Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

25. 09. 2011.  - Autor: Stanko Stamenković

Koji žabac ljubi svinju

Poslednji lutkar - U slavu velikog Džima Hensona, kome bi juče bio rođendan, „Gugl" je na 24 sata promenio svoj logo, a sve nas podsetio na „Mapet šou", bez kojeg ne bi bilo ni „Letećeg cirkusa Montija Pajtona"

s1
Kermit, Mis Pigi

Pre nego što je nasilje ušlo u sve crtaće na televiziji, jedan čovek, koji je jako voleo da se igrama sa lutkama, proslavio je za vjeki vjekov čudnu ljubav između jednog žapca i jedne svinje. Žabac se zvao Kermit, njegova ljubljena Mis Pigi. A njihov tvorac, Džim Henson, čovek koji je uspeo da putem zaboravljene umetnosti lutkarstva privuče milione gledalaca širom sveta, rodio se 24. septembra pre 75 godina.

Poslednji veliki lutkar rođen je u selu Grinvil u američkoj državi Misisipi. Henson je govorio da je jedan od najvažnijih događaja u njegovom detinjstvu bio trenutak kada su roditelji u porodičnu kuću uneli prvi televizor. Dok je studirao na Univerzitetu u Merilendu dobio je priliku da režira petominutni lutkarski šou za lokalnu televiziju, pod nazivom „Sem i prijatelji".

Od Ulice Sezam do Engleske

Ova serija je bila preteča legendarnih mapetovaca, a tada se prvi put na malim ekranima, doduše u epizodnoj ulozi, pojavio i najčuveniji krpeni glumac svih vremena - žabac Kermit. Na fakultetu je počeo da sarađuje sa koleginicom Džejn Nebel, koja je zajedno sa njim pisala scenarija za seriju.

Dvoje mladih se zavolelo i venčalo godine 1959, a Džejn je čoveku koji je donosio osmeh na lice mališanima širom sveta podarila petoro dece - Lizu, Šeril, Brajana, Džona i Heder.

„Sem i prijatelji" postigli su veliki uspeh i emitovani su šest godina, a Džim Henson je pored toga radio druge poslove u marketingu i na televiziji, sve vreme pokušavajući da se izbori za svoj autorski lutkarski šou, koji će biti zabavan za sve ljude od 7 do 77 godina. Godine 1963. Henson se seli sa suprugom u Njujork, gde osnivaju kompaniju „Mapet inc."

s2
Džim Henson sa svojim najpoznatijim junakom Kermitom
Tata i sin... Džim Henson sa svojim najpoznatijim junakom Kermitom

Dok je Džejn čuvala decu, Džim je angažovao scenaristu Džerija Džula i kolegu lutkara Frenka Oza. Dokaz da je dobar tim presudan za svaki uspeh - Frenk Oz i Džim Henson ostali su prijatelji i saradnici sledećih 27 godina, i udruženim snagama stvorili Berta i Ernija, najpopularnije likove iz serije „Ulica Sezam", omiljenog medu Fozija i psa Ralfa.

Simpatični Ralf, brbljivi pas pijanista, u početku je bio mnogo slavniji od Kermita i pojavljivao se zajedno sa svojim tvorcem u mnogim emisijama. Tako je postao prva lutka koja je imala priliku da se pojavi u udarnim televizijskim terminima, rame uz rame sa ljudima od krvi i mesa.

Na samom početku veselih sedamdesetih Džim Henson je ponudio prvu seriju koja je kroz likove i dogodovštine lutaka uvela specifičnu vrstu onoga što će kasnije biti poznato kao montipajtonovski humor. Zvala se „Ulica Sezam". A sve do 1976. godine, Henson je svim silama pokušavao da ubedi televizijske mreže da njegov „Mapet šou", projekat koji je godinama razvijao, nije samo puki dečji program, nego sasvim ozbiljna televizijska humoristička serija.

Kermitovih pet minuta

U to vreme Henson se seli u Englesku, gde pravi studio i počinje da snima „Mapet šou". Do tada epizodni, zeleni glumac Kermit dočekao je svojih pet minuta - postao je domaćin šoua u kojem su kroz razne nedaće, uz pesmu i svirku, ljude počeli da zasmejavaju Velika Žuta Ptica, Meda Fozi, Gonzo, švedski kuvar, Biker i Stetler i Voldorf. Dvojica poslednjih likova, džangrizavi matorci, koji stalno gunđaju i imaju zamerke na rad mapetovaca, postali su sinonim za sve dežurne kritičare na svetu.

a

Poznati gosti

U „Mapet šouu" gostovali su mnogi poznati glumci i muzičari, među kojima su Džoni Keš, Dizi Gilespi, Alis Kuper, Piter Justinov, Rodžer Mur, Džon Kliz i mnogi drugi.

Godine 1979. snimljen je prvi celovečernji film „Mapetsi", i samo u SAD zaradio je 65 miliona dolara u bioskopima.

Četvrtog maja 1990. godine Džimu Hensonu je naglo pozlilo i preminuo je 12 dana kasnije u bolnici od teške upale pluća. Poštujući želju velikog lutkara, niko na njegovoj sahrani nije nosio crninu, a Hari Belafonte otpevao je pesmu „Kada sveci marširaju". Među ožalošćenima su bile i njegove lutke. Fondaciju „Džim Henson" vodila je lutkareva ćerka Šeril, a 2004. godine Hensonovi naslednici prodali su prava na legendarne likove kompaniji „Volt Dizni".

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage