Džon je bio u vezi i sa slavnom Ursulom Andres
Zavodnik... Džon je bio u vezi i sa slavnom Ursulom Andres

Bio je 20. oktobar, a tip iz Detroita na pragu sedme decenije, kada su mu na aerodromu u Los Anđelesu prišla dva policajca. Lisice su brzo škljocnule, a sa njima i celokupna slika: iz Britanije u Ameriku uneo je 100 kilograma kokaina, kako bi ga prodao za 50 miliona dolara na američkim ulicama.

Prvo što je uradio je da, dan pre suđenja, otpusti svog advokata, i da se brani sam. Nije tužiocima pomoglo ni što su imali video-zapis na kojem Delorean drži kesu kokaina u ruci i govori „ovo je bolje od zlata". Pa ni to što odbrana - odnosno Džon - nije imao niti jednog svedoka. Ipak je oslobođen, baš kao i na svakom sledećem suđenju, a bilo ih je do kraja života baš mnogo.

Džon Delorean preminuo je marta 2005. u svom domu u Nju Džerziju. Ta vest obišla je svet za svega nekoliko minuta, ali najveći krivac za to, ipak, bio je film, a ne život otkačenog inženjera: trilogija „Povratak u budućnost" ovekovečila je automobil „delorean" i otrgla ga od zaborava. Emet Braun i Marti Mekflaj udahnuli su novi život sivoj karakondžuli, a Džonu omogućili da ga, i posle svega, Amerikanci posmatraju kao heroja.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage