Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

30. 10. 2011.  - Autor: Dejan Ignjatović

Sveto trojstvo Nobel, Oskar i on

Prošlo je tačno 100 godina od smrti čoveka za koga su govorili da se nalazi između istine i laži.

s
Nagrada koja nosi njegovo ime čini danas sveto trojstvo prestižnih priznanja, zajedno sa Nobelom i Oskarom...
Radikalno je promenio novinarstvo, a indirektno i pogled javnosti na događaje. Džozef Pulicer je do današnjih dana ostao najznačajnije ime u svetu novinarstva, a podjednako ga slave i „tradicionalna" i tabloidna štampa.

Oboleo zbog posla

Pulicer je rođen 1847. godine u mađarskom mestu Mako, u bogatoj mađarsko-nemačko-jevrejskoj porodici. Odrastao je i školovao se u Budimpešti, da bi veoma mlad odlučio da se prijavi u vojsku. Ovaj 188 cm visoki mršavko slabog vida i krhkog zdravlja dugo nije mogao da nađe posao, ali je čudnim spletom okolnosti uspeo da izdejstvuje regrutovanje u američku vojsku.
s
Uniforma ga je odvela u Boston kada je imao samo 17 godina, a nepoznavanje engleskog u biblioteku, gde se upoznao sa urednicima najčitanijih novina na nemačkom jeziku u Bostonu, čime je zakoračio u svet novinarstva.
Sa svega 25 godina postao je izdavač, a sa 31 i vlasnik lista „Post dispeč" u Sent Luisu. Prema izjavama savremenika, „visio je nad papirima od jutra do sutra". Počeo je da se probija serijom tekstova o korumpiranim političarima, bogatašima koji ne plaćaju porez i kockarima. Uspostavio je sistem koji je kasnije implementiran u Pulicerovu nagradu - najviše nagrada išlo je onima koji su pisali o korupciji vlasti.
s
Svoju posvećenost poslu platio je zdravljem, pa je upućen u Njujork, gde je trebalo da se ukrca na parobrod za Evropu i ode na lečenje. Međutim, „skrenuo je levo kod Albukerkija" i umesto na parobrod, otišao na pregovore o kupovini lista „Svet Njujorka", koji je bio zapao u velike finansijske probleme.
„One-man revolution", tako su savremenici opisali promene koje su usledile narednih godina. Promenio je gotovo sve, uređivačku politiku, sadržaj, format novina. Ubacio je crteže i ilustracije, dok su vesti poprimile prizvuk senzacionalizma. Tako naoružan krenuo je u krstaški rat protiv korumpiranih skotova. Formula koju je napravio donela mu je neočekivan uspeh - ubrzo se „Svet" prodavao u tiražu od preko 600.000 primeraka, što mu je donelo titulu najprodavanije novine u SAD.

Komšiji crkla krava

s

21 Kategorija Fotografija nagrađena Pulicerom

Međutim, od sindroma „da komšiji crkne krava" ne pate samo u našim krajevima. Čarls Dejna Anderson, izdavač konkurentskog „Sana", frustriran uspehom „Sveta" udario je na Pulicera na ličnoj osnovi. Govorio je za njega da je „Jevrejin koji negira svoju rasu i veru", čime je okrenuo jevrejsku zajednicu protiv njega. Dodatno narušenog zdravlja, Pulicer se 1890, u svojoj 43. godini, povukao iz novina. A da bi uspešno komunicirao sa saradnicima na daljinu, oslonio se na tajni kod, te je napisao knjigu sa oko 20.000 imena i pojmova.
s

21 Kategorija Fotografija nagrađena Pulicerom

Vrhunac „žutog" novinarstva dostignut je krajem 19. veka, kada je Pulicer „uspeo" da inicira rat Amerike protiv Španije. Rat je bio produkt njegove svađe sa Vilijamom Rendolfom Herstom, vlasnikom „San Francisko Egzaminera". Pulicer je za vreme tog rata proširio tematski okvir novina uvodeći sport, modu i strip. Jedan od prvih stripova zvao se „Žuti dečak", odakle i potiče naziv žuta, jeftina štampa, „penny press", bulevarska štampa, ili, po naški, tabloid.

Razotkrio Ruzvelta

Nije dugo trajala ta „žuta era", pošto se već posle nekoliko meseci Pulicer povukao iz takve uređivačke politike i napravio zaokret za 180 stepeni. Počeo je javno da istupa protiv korupcije vlastodržaca i jedan je od najzaslužnijih za antimonopolske zakone, usvojene 1909. godine. Tih godina otkrio je do tada najveću aferu, koja se ticala predsednika Teodora Ruzvelta i „mita" o 40 miliona dolara koji je američka vlada dala za izgradnju Panamskog kanala.
s

21 Kategorija Fotografija nagrađena Pulicerom

U maju 1904. prvi put je spomenuo ideju o osnivanju škole novinarstva, što se i desilo 1912, godinu dana posle njegove smrti. Prve Pulicerove nagrade dodeljene su 1917, a od tada se svakog aprila dodeljuju u 21 kategoriji za najveće doprinose u novinarstvu i umetnosti. Pulicer je preminuo 29. oktobra 1911.

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage