Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

02. 10. 2011.

Ludi naučnici, inc.

Isto to, samo malo drugačije - Na Harvardu je ove nedelje održana dodela Ig Nobelove nagrade, duhovite verzije „pravog" Nobela, a pažnju su izazvali alarm od vasabija i kornjače koje zevaju

s1
Na Harvardu je ove nedelje održana dodela Ig Nobelove nagrade, duhovite verzije „pravog" Nobela, a pažnju su izazvali alarm od vasabija i kornjače koje zevaju

Kako da usred noći probudiš gluvu osobu ako u kući izbije požar? Naravno, pospeš je oblakom vasabija, čuvenog japanskog začina.

Zvuči smešno? U stvari je vrlo istinito, ako je verovati japanskim istraživačima koji su patentirali ovaj neobičan protivpožarni alarm. A onda su zbog njega ušli u istoriju, kao jedni od deset laureata Ig Nobela, „alternativne" verzije najčuvenije nagrade na svetu, na svečanosti na Harvardu u četvrtak uveče.

Hoće piški, neće piški

Japanci su je, naravno, dobili za hemiju, a Ig Nobel je pokazao da je dostojan (polu)imena svog starijeg brata, iako mu je zadatak prvo da zasmeje, ali i da vas potom natera na razmišljanje. A koliko je nagrada u stvari uvažavana, govori i činjenica da je dodeljuju „pravi" nobelovci.

Nagrada za medicinu je otišla u ruke Mirjam Tuk, sa Univerziteta u Tventeu u Holandiji. Ona je istraživala kako ljudi donose odluke u bolnim ili stresnim trenucima... Poput, recimo, potrebe da - piškite! Dokona Mirjam utvrdila je da ljudi koji duže mogu da se odupru odlasku u ve-ce mnogo bolje kontrolišu i impulse, pa ne upadaju u paniku.

„Šampion na psihologiju" je Karl Tejgen sa Univerziteta u Oslu, a nagradu je zaslužio naučnim radom na jednostavno pitanje: zašto uzdišemo. Do svega je, priča, došlo slučajno, jer je želeo da svojim studentima da neki projekat. Slučajno su izabrali baš uzdisanje, a onda se ispostavilo da u psihologiji uopšte ne postoje empirijske studije o uzdasima.

s2
Na Harvardu je ove nedelje održana dodela Ig Nobelove nagrade, duhovite verzije „pravog" Nobela, a pažnju su izazvali alarm od vasabija i kornjače koje zevaju

I dok većina ljudi veruje da je uzdisanje odraz tuge ili razočarenja, Tejgenovi studenti tvrdili su da je dominirajući osećaj, u stvari, rezigniranost.

Dr Ana Vilkinson sa Univerziteta Linkoln dobila je nagradu iz fiziologije nakon što je punih šest meseci pokušavala da nauči crvenonogu kornjaču nazvanu Aleksandra da - zeva. Kada je uspela, iskoristila je treniranu kornjaču da boravi među svojim srodnicima i zeva. Dr Vilkinson je želela da sazna da li je zevanje „zarazno" i kod drugih vrsta.

Njene kornjače, ipak, nisu „pale" na tu foru, što je verovatno znak - zaključila je ova neobična doktorka - da je za socijalnu empatiju (što je, prema uvreženom mišljenju, razlog što ljudi zevnu kada vide nekog drugog da to učini) potrebno malo više mozga nego što ga imaju simpatične kornjačice.

a

Matematičari za ponos

Žiri nije mogao da se odluči kome da dodeli Ig Nobela za matematiku, pa ga je podelilo sedmoro kandidata iz četiri različite zemlje. Svi oni su predvideli smak sveta. Doroti Martin je prognozirala da će se to dogoditi 1954, Pat Robertson 1982, Elizabet Profet 1990, Li Jang Rim 1992, predstavnik Japana Šoko Asahara „pikirao" je 1997, Kredonija Mverinde iz Ugande nije imala pametnija posla nego da zamišlja kraj sveta 1999, a posebno je interesantan Amerikanac Harold Kamping, koji je predvideo da će se sve(t) završiti 6. septembra 1994, ali je kasnije revidirao svoj stav i dao novi datum - 21. oktobar ove godine. Ko zna, možda se on bude poslednji smejao...

Briljirali su i biolozi - Deril Gvin i Dejvid Renc otkrili su da jedna vrsta buba vrlo lako može da se prevari i da pomisli da je flaša piva ženka, pa da je, da prostite, seksualno napastvuje. Samo, ne vole bubice bilo kakve flaše, već samo one koje imaju određene šare na sebi. Koje ih, iz nekog razloga, podsećaju na one stvari.

Baš bogato

Kao i pravi Nobel, ni ovaj ne može bez one čuvene nagrade za mir, koja svake godine podeli svetsku javnost. Čini se da to neće biti slučaj sa ovogodišnjim laureatom, koji je dobio najveći aplauz, mada se nije ni pojavio na Harvardu. To je Arturas Zuokas, gradonačelnik litvanskog Viljnusa, koji je jasno pokazao da problem nepropisno parkiranih skupih kola može da bude rešen na najjednostavniji mogući način - pregazite ih tenkom i gotovo.

Dobro, ali osim ove čudne slave, šta laureati dobijaju? Pa, Ig Nobelovu nagradu, tablu sa malecnim nogama i prikazom Periodnog sistema elemenata. Još nešto? Da, parče papira na kojem piše da ste dobili Ig Nobelovu nagradu.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage