Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

21. 08. 2011.  - Autor: Stanko Stamenković

Draga svinjo, hvala ti za sve

Prasence, legendo - Nedavno istraživanje jedne Holanđanke pokazalo je da se od jedne ubijene svinje pravi ni manje ni više nego 185 proizvoda od kojih imamo mnogo koristi: od kozmetike do oružja

s
prase

Srbi vole da kažu: „Od sve salate najviše volim svinjetinu", zato što je termički obrađeno prasence najcenjenija životinja na ovim prostorima. Međutim, postoji još jedan, možda i važniji razlog zašto Srbi, ali i ostali, treba uglas da uzviknu: draga svinjo, hvala ti za sve!

Razlog za to leži u dokazima do kojih je došla Kristin Majndesma, autorka knjige „Svinja 05049" u kojoj je istražila i utvrdila da se od jedne ubijene svinje pravi barem 185 proizvoda od kojih čovek ima mnogo koristi. Tu spadaju kozmetički proizvodi koji služe ženama za ulepšavanje, kočnice za vozove i ni manje ni više nego veštačko srce, koje može da spasi jedan ljudski život! Bukvalno svaki delić ove nama drage i plemenite životinje od dlake, do kože, unutrašnjih organa i kostiju, biva iskorišćen za boljitak života dvonožaca.

Bez šunkice nema leba

U svom opsežnom istraživanju, koje je trajalo čitave tri godine, Kristin je pratila svinju, koja je bila označena brojem iz naslova njene knjige, sve do kraja njenog života, a zatim je posmatrala šta se dešava sa njenim posmrtnim ostacima. Logično je bilo što je na svom putu kojim se ređe ide sretala bucmaste mesare sa krvavim keceljama, ali u igru oko njene svinje počele su da se upliću i firme koje se bave proizvodnjom kalupa od aluminijuma, oružari, kozmetičari, doktori...

Njena svinja imala je po završetku karijere i života 103,7 kilograma, takoreći zlata vrednih ostataka. Da krenemo od higijene. Da bi sapun mogao da bude dovoljno čvrst za kupanje, koriste se masne kiseline, koje se dobijaju kuvanjem svinjskih kostiju do tačke ključanja, od kojih sapun dobija i lep sjaj, tako primamljiv u silnim reklamama. Žene će se svakako oduševiti kada saznaju da je sjaj njihovog lepog lica zavisi takođe od životinje sa uvrnutim repićem, jer preskupa krema protiv bora nikako ne bi postojala bez svinjske masti. I svi ostali mirišljavi šampončići i balzami u sebi imaju mali deo svinje.

Možda zvuči neverovatno, ali Kristin je utvrdila da se obrijane svinjske dlake, odnosno proteini koji se iz njih izdvajaju, koriste da bi testo od kojeg se pravi hleb bilo kvalitetnije. A šta je dobar hleb bez margarina, u koji je, čak i ako je niskokaloričan, stavljen želatin od svinjske masti da bi zadržao čvrstinu.

Neki oštriji kritičar divne životinje bio mogao da kaže - dobro, to je sve hrana. A Kristina bi odgovorila: „Da li je beton, od kojeg pravimo zgrade i neke puteve, takođe hrana?" Ona je utvrdila da jedna lagana vrsta betona, koji se zove celularni, takođe sadrži proteine iz svinjskih kostiju. A praktični Nemci jedan deo kočnica za vozove prave od pepela tih istih kostiju.

I pivo i cigarete

Ljubitelji porcelana verovatno ne znaju da kič figurice svoj sjaj i čvrstinu duguju svinjskoj masti. A figure od porcelana treba smestiti u stan, gde opet ima svinje gde god da se okreneš, jer se njeni delovi koriste u boji kojom se izvlači tekstura prilikom krečenja.

Da se osvrnemo i na naše nasušne poroke, pivo i cigarete! Istraživanje je pokazalo da jedna fabrika u Grčkoj proizvodi filter za pljuge koji u sebi sadrži svinjski hemoglobin što, navodno, dotičnu cigaru čini mnogo zdravijom. A da bi se nečistoće, koje nastaju prilikom proizvodnje piva našeg nasušnog odstranile, neki proizvođači sipaju svinjski želatin u finalni proizvod, da bi pivo lakše klizilo niz grlo. Istu finu obradu dobijaju i neka vina.

Kristin Majndesma utvrdila je i jednu retku ružnu stvar koja nastaje od delova svinje, a to je metak, koji proizvodi jedna američka kompanija.

Ali apsolutno otkriće na koje je ponosna, autorka je otkrila u rodnoj Holandiji. Tamo jedna firma koristi svinjske srčane zaliske da bi lečila ljude koji su oboleli od srca. Oni koriste deo svinjskog srca, koji priključe na savremeni aparat, neku vrstu metalnog kućišta, a koji zatim biva ugrađen umesto obolelog ljudskog srčanog zaliska. A za njegovu ugradnju nije potrebna operacija na otvorenom srcu.

Manje bitan deo medicinske industrije koristi svinjske derivate u proizvodnji kolagena, koji se ženama ubrizgava da bi zategle bore. A sve to zahvaljujući činjenici da je svinja genetski slična čoveku.

I kao da sve to nije dovoljno od jednog stvora, ostaci svinje koriste se i za proizvodnju goriva, koje može da bude i obnovljivi izvor energije.

Dakle, kada sledeći put sretneš svinju, duboko joj se pokloni u znak poštovanja.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage