Nas dva brata, oba ratujemo

Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj Pošalji prijatelju

27. 11. 2011. - Autor: Aleksa Jovanović

Nas dva brata, oba ratujemo

Dok ne dođe Amanpur... U svetu se u ovom trenutku vodi 12 ozbiljnih ratova i još 27 sitnijih sukoba, u kojima svakodnevno gine na hiljade ljudi, ali izgleda da nisu svi jednako zanimljivi Si-En-Enu

Stradaju nedužni: Svakodnevna slika iz Somalije, gde bukti sukob

Možda treći svetski rat još nije na vidiku, ali je svet, bez ikakve sumnje, odavno u ratu. Prema podacima Ujedinjenih nacija na planeti se trenutno vodi čak 12 ozbiljnih ratova i još 27 „sitnijih" oružanih sukoba, u kojima svakodnevno gine na hiljade ljudi. Što je najtužnije, za mnoge od tih ratova veći deo čovečanstva nikad nije ni čuo...
Ujedinjene nacije definišu neki rat kao „veliki" onoga trenutka kada broj žrtava u sukobu pređe 1.000 godišnje, a u svetu se u ovom trenutku vodi čak 12 takvih vojnih konflikata. Manje ih je, dakle, nego 2003, kada ih je bilo 15, ali i skoro duplo više nego pre pet godina, kada se u svetu vodilo sedam ratova sa hiljadu i više žrtava godišnje.
Očigledno je da nisu svi sukobi zanimljivi CNN-u i drugim vodećim televizijskim mrežama, pa veliki broj ljudi, koji srećom žive u miru, nisu ni svesni šta se danas događa u svetu.

Ima razloga i razloga

Većina „ozbiljnih" ratova koji se trenutno vode spada u građanske, a razlozi za oružane sukobe najčešće su rasne, etničke ili verske prirode. Međutim, većina žrtava su civili, što je svakako i najveći problem „modernog ratovanja". U Prvom svetskom ratu među poginulima je bilo svega pet procenata civila, dok danas više od 75 odsto ubijenih i ranjenih čine upravo nedužne i nenaoružane osobe.

Tu je i Jarinje

Na listi „sitnijih" oružanih sukoba koji se trenutno vode u svetu nalazi se i „slučaj Jarinje", odnosno nedavni sukobi između kosovskih Srba i Kfora (u prvi mah i ROSU-a) na administrativnim prelazima ka Kosovu i Metohiji. Prema zvaničnim podacima, gubici su sledeći: jedan ubijeni, 124 ranjena i 40 uhapšenih (zarobljenih) na strani Srbije, odnosno jedan ubijeni i četvorica ranjenih na strani Kfora, odnosno nepriznate države Kosovo...

Kumulativno gledano, najžešći sukobi vode se u Avganistanu i Iraku, sudeći prema broju žrtava. Od početka vojne intervencije u Avganistanu život je izgubilo između 600.000 i 2.000.000 ljudi, naravno mahom Avganistanaca, i to civila, dok se broj poginulih u Iraku kreće između 200.000 i 1.450.000 ljudi. Samo u 2011. godini u Avganistanu je stradalo više od 10.000 osoba (ranjene više niko i ne broji), a veliki broj žrtava zabeležen je i u Jemenu (8.000), odnosno u ratu u severozapadnom Pakistanu, gde je ove godine život izgubilo 7.435 ljudi, a od početka sukoba više od 30.000.
Ako uzmemo u obzir samo prethodnih deset meseci, ispada da je najkrvaviji rat protiv narko-kartela u Meksiku, u kojem je stradalo gotovo 25.000 osoba!
Osim „velikih" ratova (od kojih je, svakako, najduži onaj u Nigeriji koji se vodi od 1953. godine), u svetu postoji i na desetine manjih oružanih sukoba, odnosno onih u kojima broj žrtava više ne prelazi 1.000 godišnje. Takav je, recimo, rat između Južne i Severne Koreje, koji traje više od pola veka i koji se poslednjih godina sveo samo na međusobne čarke i pokojeg poginulog.

ttt

Ratovi sa više od 1.000 žrtava godišnje

Lokacija   Početak konflikta   Žrtve u 2011.    Ukupno žrtava
Kolumbija   1964.    1.000   150.000 - 200.000
Nigerija   1953.    1.017   10.000
Indija   1967.    1.174   11.200
Sudan   2011.    1.500   1.500
Jemen   2011.    1.580 - 1.782   1.580 - 1.782
Avganistan   1978.    10.461   600.000 - 2.000.000
Somalija   1991.    2.318   300.000 - 400.000
Sirija   2011.    2.550 - 4.220   2.550 - 4.220
Meksiko   2006.    24.374   43.270
Irak   2003.    4.571   102.334 - 1.455.590
Pakistan   2004.    7.435   30.452
Jemen i S. Arabija   2004.    8.000   25.000

U ovom trenutku u svetu se vodi 27 „manjih" ratova, mada ova definicija Ujedinjenih nacija postaje pomalo besmislena ako se zna da u tu grupu spada i pomenuti sukob dve Koreje, u kojem je ukupno poginulo između dva i četiri miliona ljudi.

Crnogorci i Japanci

U međuvremenu, razne humanitarne organizacije različitih profila troše ogromne količine novca i energije ne bi li smanjile broj oružanih sukoba u svetu, ali se ratna mašinerija ne može zaustaviti tako lako.
U ludilu koje je zahvatilo našu planetu lepo je znati da ima država koje su spremne da zakopaju ratne sekire i posle više od 100 godina ratovanja. Doduše, nije da su vojske Japana i Crne Gore bile naročito aktivne u svom jednovekovnom sukobu...
Primirje između Zemlje izlazećeg sunca i Crne Gore zvanično je sklopljeno tek u junu 2006! Ostaće upamćeno da je Lekso Saičić 1905. godine u dvoboju „posjeka'" japanskog samuraja.

Izvor: PRESS

Tagovi

ostavi komentar

Nema komentara.