Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

18. 09. 2011.  - Autor: Dejan Ignjatović

Hej, Džimi, gde si otiš'o

Crno slovo - Na današnji dan umro je Džimi Hendriks, najbolji rok gitarista svih vremena i heroj generacije koja je odrastala u najluđoj muzičkoj deceniji

s
Džimi Hendriks

Petak, 18. septembar, 1970. godine obeležen je crnim slovom u istoriji muzike. Najčuveniji rok gitarista 20. veka Džejms Maršal - Džimi Hendriks umro je u 27. godini života. Prema zvaničnoj verziji, prekomerna doza droge koštala ga je glave, a ima i onih koji tvrde da ga je na drugi svet poslao menadžer jer je hteo da se dokopa njegovog životnog osiguranja.

stratokaster, gitara, Džimi Hendriks

Hendriks se prvi put ozbiljnije sreo sa muzikom tek kada je imao 16-17 godina. U intervjuu za časopis „Roling stoun" 1968. godine rekao je:

Dečko, bluz je u tebi

- Za muziku sam se ozbiljno zainteresovao pre 8-9 godina, kada sam imao 16-17. Sećam se reči nekog krezubog muzičara iz jedne bezvezne jazbine na jugu: „Dečko, bluz se ne uči. On je u tebi i svuda oko tebe".

Njegove tinejdžerske dane pratile su velike nesreće. Kada je imao 15 umrla mu je majka, a godinu dana kasnije izbačen je iz škole jer je držao za ruku belu devojku. Odmah potom otišao je u vojsku, ali je zadobio težu povredu zbog koje su morali da ga otpuste iz armije. Naredne četiri godine putovao je po Americi i svirao u pratnji raznih grupa i muzičara, poput Litl Ričarda, Ajka i Tine Tarner, Vilsona Piketa i drugih.

Sa 23 godine osnovao je svoj prvi bend „Jimi James and the Flames". Svirajući u jednom klubu, doživeo je susret koji mu je za 180 stepeni okrenuo karijeru. U tom njujorškom klubu pod imenom „Kafa Wha" primetio ga je Čes Čendler, basista grupe „The Animals".

- Pre nego što je u onom mraku uzeo gitaru u ruke - naježio sam se. Izgledao je toliko vanzemaljski. Tako je i zvučao - rekao je kasnije Čendler, koji je ostavio svoju grupu i sa Hendriksom otputovao u London kao njegov menadžer.

Engleska je u to vreme bila pravi raj za muzičke sladokusce, histeriju su izazivali „The Beatles", „The Who", „The Cream" sa Erikom Kleptonom, Džimijem Pejdžom, Džefom Bekom. U takvoj konkurenciji bilo je teško naći prostora za nekog novog, ali crni roker je izazvao veliku pažnju. Rođeni su „Jimi Hendrix Experience". Noel Reding je bio zadužen za bas, Mič Mičer je lupao bubnjeve, a gitara je pripadala Džimiju.

Usledile su serije singlova koje su osvojile sve: „Hey Joe", „Purple Haze", „The Wind Cries Mary". Posle Monterejskog pop festivala, održanog 16. juna 1967, Hendriks definitivno postaje svetski poznati muzičar. Ta godina je bila veoma plodonosna za Džimija, snimio je četiri singla, dva albuma u Engleskoj i dva albuma u Americi.

Naredne godine objavljen je album „Electric Ladyland" sa hitovima „All Along The Watchtower" i „Voodoo Chile". Grupa se raspala naredne, 1969. godine, a Džimi je nastavio muzički rad sa Bilijem Koksom, sa kojim je nastupao na Vudstoku.

a

Tajna monterejske noći

Svetska rok muzika prepuna je teorija zavera i mističnih dešavanja, ali svakako je najinteresantniji podatak o takozvanom „klubu 27", odnosno muzičarima koji su okončali život u 27. godini života. Hendriks je, uz Brajana Džonsa, Dženis Džoplin, Džima Morisona i Kurta Kobejna jedan od „članova" tog „kluba". Za većinu njih vezuje se još jedan mistični događaj; svi su nastupali 16. juna 1967. godine na Monterejskom pop festivalu. Otis Reding je poginuo u saobraćajnoj nesreći, Brajan Džons se utopio u bazenu, Dženis Džoplin je osvanula mrtva u jeftinom hotelu, a Džim Morison je doživeo misteriozni srčani udar.

Naredne, 1970. godine, sa Koksom na basu i Badijem Majlsom za bubnjevima izdaje album „Band of Gypsies". Avgusta te godine vratio se u Englesku, gde je svirao na Festivalu „Isle of Wight". Tih dana je otvorio i svoj studio „Electric Ladyland".

Poruka očaja

Samo mesec dana kasnije okončan je život Džimija Hendriksa. Zna se da je noć proveo sa svojom devojkom Monikom Deneman, a zvanična verzija kaže da je kobna bila mešavina vina i tableta za spavanje. Novije verzije govore da je u Džimijevu smrt prste umešao njegov menadžer, iako su na njegovoj telefonskoj sekretarici ostale zabeležene poslednje Hendriksove reči: „Čoveče, pomoć mi je tako potrebna".

Njegova zvezda na Ulici slavnih u Holivudu postavljena je 1994. godine. Časopis „Roling stoun" 2003. godine stavio je Hendriksa na prvo mesto Liste 100 najvećih rok gitarista svih vremena. Hendriks je uveden u američku Rokenrol kuću slavnih i britansku Muzičku kuću slavnih iste godine, 2005. Bio je karakterističan i po svojoj frizuri, ali iznad svega zbog načina na koji je svirao gitaru. Svirao je iza leđa, između nogu, ležeći na leđima. U karijeri je imao dosta kontroverznih poteza, poput onog kada je na jednom koncertu u Americi svirao gitaru zubima, a potom je polio benzinom i zapalio.

Džimi Hendriks ostaće upamćen kao heroj generacije koja je odrastala u najluđoj muzičkoj deceniji.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage