Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

31. 07. 2011.  - Autor: Stanko Stamenković

Grandž - poslednji vapaj rokenrola

Jubilej - Prošlo je dve decenije od prvog albuma „Nirvane" i proboja scene iz Sijetla kojoj su dosadili sladunjavi hitovi. Napravili su ono što će se nazvati grandž, alternativni rok i odgovor na sve loše u muzici, a i šire

s
Nirvana

Kao da je juče bilo, a ima tome još malo pa 20 godina, otkad je jedan talentovani levoruki mladić sa masnom kosom, Kurt Kobejn, udario u gitaru i zapevao pesmu „Miriše na tinejdžerski duh". Tog septembra 1991. godine svetlost dana ugledao je album „Nevermind" velikog i tragičnog benda „Nirvana".

Grandž
Od alternative do mejnstrima... Grandž muzika doživela je planetarni proboj, ređali su se bendovi koji su stari dobri gitarski rok vratili na staze slave, a mladi su prihvatili modni stil poznat po kariranim košuljama, martinkama i dugoj masnoj kosi

Album je prodat u 30 miliona primeraka i 253 nedelje bio je na listi 200 najprodavanijih albuma svih vremena.

Pod okriljem „Sabpopa"    

Istorija „Nirvane" je manje-više poznata - pesma „Smells Like Teen Spirit" postao je planetarni hit i nova zanimacija za mlade gitariste koji su, kao nekad uz „Smoke on the Water", grupe „Dip parpl" pravili prve korake na gitari. Teret slave koji je podnosio Kobejn bio je pretežak. Uz ozbiljnu konzumaciju opijata, gitarista i pevač „Nirvane" završio je karijeru pucnjem u glavu 1994. godine. Ali pre odlaska u večito mlade legende rokenrola, Kobejnov proboj u svet muzike bio je višestruko koristan, jer je u prvi plan izvukao na muzičku scenu čitavu generaciju manje-više nezapaženih, fenomenalnih grupa. One su oformile možda poslednji veliki pravac u rokenrolu pod nazivom grandž, koji je dao grupe „Saundgarden", „Elis in čejns", „Madhani", „Dajnasor JR"....

Grandž je pokret koji je nastao u rodnom gradu Kurta Kobejna, Sijetlu, negde sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Klincima iz Sijetla, inače grada koji ima otprilike 300 kišnih dana u godini, uveliko je dosadilo da slušaju tra-la-la pesmice. I trpe ničim izazvanu slavu izvesnog homoseksualca grčkog porekla pod imenom Džordž Majkl. U uslovima stalnih pljuskova nastala je pionirska grupa u okviru budućeg pokreta, „Grin river", kasnije poznata širom sveta kao „Madhani". Gitarista „Madhanija", Mark Arm, prvi put je iskoristio izraz „grandž" još 1981. godine, da bi kratko i precizno opisao ideju koja pokreće njihovu kreativnost - čista, nepatvorena gitarska buka. Ništa čudno, s obzirom na to da se prvi veliki hit Majkove grupe zvao „Dodirni me, ja sam bolestan". Tek znatno kasnije, krajem osamdesetih, producentska kuća „Sabpop" upotrebila je izraz „grandž" da bi promovisala čitavu lepezu bendova koji su počeli da stvaraju na tragu „Madhanija". I usput, jasno, dobro zaradila.

a

Teška vremena u Srbiji

„Nirvana" i ostali bendovi iz Sijetla imali su jaku bazu obožavalaca devedesetih u Srbiji. U beogradskim klubovima „Akademija" i KST, gde su se okupljali mladi, do zore su se slušali hitovi „Perl džema" i „Saundgardena". Uz pivo, koje se obično ispijalo po parkovima pre ulaska u mrak klubova, lakše se podnosilo mučno vreme ratova i sankcija. Malo stariji se dobro sećaju oštre podele na „padavičare", to jest klince koji slušaju „Nirvanu", i znatno brojnije „dizelaše", koji su preferirali Ivana Gavrilovića, Dr Igija, Draganu Mirković, Miru Škorić, Cecu...

Ekipa iz Sijetla pokušala je i uspela da vrati rokenrol sirovom zvuku, obilato koristeći nasleđe panka, hevi metala, i nezavisnog roka, filujući teški zvuk još težim distorzijama i ciničnim, gnevnim stihovima. Posle „Nirvaninog" uspeha, na istom talasu ljudi su počeli da se tope u čudnim zvukovima grupa „Saundgarden", „Elis in čejns" i „Madr lav boun". Svaka od ovih grupa je sarađivala, razmenjivala ideje i muzičare. Iz te kreativne energije nastao je i sledeći veliki bend iz Sijetla, koji je bukvalno oduvao ondašnju scenu - zvao se „Perl džem", a megahit „Džeremi" izvukao je još jednog stidljivog momka koji je želeo da poruči svetu da muzika nije samo puko drndanje gitare - pevača Edija Vedera.

Danak slave

I grandž pokret je uzeo svoj danak u talentovanim muzičarima koji su ga stvarali. Pre smrti Kurta Kobejna, pevač i vođa grupe „Madr lav boun", Endrju Vud, umro je od predoziranja heroinom, tačno na pragu proboja zvuka iz Sijetla, 1990. godine. Imao je samo 24 godine. Koliko je ovaj pokret bio blizak govori i podatak da je čuveni Kris Kornel, pevač grupe „Saundgarden" i sadašnji vođa benda „Audioslejv", bio Vudov cimer.

Od zaboravljenih velikih bendova valja pomenuti i „Dajnasor džunior", koji potiče iz grada Amhersta u Masačusetsu. Iako ne pripada istoj američkoj državi, jedan je od najboljih naslednika grandž zvuka, čiji se koren lepo primio u kišovitom Sijetlu, a i dan-danas „praši" dobre koncerte.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage