Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

ENDI VORHOL

07. 08. 2011.  - Autor: Dejan Ignjatović

15 minuta slave traje četvrt veka

Iako je od njegove smrti prošlo skoro četvrt veka, njegova slava ne jenjava. U maju njegov autoportret prodat je za 38,4 miliona dolara na aukciji kod „Kristija"

s
Endi Vorhol
BIO JE STIDLJIV I RELIGIOZAN... Volontirao je u skloništima za beskućnike i gotovo svakodnevno odlazio u crkvu

Sedam meseci ranije njegova slika boce „koka-kole" prodata je za 35,3 miliona dolara, a redak portret Elizabet Tejlor u julu prošle godine za deset miliona dolara.

Slika limenke supe "kembel" iz 1962. godine
Početak pop-arta... Slika limenke supe "kembel" iz 1962. godine

To je Endi Vorhol, slikar, fotograf, režiser, glumac, publicista, a pre svega poznat kao rodonačelnik pop-arta. Amerikanac rusinskog porekla verovao je da svako ima svojih 15 minuta slave. Ceo život pratili su ga uspesi i skandali, a prijatelji su ga opisivali kao stidljivog i povučenog.

Hipohondar i prorok

Rođen je kao Endru Varhola 1928. u Pitsburgu, u porodici emigranata rusinskog porekla. Njegovi roditelji, koji su pripadali Rusinskoj katoličkoj crkvi istočnog obreda, stigli su u obećanu zemlju iz sela Miko, danas gradić Mikova u Slovačkoj. Njegov dalji život obeležio je slom živaca i bolest kada je imao osam godina. Razboleo se od horeje koja izaziva trzaje mišića, bolesti koja je dovela do promena u pigmentaciji kože, što je kod njega razvilo hipohondriju i strah od lekara. Pošto je gotovo stalno bio vezan za krevet, koristio je to vreme da crta, sluša radio i sakuplja sličice filmskih zvezda. Već sa 14 godina znao je da je umetnost njegov život, a u 21. preselio se u Njujork, gde je radio kao ilustrator u nekoliko novina („Vog", „Harpers bazar", „Njujorker", „Glamur"). Prvi članak koji je napisao za „Glamur" imao je proročki naslov: „Uspeh je posao u Njujorku!"

Postao je poznat po cipelama i limenkama, koje je crtao neobaveznim potezima i koje su inicirale njegovu prvu izložbu. Sve je to bio uvod u 1960-te godine i pojavu pop-arta. Vorhol 1962. godine otkriva da je limenka sa supom „kembel" zadivljujuća zbog svoje jednostavnosti. Zatim je crta i slika, i potom štampa u većem broju primeraka. Endi se vodio principom - mnogo je lepo, jako mnogo je jako lepo. Verovao je da je sve dopušteno i da sve treba iskoristiti. Na neki način, vinovnik je jedne senzibilne, neurotične, urbane i kosmopolitske generacije koja smatra da je sve, baš sve dopušteno. Počeo je da spaja komercijalnu umetnost i umetnost, stvarajući tako pop-art.

Godina 1963. bila mu je važna. Nabavio je 16-milimetarsku kameru kojom je snimio čuvene filmove „Chelsea girls" i „Empire and Blow Job", koji su trajali satima. Mnogo bitnija činjenica jeste da je te godine osnovao atelje „The Factory", gde je okupio slikare, pisce, muzičare i poznate ličnosti andergraunda. Cilj mu nije bio da se bavi samo masovnom proizvodnjom, već i da sama umetnost postane masovni produkt.

Preživeo atentat

Ekscentrični život nije se svima dopadao. Valeri Solanas, redovan posetilac „Fabrike", 3. juna 1968. godine upala je u studio i ispalila tri hica u Vorhola. Prva dva su ga promašila, ali je treći prošao kroz levo plućno krilo, slezinu, stomak, jetru i jednjak. Solanas je prethodno osnovala grupu „SCUM" (Društvo za sečenje muškaraca) koja je promovisala radikalno feminističke stavove. Vorhol se nikada u potpunosti nije oporavio od povreda. Do kraja života morao je da nosi korset koji je držao abdomen, ali ga je to uvelo u mirnije životne vode. Tokom '70-ih i '80-ih družio se sa bogatijim ličnostima, koje je portretisao. Iz tog perioda datira i čuvena izjava „Volim Los Anđeles. Volim Holivud. Tako su lepi. Sve je plastično, ali ja volim plastiku. Želim da budem plastičan".

Endi Vorhol, Merilin Monro

Zanimljivo je da je bio religiozna osoba, praktikovao je katoličanstvo istočnog obreda, često je volontirao u skloništima za beskućnike i gotovo svakodnevno odlazio u crkvu. Mnogi njegovi kasniji radovi sadrže prikrivene religijske teme. Sebe i svoj rad opisao je jednom rečenicom: „Ako želite da znate sve o Endiju Vorholu, samo pogledajte površinu mojih slika i filmova i mene, tu sam. Nema ništa iza toga".

Preminuo je 1987. u Njujorku u bolnici, ali pod tuđim imenom jer nije želeo da se zna da je bolestan.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage