Press Online :: Presspedia http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/rss.html sr http://www.pressonline.rs/img/logo.png Press Online :: Presspedia http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/rss.html Zapretila smrću Deda Mrazu http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/193187/zapretila-smrcu-deda-mrazu.html Mekida Ostin (13) iz Velike Britanije je u pismu Deda Mrazu zapretila da će ga ubiti ukoliko joj ne donese bar dva poklona s njenog dugačkog spiska, na kom su i „blekberi" i „pravi Džastin Biber". ]]> Poručila je da će ubiti i njegove irvase, ispeći ih na Božić i tim pečenjem počastiti beskućnike. Mekidina poruka završava se rečenicom: „Dobro zapamti... bar dva od navedenog, ili si, u suprotnom, mrtav!" Majka ove devojčice pismo je slučajno pronašla u kćerkinoj školskoj torbi.
- Najpre mi se učinilo smešnim. Ali kad bolje razmislim, bolje mi je da joj nabavim bar nešto od onoga što je poželela, jer zaista ne želim da Deda Mraz smrtno strada - našalila se Trejsi Ostin.

]]>
Sat, 17 Dec 2011 17:31:53 +0100 Presspedia http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/193187/zapretila-smrcu-deda-mrazu.html
Hašišari svih zemalja, zaoibiđite Amsterdam http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/193188/hasisari-svih-zemalja-zaoibidjite-amsterdam.html Dosta je bilo: Zemlja klompi, lala, vetrenjača i Haškog tribunala odlučila je da od sledeće godine ograniči prodaju „veselih cigara" zbog porasta kriminala i sve više zavisnika od droga. ]]> Crni dan za hašišare sa svih meridijana! Holandija je odlučila da od sledeće godine ukine jedinstvenu ponudu, koja je privlačila hiljade veselih ljubitelja marihuane i hašiša.
Holanđani planiraju da uvedu nove propise kojima će već od maja 2012. biti ograničena prodaja „veselih cigara" turistima, zbog porasta kriminala i sve više zavisnika od opojnih droga.
Izgleda da su holandske vlasti shvatile da je drogiranje uzelo previše maha, a sve je počelo tako bezazleno, kada je procenjeno da su marihuana i hašiš lake droge, a svakom građaninu dozvoljeno da uzgaja pet biljaka po punoletnoj glavi porodice. Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, demokratska vlada primetila je da su mladi prihvatili hipi filozofiju i ozbiljno se navukli na marihuanu, „spid", LSD i ostale rastavljače mozga.

Šašave biljke

Tadašnja ministarka zdravlja Irena Vorink procenila je da je eksperimentisanje sa drogom, alkoholom i duvanom prirodni proces u toku odrastanja. Da bi smanjila štetu od takvog ponašanja, proglasila je kanabis za najmanje zlo među drogama i preporučila kolegama iz vlasti da prestanu da proganjaju one koji gaje ovu biljku za lične potrebe. Zatražila je i da centri u kojima se okupljaju mladi u svoju ponudu unesu hašiš i marihuanu. U tim centrima je nastao prvi zametak kofi šopa, odnosno kafane u kojoj je i dan-danas moguće pušiti drogu, koja će u sledećim decenijama proslaviti Amsterdam.
Ministarka zdravlja tako je pokrenula revoluciju, a istorija kaže da je već 1980. najbolje seme za uzgoj kanabisa stiglo u Amsterdam iz SAD. Formirane su i prve državne firme koje se bave razvojem šašave biljke, a pet godina kasnije, Holanđani su mogli da se pohvale sopstvenim, brendiranim vrstama opijata - „skank 1", „severna svetla"...

Cveta hašiš-turizam

Sledeće dve decenije Holandija postaje prava meka za pušače svih vrsta, a 8. maj je ustanovljen kao dan kada se proslavlja slobodna upotreba marihuane. Toga dana u Amsterdamu se okupljaju umetnici, muzičari i bendovi, a žurka je dugotrajna i žestoka. Zahvaljujući hašiš-turizmu, Holandija je razvila multimilionsku industriju za proizvodnju opojnih droga.
Šta da rade hašišari koji sada grickaju nokte u strahu da neće uspeti da provere kako izgleda ući u kafanu i naočigled nekog nasmejanog policajca popušiti hašiš? Za utehu, holandska vlada će postepeno uvoditi zabrane tako da će sve do 2013. turisti moći da posećuju kofi šopove.

]]>
Sat, 17 Dec 2011 17:39:13 +0100 Presspedia http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/193188/hasisari-svih-zemalja-zaoibidjite-amsterdam.html
Maketari na okupu u Beogradu http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/191833/maketari-na-okupu-u-beogradu.html Veliki međunarodni Novogodišnji kup u maketarstvu, koji će se održati danas od 9 do 17 časova u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu, okupiće neke od najvećih svetskih majstora u izradi maketa. ]]> Darko Mladenović, predsednik Maketarskog kluba „Oluj", kaže da ovaj klub četvrtu godinu zaredom organizuje smotru i da je odziv izvanredan.
- Za kratko vreme postali smo jedno od najznačajnijih takmičenja u regionu, a naš cilj je popularizacija maketarstva. Imamo oko 400 maketa u takmičarskom delu i isto toliko u izložbenom. Dolaze nam gosti iz Češke, Poljske, Mađarske, Bugarske, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine... - ističe Mladenović.
On objašnjava da su makete prikazane što realnije. Najčešće su to avioni, tenkovi, brodovi, automobili, ljudi, čak ima i doslovno „zarobljenih" trenutaka u vremenu.

]]>
Sat, 10 Dec 2011 17:50:21 +0100 Presspedia http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/191833/maketari-na-okupu-u-beogradu.html
Vlade Divac otvoreno o sportu, politici, porodici... http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/191895/vlade-divac-otvoreno-o-sportu-politici-porodici.html Konkretno: Desi se da baš tamo gde se medalji nadamo, nje ne bude, a da nas obraduje neko od koga se nismo nadali. ]]> Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i proslavljeni košarkaš Vlade Divac u Tviter intervjuu za Press navodi da je sama kvalifikacija naših sportista na Olimpijske igre sledeće godine veliki uspeh i nada se medaljama.
Odgovarajući na razna zanimljiva pitanja, naš as napominje da se nikada ne bi bavio politikom, da ga humanitarni rad čini zadovoljnijim čovekom, ali i navodi da bi voleo da ga deca nadmaše u sportu.

@PressOnline Da li je bilo teže igrati protiv najvećih zvezda ili sada voditi srpski olimpijski sport?
@bgoodvlade
- Ne bih rekao da je teže, to su dva veoma različita posla, ali sigurno je kompleksnije biti predsednik Olimpijskog komiteta.

@PressOnline Koliko bi medalja Srbija trebalo da osvoji na Olimpijskim igrama u Londonu 2012?
@bgoodvlade - Već sama kvalifikacija naših sportista na Olimpijske igre je veliki uspeh. Radili smo sa savezima i sa sportistima na tome da im obezbedimo one uslove za njihove pripreme koje zaslužuju. I nadamo se da će svako od njih dati svoj maksimum i da će na Igrama napraviti svoj najbolji rezultat. Svakako da se medaljama pre svega nadamo kod onih sportista i ekipa koji su u poslednjih godinu, dve osvajali medalje na velikim međunarodnim takmičenjima, ali na Olimpijskim igrama se nikad ne zna. Neretko se desi da baš na Igrama, tamo gde se medalji nadamo, nje ne bude, a da nas, sa druge strane, iznenadi i obraduje neko od koga se nismo nadali.

@PressOnline Šta vas motiviše da se bavite humanitarnim radom?
@bgoodvlade - Vodim se time da sve što daješ od sebe, to te čini boljim i zadovoljnijim čovekom. Mislim da je privilegija biti u mogućnosti da pomažeš drugima.

@PressOnline Da li ste iznenađeni rezultatima Košarkaškog kluba „Partizan" ove sezone u Evroligi?
@bgoodvlade - Partizan ne funkcioniše na ovom nivou samo poslednjih godinu dana. Mi se stalno iznenađujemo, ali Partizan ima kontinuitet i njihovi rezultati definitivno više nisu iznenađenje.

@PressOnline Šta za svet košarke znači kraj „lokauta" u NBA? Kakva su vam očekivanja od nove sezone?

@bgoodvlade - Za igrače znači više para, za gazde klubova, takođe..,. a za ljubitelje košarke samo uživanje u vrhunskoj košarci.

@PressOnline Da li će deca nadmašiti oca kada je sport u pitanju?
@bgoodvlade - Roditelj bi voleo, ali to zavisi samo od njih...

@PressOnline Da li, i koje rubrike čitate u Pressu?
@bgoodvlade - Volim da budem informisan i interesuje me sve što se dešava u društvu, ali priznajem da, s obzirom na mnogobrojne sportske strane u Pressu, najviše pažnje posvetim sportu.

@PressOnline Pratite li dnevnopolitička dešavanja i da li biste se bavili politikom u Srbiji?

@bgoodvlade - Svakako da pratim, jer politika jeste deo naše svakodnevice. U svakom slučaju, ne bih voleo da dođem u situaciju da se bavim politikom.

@PressOnline Sa kim najčešće komunicirate putem Tvitera i šta vam znači ova društvena mreža?

@bgoodvlade - Komuniciram sa svima koji žele da budu u kontaktu sa mnom. Najviše komunikacije povezano je sa radom naše fondacije.

]]>
Sat, 10 Dec 2011 21:54:12 +0100 Presspedia http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/191895/vlade-divac-otvoreno-o-sportu-politici-porodici.html
Cenzura prvih 100 godina http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/191834/cenzura-prvih-100-godina.html Crni talas: Pre ravno jednog veka osnovan je Britanski odbor za klasifikaciju filma, prvo zvanično telo za proveru podobnosti „pokretnih slika", a od tada su sve države osnovale slične službe. ]]> I dotad je, razume se, bilo onih koji su se zgražavali nad „opscenim" ili „previše slobodnim" scenama u nemim „pokretnim slikama". Ali tog decembra 1911. godine, u Londonu je nastala agencija koja će uticati na istoriju filma jednako kao i veliki režiseri, scenaristi i glumci.
Zvanično se zvala Britanski odbor za klasifikaciju filma (BBFC), ali ju je narod odmah prozvao - cenzori. I taj će se naziv, pošto nema države koja se cenzurom nije bavila, održati do današnjeg dana, baš kao i zadaci: zabraniti film koji iz ovih ili onih razloga vređa javnost ili državu, sprečiti da građani vide nešto što ne bi smeli...

Ne može belac na crnca

Prvi zadatak ozbiljnih ljudi iz BBFC-ja bio je, prvih dana 1912. godine, da odrede koji filmovi imaju „nepotrebno prikazivanje golotinje" ili „scene koje bi mogle da neprijatelju obezbede neke važne informacije".
Najpoznatiji paket „moralnih pravila" za cenzuru stigao je 1930. godine, a ime je dobio po glavnom holivudskom cenzoru, Vilu Hejzu. Ovo su samo neke od njegovih „naredbi":
- Zabranjeno je mešanje rasa, i ljubav između belaca i crnaca. Zabranjeno je prikazivanje seksa između ljudi koji nisu u braku. Zabranjeno je i detaljno prikazivanje seksa sem ako je to od neposredne važnosti za zaplet. Nijedan kriminalac ne sme da bude prikazan da ga publika voli...
Jedna od najvećih (srpskih) zabluda je da je upravo „Hejzov kod" propisao da se u svakom filmu snimljenom u Holivudu mora pojaviti američka zastava, makar u jednom kadru.
Hejzova uputstva bila su na snazi sve do sredine šezdesetih godina, kada su sineasti shvatili da je vreme odavno pregazilo ovaj katoličko-puritanski cenzorski nacrt. Bilo je to doba sve većih umetničkih sloboda, bližilo se „leto ljubavi", studentski pokreti uzimali su maha...
U Jugoslaviji je tih godina bujao crni talas, možda i najznačajniji period naše kinematografije, sa autorima poput Makavejeva, Žilnika, Pavlovića, Petrovića, Stojanovića. Mnogi filmovi bili su na odstrelu ili pod zabranom, ali se prva zvanična cenzura desila ranije, još 1952. godine.

Ciguli miguli

Tada je zabranjen „Ciguli miguli", satirični film Branka Marjanovića, za kojeg je scenario napisao Joža Horvat. Marjanović se kroz priču o funkcioneru Ivanu Ivanoviću obračunao sa birokratijom, što nikako nije leglo tadašnjim vlastima. Film je proglašen za „antisocijalistički", i punih 25 godina tavorio je u magacinu, da bi prvi put na televiziji bio prikazan tek 1989. godine!

]]>
Sat, 10 Dec 2011 17:57:48 +0100 Presspedia http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/191834/cenzura-prvih-100-godina.html
Volela bih da živimo u lirskom vremenu http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/190556/volela-bih-da-zivimo-u-lirskom-vremenu.html Inovacija: Prva dama srpskog parlamenta učestvovala je juče u novom koraku srpskog novinarstva - prvom Tviter intervjuu, na portalu našeg dnevnog lista, Pressonline. I u štampi objavljujemo njene odgovore. ]]> Dnevni list Press i portal Pressonline postavili su novu granicu u domaćem novinarstvu pošto su prvi medij u Srbiji, i šire, koji je putem društvene mreže Tviter uradio intervju sa poznatom ličnošću iz javnog života.
Shodno značaju ideje, Press je za prvog sagovornika pozvao predsednicu Narodne skupštine Republike Srbije Slavicu Đukić Dejanović, što je ona sa velikim oduševljenjem prihvatila. Prvi Tviter intervju privukao je veliku pažnju i na društvenoj mreži i na portalu Pressonline i pokazao da je ova ideja pun pogodak.

Da li biste posle izbora ponovo prihvatili ulogu predsednice Narodne skupštine Srbije?

- O tome je rano govoriti, zadovoljna sam onim što je NSRS uradila u ovom sazivu
Ko vam je iz opozicije omiljeni sagovornik uz kafu?
- Ja sam prva među jednakima i sa svakim poslanikom, uz kafu ili bez kafe imam sadržajne razgovore. Naravno da imam prijatelje i iz opozicije.
Sa kim od političara najčešće komunicirate putem Tvitera?
- Sa političarima imam svakodnevnu direktnu komunikaciju, putem Tvitera komuniciram sa građanima na najrazličitije teme.
Hoćete li koristiti Tviter za političku kampanju stranke?
- Tviter je sve popularniji način komunikacije. Period kampanje neće menjati moj način komuniciranja.
Gde ima više korupcije - u politici ili u zdravstvu?
- Percepcija građana je da korupcije ima više u politici. Korupcija je vezana za pojedince i treba je iskoreniti gde god da je ima.
Da li ste zadovoljni političkim stranama u Pressu? Koje rubrike, osim političke, volite da pročitate u našem listu?
- Čitam brojne dnevne listove pa i Press. Cenim objektivno izveštavanje. Istraživački duh i duh inicijative pozdravljam. Bilo mi je, na primer, zadovoljstvo da budem prvi potpisnik Pressove inicijative da 21. oktobar bude državni praznik.
Poznati ste kao kolekcionar najlepših cipela. Koju marku obuće biste preporučili našim čitateljkama?
- Lični ukusi su različiti, ali najbolje cipele su udobne cipele.
Kada ste poslednji put posetili neku sportsku manifestaciju?
- Volim sport i rado ga gledam, ali zbog brojnih obaveza nisam u mogućnosti da često prisustvujem sportskim manifestacijama.
Čiji koncert nikada ne biste propustili?
- Uživam u dobroj muzici, rado bih bila na koncertu Bore Dugića i Arsena Dedića.
Pošto znamo da pišete pesme, da li biste našim čitaocima posvetili neki stih?
- Stihovi su obeležili moju mladost. Vašim čitaocima i svima nama poželela bih da umesto u epskom, živimo u lirskom vremenu, a moj stih iz „Pisma prijatelju" je: „Sakrila sam se na trenutak u cvetak koji miriše na moj Kragujevac".

]]>
Sat, 3 Dec 2011 18:37:27 +0100 Presspedia http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/190556/volela-bih-da-zivimo-u-lirskom-vremenu.html
Dajte mi jednog Hirsta za poneti http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/190558/dajte-mi-jednog-hirsta-za-poneti.html Skupa površnost: Čarls Sači, najveći britanski kolekcionar, u autorskom tekstu za „Gardijan" okomio se na većinu ljudi u umetnosti, ustvrdivši da nemaju pojma o tome šta je dobro, a šta ne. ]]> Vulgarno. Evrotreš. Čista masturbacija.

Ovo nije pasaž iz kritike novog spota Lejdi Gage ili neke druge MTV persone. Ovo su tri reči u kojima je Čarls Sači, čuveni utemeljivač još čuvenije PR kompanije i bez premca najveći kolekcionar umetničkih dela u Velikoj Britaniji i Evropi, opisao današnju svetsku umetnost. Sači se u autorskom tekstu u „Gardijanu" okomio na kupce, prodavce, kustose, na Venecijanski bijenale, na svog bivšeg miljenika Dejmijena Hirsta, na sve koji imaju veze sa svetom umetnosti.
Zaključak je jedan i jednostavan: većina ljudi koji se bave umetnošću uopšte je ne oseća, i veoma je mali broj onih koji mogu da procene da li je neki umetnik dobar ili ne.
- Biti kupac u današnjem dobu bez ikakve sumnje je vulgarno. To je sport za one koji pripadaju evrotrešu, za pripadnike hedž fondova, za oligarhe i naftne bogataše koji žele da budu u trendu - ispalio je svoje otrovne strelice Čarls Sači.
On opisuje Venecijanski bijenale - mesto najvećeg sleta moderne umetnosti - kao mesto na kojem ljudi poput onih iz njegovog citata dolaze da bi se cerekali i išli na glamurozne žurke.
- Da li iko od njih uopšte voli umetnost? - pita se Sači. - Ili jednostavno uživaju u tome da imaju slike i umetničke radove nekog velikog imena, nekog jakog „brenda", koje kupuju u sobama za aukciju po cenama od kojih se diže kosa na glavi da bi njima ukrasili neku od svojih brojnih kuća ili jahti, u instant-demonstraciji bogatstva.
Sve ovo ne bi bilo toliko zanimljivo da nije reč upravo o Čarlsu Sačiju, i „zanatu" kojem je on umnogome doprineo. Jer, osim što je suprug kuvarice Najdžele Loson (znamo je i sa srpske televizije), u svetu umetnosti ima ogroman značaj.
- Moja mala mračna tajna je to što ne verujem da mnogo ljudi u umetnosti ima osećaj za nju. Oni nemaju pojma ko je dobar umetnik a ko nije sve do trenutka kada taj umetnik postane popularan. Malo ljudi u modernoj umetnosti pokazuje bilo kakvu znatiželju. Oni samo blebeću okolo umesto da se obrazuju i sami zaključe zašto je jedan umetnik zanimljiviji od nekog drugog.
Sačijeve reči izazvale su juče pravu pometnju u Velikoj Britaniji, a nije trebalo dugo da se ona prenese i preko Lamanša. Umetnica Luiz Vilson bila je prva koja je izrazila neslaganje sa kolekcionarovim izjavama.
- Možda je Čarls ljut jer više nije on taj koji propagira vulgarnost - uzvratila je Luiz Vilson. - Postoji mnogo više kolekcionara nego što ih je bilo osamdesetih i devedesetih godina, a to je dobra stvar, iako su mnogi umetnici postali brend za sebe.

]]>
Sat, 3 Dec 2011 21:56:26 +0100 Presspedia http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/190558/dajte-mi-jednog-hirsta-za-poneti.html
Zašto lišće menja boju? http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/189159/zasto-lisce-menja-boju.html U svim zemljama na severnoj polulopti vlada kasna jesen, pa je u mnogim umerenim područjima lišće na drveću dobilo žutu, narandžastu i crvenu boju. ]]> Ali zašto lišće menja boju u jesen, pre nego što opadne? Obični ljudi ne znaju da daju naučno objašnjenje i uglavnom imaju poetične odgovore.
- Prema legendi, tri lovca i njihov pas gonili su velikog medveda sve do neba, gde su ga ubili. Njegova krv kaplje na lišće i boji ga u crveno - izjavila je jedna stanovnica Kolorada.
- Čula sam da je razlog taj što Bog voli da vidi razne boje po svetu da bi znao gde je koje godišnje doba - navela je druga.
- Moja mama je govorila da noću dolaze vile i boje lišće - rekao je Dejv Saterlend, prirodnjak iz Planinskih parkova „Boulder".
On je istakao da lišće počinje da menja boju već u leto. Uz pomoć sunca i pigmenta zvanog hlorofil, biljke pretvaraju ugljendioksid u svoju osnovnu hranu - šećer. Ali hlorofil krije i tajnu promene boje.
- Žuti pigment je sve vreme prisutan ispod zelene maske i samo čeka da hlorofil počne da se razlaže da bi pokazao istinsku boju lišća - žutu - rekao je Saterlend za Glas Amerike.
Kada zeleni pigment izbledi, žuti pigment pomaže lišću da iskoristi poslednju energiju sunčevih zraka. Crvena boja lišća dolazi od pigmenta zvanog antocijanin.
- Svi znaju za antocijanin. Od njega su jagode crvene, a kupine crne - objasnio je Saterlend.

]]>
Sat, 26 Nov 2011 16:59:06 +0100 Presspedia http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/189159/zasto-lisce-menja-boju.html
Nas dva brata, oba ratujemo http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/189161/nas-dva-brata-oba-ratujemo.html Dok ne dođe Amanpur... U svetu se u ovom trenutku vodi 12 ozbiljnih ratova i još 27 sitnijih sukoba, u kojima svakodnevno gine na hiljade ljudi, ali izgleda da nisu svi jednako zanimljivi Si-En-Enu ]]> Možda treći svetski rat još nije na vidiku, ali je svet, bez ikakve sumnje, odavno u ratu. Prema podacima Ujedinjenih nacija na planeti se trenutno vodi čak 12 ozbiljnih ratova i još 27 „sitnijih" oružanih sukoba, u kojima svakodnevno gine na hiljade ljudi. Što je najtužnije, za mnoge od tih ratova veći deo čovečanstva nikad nije ni čuo...
Ujedinjene nacije definišu neki rat kao „veliki" onoga trenutka kada broj žrtava u sukobu pređe 1.000 godišnje, a u svetu se u ovom trenutku vodi čak 12 takvih vojnih konflikata. Manje ih je, dakle, nego 2003, kada ih je bilo 15, ali i skoro duplo više nego pre pet godina, kada se u svetu vodilo sedam ratova sa hiljadu i više žrtava godišnje.
Očigledno je da nisu svi sukobi zanimljivi CNN-u i drugim vodećim televizijskim mrežama, pa veliki broj ljudi, koji srećom žive u miru, nisu ni svesni šta se danas događa u svetu.

Ima razloga i razloga

Većina „ozbiljnih" ratova koji se trenutno vode spada u građanske, a razlozi za oružane sukobe najčešće su rasne, etničke ili verske prirode. Međutim, većina žrtava su civili, što je svakako i najveći problem „modernog ratovanja". U Prvom svetskom ratu među poginulima je bilo svega pet procenata civila, dok danas više od 75 odsto ubijenih i ranjenih čine upravo nedužne i nenaoružane osobe.
Kumulativno gledano, najžešći sukobi vode se u Avganistanu i Iraku, sudeći prema broju žrtava. Od početka vojne intervencije u Avganistanu život je izgubilo između 600.000 i 2.000.000 ljudi, naravno mahom Avganistanaca, i to civila, dok se broj poginulih u Iraku kreće između 200.000 i 1.450.000 ljudi. Samo u 2011. godini u Avganistanu je stradalo više od 10.000 osoba (ranjene više niko i ne broji), a veliki broj žrtava zabeležen je i u Jemenu (8.000), odnosno u ratu u severozapadnom Pakistanu, gde je ove godine život izgubilo 7.435 ljudi, a od početka sukoba više od 30.000.
Ako uzmemo u obzir samo prethodnih deset meseci, ispada da je najkrvaviji rat protiv narko-kartela u Meksiku, u kojem je stradalo gotovo 25.000 osoba!
Osim „velikih" ratova (od kojih je, svakako, najduži onaj u Nigeriji koji se vodi od 1953. godine), u svetu postoji i na desetine manjih oružanih sukoba, odnosno onih u kojima broj žrtava više ne prelazi 1.000 godišnje. Takav je, recimo, rat između Južne i Severne Koreje, koji traje više od pola veka i koji se poslednjih godina sveo samo na međusobne čarke i pokojeg poginulog.
U ovom trenutku u svetu se vodi 27 „manjih" ratova, mada ova definicija Ujedinjenih nacija postaje pomalo besmislena ako se zna da u tu grupu spada i pomenuti sukob dve Koreje, u kojem je ukupno poginulo između dva i četiri miliona ljudi.

Crnogorci i Japanci

U međuvremenu, razne humanitarne organizacije različitih profila troše ogromne količine novca i energije ne bi li smanjile broj oružanih sukoba u svetu, ali se ratna mašinerija ne može zaustaviti tako lako.
U ludilu koje je zahvatilo našu planetu lepo je znati da ima država koje su spremne da zakopaju ratne sekire i posle više od 100 godina ratovanja. Doduše, nije da su vojske Japana i Crne Gore bile naročito aktivne u svom jednovekovnom sukobu...
Primirje između Zemlje izlazećeg sunca i Crne Gore zvanično je sklopljeno tek u junu 2006! Ostaće upamćeno da je Lekso Saičić 1905. godine u dvoboju „posjeka'" japanskog samuraja.

]]>
Sat, 26 Nov 2011 17:05:43 +0100 Presspedia http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/189161/nas-dva-brata-oba-ratujemo.html
Prekopao deponiju zbog burme http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/187875/prekopao-deponiju-zbog-burme.html Amerikanac Brajan Mekgvin sa Floride skupo je platio svoju nespretnost - morao je da prekopa devet tona smeća da bi pronašao dijamantski prsten supruge koji je nehotice bacio. ]]> Mekgvin je sređivao kupatilo i slučajno je sa starim brijačima i praznom ambalažom bacio u đubre i ženin verenički prsten ukrašen dijamantom vrednim 10.000 dolara.
Kada je shvatio šta je uradio, odlučio je da ode na deponiju i pokuša da ga pronađe. Obukao je zaštitno odelo i hrabro je „uronio" u devet tona otpadaka.
- Bilo je grozno. Svaka odvratna stvar koju možete da zamislite najmanje jednom mi je prošla kroz šake.
Upornost mu se ipak isplatila jer je uspeo da nakon nekoliko sati prekopavanja po raznoraznim „gadostima" pronađe suprugin prsten.
- Vratio se blatnjav od glave do pete - kazala je njegova supruga, koja mu, posle ovog očiglednog dokaza ljubavi, nije zamerila što je umalo izgubio njen prsten.
Supružnici su potom gostovali na nekoliko TV stanica.

]]>
Sat, 19 Nov 2011 17:57:59 +0100 Presspedia http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/187875/prekopao-deponiju-zbog-burme.html
Ajfon je aut, vratimo se pejdžeru http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/187876/ajfon-je-aut-vratimo-se-pejdzeru.html Sokoćala: Zajedno sa spravom koja je, onako zakačena za pojas, vrištala: „Ja sam sitan krimos i ponosim se tim", i mnoge druge nekorisne zviždarije nepovratno su otišle u istoriju - tamagoči, „ručni tetris", VHS kasete, i onaj odvratni muzički stub „kamakraun"... ]]> Pre nego što je Stiv Džobs, uz pomoć armije jeftine radne snage napravio ajped i ajfon kao nezaobilazne gedžete koje svaki japi mora da ima, a mobilni telefon ličio na fasadnu ciglu, postojalo je čudo zvano pejdžer.
Ova umereno korisna napravica za razmenu poruka, koja je u vreme sankcija bila statusni simbol u Srbiji, otišla je u istoriju kada je mobilna telefonija promenila naše živote. A zajedno sa pejdžerom, koji je, onako zakačen za pojas, vrištao: „Ja sam sitan krimos i ponosim se tim", i mnoge druge nekorisne zviždarije otišle su u istoriju.
A pejdžer je, osim što je, pre svega, služio za ukras vlasnicima jer im niko osim najbliže rodbine nije slao poruke, u Srbiji morao da dobije i aferu - frku oko firme „Bel padžet", koju je osnovao izvesni Veljko Vukota 1990. godine. Preduzeće je preuzeo Bogoljub Karić, pa su se njih dvojica godinama preganjali oko vlasništva, dok Bogoljub nije zglajznuo.
Prema poslednjim informacijama, „Bel padžet" se vodi kao firma u stečaju, a na fiksne telefone preduzeća niko se ne javlja. Da im šibnemo poruku na pejdžer...
Ali, pejdžer je možda najmanje zlo kada govorimo o napravama koje idu kao alva po poznatom tržišnom principu pod nazivom „muda za bubrege". Recimo, seća li se neko neko one epohalne gluposti tamagočija?

Tamagoči, napast iz priveska

Narod širom planete načisto je poludeo za tamagočijem, koji je u stvari bio običan privezak, a predstavljao je digitalnog kućnog ljubimca o kojem je trebalo brinuti sa pažnjom i ljubavlju. Njega je gazda morao da hrani, da mu održava težinu da se ne nagoji, čisti kaku (?) i leči ga ako se razboli. Tamagoči je mogao i da rikne, ako ga staratelj ne hrani na vreme.
Kućni ljubimac za nošenje prvi put je proizveden 1996. godine u Japanu. Po poslednjim informacijama, izgleda da se tamagoči i dalje pravi, a sada postoji i mogućnost internet povezivanja između dva ljubimca, koji mogu da se pare i prave mlade.
Ipak, prvi mobilni telefoni bili su apsolutni hit. Osim što su izgledali kao cigle, imali su i kilogram po komadu, što ipak nije sprečavalo ljude da ih sa ponosom drže na kafanskom stolu. Jasno, odnekud je moralo početi da bi se stiglo do telefona veličine ženskog nokta.
Istorija kaže da je prvi mobilni telefon proizveden 1983. godine, išao je 33 centimetra u visinu, a baterija mu je trajala sat vremena, ako se koristi za razgovor, a ne kao sredstvo za ubijanje bubašvaba i drugih krupnijih gamadi.
Moguće je da je izgled prvih mobilnih telefona inspirisao jednog momka iz Siudad Reala u centralnoj Španiji da smisli simpatičnu prevaru - on je 2003. godine preko interneta dao oglas da prodaje mobilne telefone, a kupcima koji su uplaćivali novac umesto mobilnih poštom je slao cigle - i to prave.

„Kamakraun", šaka-nos-daun

U grupu gluposti koje je narod na ovim prostorima kupovao samo zato da bi bio prvi među komšijama u kraju, svakako bi trebalo da uđe i čuveni muzički stub „kamakraun".
Neki majstor prevare je početkom devedesetih godina prošlog veka navukao verovatno svaku drugu porodicu da pazari ovo čudo tehnike koje je imalo gramofon, radio i dve pregrade za kasete.
I ne samo što nije bio poslednje čudo tehnike, kad su muzički stubovi u pitanju. „Kamakraun" je bio najobičnija kršina, koji je jeo kasete čim ga uključiš u struju, tako da je vlasnik firme koja je Jugoslovenima uvaljala to đubre u jednom trenutku bio omraženiji i od Hitlera.
Tek, u mnogim kućama i dalje u nekom ćošku stoji „kamakraun" i deo je mini-muzeja, zajedno sa drugim simbolima naše i vaše mladosti - gomilom video-kaseta sa filmovima Čaka Norisa i Džekija Čena, pejdžerom koji je u karijeri primio dve poruke i kasetom Vere Matović, koja i dalje fercera.

]]>
Sat, 19 Nov 2011 18:05:42 +0100 Presspedia http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/187876/ajfon-je-aut-vratimo-se-pejdzeru.html
Najskuplji računar na svetu uskoro i u vašoj kući http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/186531/najskuplji-racunar-na-svetu-uskoro-i-u-vasoj-kuci.html Japanska kompanija „Fudžicu" objavila je ove nedelje da će njen superračunar nezgrapno nazvan „PRIME HPC FX-10" uskoro biti globalno dostupan u komercijalnoj prodaji. ]]> Ovaj model je zapravo komercijalna verzija „Fudžicuovog" K-kompjutera, s kojim su, zajedno sa kompanijom „Riken", obarali sve rekorde, i koristi veliki deo njegove tehnologije.
Ova aždaja od kompjutera može da dosegne top-performanse u obradi podataka od 23,2 petaflopsa. S obzirom na ovako zavidne kapacitete, teško je i pomisliti da bi iko mogao da ga kupi „za po kući" kako bi zamenio dosadašnji „obični" kompjuter, laptop ili tablet. Daleko od toga - primena ovog „monstruma" mogla bi da dođe do izražaja na polju razvoja novih lekova, prevencije katastrofa, smanjenja finansijskih gubitaka nakon kolapsa, za razna naučna istraživanja i omogućavanje razvoja i proizvodnje novih materijala bez potrebe da se izradi prototip.
To znači da „Fudžicuovo" supersokoćalo neće biti namenjeno samo državnim i naučnim organizacijama, već će moći da se koristi i u poslovnoj sredini. Cena, ipak, još nije poznata, ali će verovatno biti „klizna" i zavisiti od količine komponenti i performansi koje će kupac naručiti.

]]>
Sat, 12 Nov 2011 17:32:36 +0100 Presspedia http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/186531/najskuplji-racunar-na-svetu-uskoro-i-u-vasoj-kuci.html
Di su naši guldeni, šilinzi, lire drahme... http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/186532/di-su-nasi-guldeni-silinzi-lire-drahme.html Povratak otpisanih: Evrozona je u krizi, i sve su češća govorkanja da bi zajednička valuta uskoro mogla da postane zajednička prošlost EU. Podsećamo vas na novčanice i kovanice koje se, možda, spremaju za veliki povratak ]]> Vreme je, izgleda, da pretresete stare slamarice, zavirite u vitrine u koje ste nekada nehajno ostavljali kovanice i banknote iz evropskih država, kao neke suvenire, pre nego što je sve te zanimljive novčanice zamenila jedna - evro.
U danima kada je zajednička evropska valuta - koja je ime dobila kada je belgijski esperantista Žermen Pirlo, bivši profesor francuske i engleske istorije, poslao pismo tadašnjem predsedniku Evropske komisije 4. avgusta 1995, predloživši naziv „evro" umesto dotadašnjeg „ekija" - u najvećoj krizi, Press vas podseća na zaboravljeni evropski novac koji bi uskoro mogao da se vrati u upotrebu. Prvo, izgleda, drahma, a onda i ostali...

Drahma je večna

Tri godine pre Pirloovog pisanija, u Mastrihtu su se države članice EU obavezale da će skovati zajednički novac, ali pod strogim uslovima: budžetski deficit mora da bude manji od tri odsto procenta BDP-a, dug ne sme da bude veći od 60 odsto BDP-a, inflacija mora da bude niska, a kamatne stope ujednačene.




Većina država je od tada krenula ekonomskom stranputicom, pa se retko koja - a ima ih duplo više nego te 1992. - može podičiti dobrim rezultatima. Zato se sve češće govori o napuštanju evra, ili izbacivanju nekih država iz evrozone, a ta su strahovanja poduprta jučerašnjom izjavom britanskog premijera Dejvida Kamerona čija je država, doduše, ostala verna funti.
- Iznad budućnosti jedne valute i dalje stoji veliki znak pitanja - podvukao je Kameron.
Prva koja bi mogla - ili, pre će biti, morala - da vrati svoj novac je Grčka. Drahma je i najstariji evropski novac koji je bio u upotrebi pod tim imenom, jer se koristio u mnogim državama-gradovima Stare Grčke. Reč potiče od imenice „drasomai", što znači „uhvatiti" ili „puna šaka". Pre nego što ju je zamenio evro, najveća banknota bila je od 10.000 drahmi, koja je vredela negde oko 30 evra.
Na njenom aversu nalazio se čuveni lekar Georgios Papanikolau, a na reversu Asklepije, grčki bog zaštitnik lekara i medicine. Na novčanici od 200 drahmi nalazio se i Riga od Fere, revolucionar, pesnik i nacionalni heroj, koji je život skončao na vešalima u Beogradu, u Kuli Nebojša ispod Kalemegdana. Za jedan evro moglo se dobiti 340 drahmi.
Druga na listi za ponovno uvođenje mogla bi da bude italijanska lira, čije su novčanice važile za jedne od najlepših u Evropi. Nije ni čudo, kada su na najvećim banknotama, od 500.000 i 100.000 lira, bili naslikani veliki umetnici, Rafaelo, odnosno Karavađo. Kovanica od 500 lira bila je i prva koja je, još 1982. godine, na sebi imala i oznaku Brajevim pismom, za slepe. Jedan evro vredeo je te 2002. godine 1.936 lira. Zanimljivo je da su u Italiji bili u opticaju i vatikanska i lira San Marina.

Sećanje na tužnu Klaru

Srbima je, naravno, još od kraja šezdesetih kada su prvi gastarbajteri krenuli put Švabije, za srce prirasla nemačka marka. Iako smo najviše baratali pijanistkinjom Klarom Šuman (100 DM), san svakog Srbina bio je da se makar jednom za života dokopa smeđe novčanice na kojoj su bili braća Grim, pored kojih je stajala ta velika brojka - 1.000 maraka! Iako su Srbi zapamtili da se 100 maraka menjalo za 50 evra, tačan fiksni kurs je bio 1,95583 za jedan evro.
Najjača valuta među „ostalima" bila je malteška lira - da biste dobili kovanicu od jedne lire morali ste da izdvojite više od dva evra.
Ipak, Maltežani su u zlo doba, 1. januara 2008. godine, kada je globalna ekonomska kriza koja će uzdrmati evro počela da pomalja svoju ružnu glavu, odlučili da se priklone evru. Poslednja je to učinila Estonija, koja je svoju krunu 1. januara ove godine zamenila zajedničkom valutom.
Sem u 17 zemalja evrozone (od 27 država EU), evro se koristi i u pet drugih evropskih država: Crnoj Gori, Andori, Monaku, San Marinu i Vatikanu.

]]>
Sat, 12 Nov 2011 17:43:16 +0100 Presspedia http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/186532/di-su-nasi-guldeni-silinzi-lire-drahme.html
Čistačica unakazila instalaciju http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/185181/cistacica-unakazila-instalaciju.html Jedna čistačica teško je oštetila delo poznatog umetnika Martina Kipenbergera u dortmundskom muzeju, detaljno očistivši deo njegove umetničke instalacije. ]]> Martin Kipenberger nazvao je svoju instalaciju iz 1987. godine „Kad kroz plafon počne da kaplje", a nju je tek početkom ove godine jedan kolekcionar pozajmio Muzeju „Ostval" u Dortmundu.
Delo se sastoji od tornja napravljenog od drvenih dasaka pod kojim je gumeno korito. Bilo je prekriveno patinom, za koju je čistačica mislila da je prašina i prljavština pa ju je vredno istrugala.
Prema proceni muzeja delo se više ne može dovesti u prvobitno stanje. Firma za koju „revnosna" čistačica radi obratila se svom osiguranju, čiji veštak sada proverava nastalu štetu. Kipenbergerovo delo je osigurano na 800.000 evra.
Martin Kipenberger je rođen 1953. u Dortmundu, a 1997. je umro u Beču od raka jetre. Ekstravagantni umetnik bio je slikar, vajar, fotograf, autor instalacija i performansa.

]]>
Sat, 5 Nov 2011 17:34:09 +0100 Presspedia http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/185181/cistacica-unakazila-instalaciju.html
Novi bonton za društvene mreže http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/185185/novi-bonton-za-drustvene-mreze.html Kako da se (ne) ponašate: Iako dobar deo vremena provodimo na internetu, nije impozantan broj ljudi koji su potpuno upoznati sa pravilima ponašanja na mreži ]]> POSAO
1 S mejla sklonite napomenu „Poslato s ajfona/blekberija/ajpeda"
- pre godinu dana ovaj potpis je možda bio prihvatljiv, ali ti uređaji više nisu gedžeti kojima bi trebalo da se hvalite.
2 Na Linkd inu nemojte da dodajete ljude koje želite da upoznate
- Linkd in je isključivo društvena mreža za biznis, a ne za upoznavanje novih ljudi.
3 Ne koristite svoje ime
- „vašeime.com" kao imejl adresu - tako izgledate kao egomanijak ili osoba kojoj je očajnički potrebno priznanje okoline.
4 Guglajte svoje ime
- to nije nikakav narcisoidan potez, već dobar način da proverite da li je Gugl, možda, „zapamtio" neke trenutke i podatke od kojih bi moglo da vas bude sramota.
5 Upoznajte se sa „klaudom"
- nekad ste mogli da čuvate podatke i dokumente samo na kompjuteru, ali bi sve to nestalo kada bi sistem pao. „Oblaci" su rešenje jer podacima možete da pristupite s bilo kog mesta na svetu.
6 Skidajte samo korisne aplikacije
- ne trošite vreme i novac na stotine aplikacija kojima je jedini zadatak da stvaraju iritantne zvukove.
FEJSBUK
7Kad nekog upoznajete prvi put, nemojte mu reći da ga znate sa Fejsbuka.
8Ne koristite Fejs za promovisanje svog posla, kluba, projekta.
9 Više niko ne koristi bockanje
- to je isto kao da nekome trubite iz automobila.
10 Nemojte dodavati roditelje na listu prijatelja
- to je opasno i uvek postoji opasnost da se posvađate.
11 Ne menjajte sliku na profilu više od dva puta sedmično.
12 Vaše pozivnice za žurke treba da budu privatne.
13 Pitajte: „Izvini, odakle se znamo?"
- takvo pitanje uopšte nije neprijatno.
14 Status veze nije kauč kod psihijatra.
15 Vaša bolja polovina je ostavila otvoren profil? Odmah se izlogujte
- nemojte da padnete u iskušenje da proveravate poruke, one su privatna stvar.
TVITER
16 Nemojte da dodajete nekog na listu prijatelja na Fejsbuku samo zato što vas prati na Tviteru.
17 Ne tvitujte pijani.
18 Odaberite dobru fotku za profil.
19 Nemate šta da kažete? Onda samo čitajte
- većina vesti se objavi na Tviteru vrlo brzo i mnogi profile koriste samo za čitanje.
20 Ne postavljajte pitanja na koja Gugl ima odgovor.
21 Družite se s ljudima.
22 Budite redovni na Tviteru
- nakon što cele sedmice ništa niste postovali, nije kul da odjednom stavite četiri ili pet tvitova
MUVANJE I VEZE
23 Izbegavajte besplatne sajtove za upoznavanje, jer su besplatni sa razlogom.
24 Stavite svoju najbolju fotku, ali ne onu razgolićenu niti u toplesu.
25 Sem ako niste baš baš očajni, nemojte da postavljate video-profile, barem dok vas ljudi ne upoznaju.
26 Neka neko proveri vaš profil pre nego što ga objavite
- najbolje bi bilo da to bude neki prijatelj koji će vas upozoriti ako, možda, šaljete pogrešnu poruku.
27 Budite iskreni kada nabrajate svoje hobije, jer ćete samo tako naći srodnu dušu.
28 Ne koristite kupone Kolektive i sličnih sajtova na prvom sastanku, jer večera s popustom nikada nije bila seksi.
IGRE, KOCKANJE, SPORT
29 Ne koristite keš kada počinjete, prvo naučite kako se igra.
30 Uključite se na forume kako biste od drugih čuli najbolje taktike.
31 Budite ozbiljni ako igrate poker
- najbolje bi bilo da instalirate program koji prati koliko ste partija dobili, a koliko izgubili.
32 Ne ulažite više nego što ste spremni da izgubite.
33 Kladite se na nešto neobično
- poklonite pažnju dojavama koje dobijate preko interneta, ali nemojte im slepo verovati.
34 Ne brinite da će vas prevariti.
35 Uvežbavajte „poker fejs", ionako niko ne može da vas vidi.
OSTALO
36 Pre nego što naručite odeću s interneta, izmerite se.
37 Držite se proverenih stvari i brendova.
38 Rezervišite letovanje i zimovanje onlajn i neka vas internet odvede na neko novo mesto.
39 Vodite računa o privatnosti, podesite brauzer da čuva vaše podatke.
40 Ne postoji razlog da stavite više od jednog znaka uzvika.
41 Ne koristite glupe nadimke za ozbiljne rasprave.
42 Saznajte šta je to „trolovanje".
43 Na „Flickr" stavljajte samo kvalitetne fotografije.
44 Dajte ime svojim fotkama na „Flickru", jer niko neće moći da pronađe fotku pod imenom DCIM00213.
45 Verujte Vikipediji
- jer je procenat grešaka na njoj isti kao i u Britanici.
46 Ne koristite Gugl za varanje na kvizovima.
47 Rano je za geo-teging aplikacije. Programi poput „Foursquarea", koji mogu da prate lokaciju neke osobe, i dalje deluju zastrašujuće.
48 LOL, LMAO, ROTFL
- nemojte stalno da koristite ove skraćenice. Prilično su iritantne.
49 Gugl ne mora da vam bude „homepage"
- možda je vreme da obogatite život nekom zanimljivom početnom stranicom, koja će svakoga sata biti drugačija.
50 Kada birate naziv za svoju bežičnu vezu, ne zaboravite da mogu da je vide i vaše komšije
- izbegnite glupa imena poput „frajer". Ali „Ne kradi internet", može da bude okej...

]]>
Sat, 5 Nov 2011 17:48:25 +0100 Presspedia http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/185185/novi-bonton-za-drustvene-mreze.html
Skupa mašina Doktora Smrti http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/183944/skupa-masina-doktora-smrti.html Iako se procenjivalo da bi mašina, kojom je patolog Džek Kevorkijan, poznatiji kao Doktor Smrt, pomagao ljudima da umru, mogla da bude prodata za 300.000 dolara, na aukciji u Njujorku ona je, kao i većina predmeta, povučena zbog slabog interesovanja. ]]> Mašina nazvana „Tanatron", prema grčkim rečima za mašinu i smrt, omogućavala je intravenozno ubrizgavanje sredstava za bezbolno umiranje. Čovek bi prvo bio uspavan, a onda bi njegovo srce prestalo da radi. Mašina je napravljena od kućnih alata, delova igračaka, magneta i električnih prekidača.
Vrednost ove naprave je procenjena između 100.000 i 300.000 dolara, a očekivalo se da će privući najveće interesovanje na aukciji Kevorkinovih predmeta u Tehnološkom institutu u Njujorku. Na prodaju su bile i njegove slike, među kojima i jedna koju je naslikao sopstvenom krvlju. Procene su bile da će 17 slika dostići sumu od 2,5 do 3,5 miliona dolara.
Na aukciji se našla i druga Kevorkijanova lična imovina i stvari, pa i odeća. Patolog Džek Kevorkijan nazvan je u medijima Doktor Smrt jer je žestoko branio pravo na eutanaziju u Sjedinjenim Državama. On je osuđen na osam godina zatvora zato što je jednom mladiću, koji je teško bolovao, pomogao da umre. Doktor Smrt je priznao da je savetovao oko 130 osoba koje su htele da okončaju svoj život.
Kevorkijan je preminuo ove godine u Detroitu, u 83. godini.

]]>
Sat, 29 Oct 2011 17:23:58 +0200 Presspedia http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/183944/skupa-masina-doktora-smrti.html
Sveto trojstvo Nobel, Oskar i on http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/183945/sveto-trojstvo-nobel-oskar-i-on.html Prošlo je tačno 100 godina od smrti čoveka za koga su govorili da se nalazi između istine i laži. ]]> Nagrada koja nosi njegovo ime čini danas sveto trojstvo prestižnih priznanja, zajedno sa Nobelom i Oskarom...
Radikalno je promenio novinarstvo, a indirektno i pogled javnosti na događaje. Džozef Pulicer je do današnjih dana ostao najznačajnije ime u svetu novinarstva, a podjednako ga slave i „tradicionalna" i tabloidna štampa.

Oboleo zbog posla

Pulicer je rođen 1847. godine u mađarskom mestu Mako, u bogatoj mađarsko-nemačko-jevrejskoj porodici. Odrastao je i školovao se u Budimpešti, da bi veoma mlad odlučio da se prijavi u vojsku. Ovaj 188 cm visoki mršavko slabog vida i krhkog zdravlja dugo nije mogao da nađe posao, ali je čudnim spletom okolnosti uspeo da izdejstvuje regrutovanje u američku vojsku. Uniforma ga je odvela u Boston kada je imao samo 17 godina, a nepoznavanje engleskog u biblioteku, gde se upoznao sa urednicima najčitanijih novina na nemačkom jeziku u Bostonu, čime je zakoračio u svet novinarstva.
Sa svega 25 godina postao je izdavač, a sa 31 i vlasnik lista „Post dispeč" u Sent Luisu. Prema izjavama savremenika, „visio je nad papirima od jutra do sutra". Počeo je da se probija serijom tekstova o korumpiranim političarima, bogatašima koji ne plaćaju porez i kockarima. Uspostavio je sistem koji je kasnije implementiran u Pulicerovu nagradu - najviše nagrada išlo je onima koji su pisali o korupciji vlasti.
Svoju posvećenost poslu platio je zdravljem, pa je upućen u Njujork, gde je trebalo da se ukrca na parobrod za Evropu i ode na lečenje. Međutim, „skrenuo je levo kod Albukerkija" i umesto na parobrod, otišao na pregovore o kupovini lista „Svet Njujorka", koji je bio zapao u velike finansijske probleme.
„One-man revolution", tako su savremenici opisali promene koje su usledile narednih godina. Promenio je gotovo sve, uređivačku politiku, sadržaj, format novina. Ubacio je crteže i ilustracije, dok su vesti poprimile prizvuk senzacionalizma. Tako naoružan krenuo je u krstaški rat protiv korumpiranih skotova. Formula koju je napravio donela mu je neočekivan uspeh - ubrzo se „Svet" prodavao u tiražu od preko 600.000 primeraka, što mu je donelo titulu najprodavanije novine u SAD.

Komšiji crkla krava

Međutim, od sindroma „da komšiji crkne krava" ne pate samo u našim krajevima. Čarls Dejna Anderson, izdavač konkurentskog „Sana", frustriran uspehom „Sveta" udario je na Pulicera na ličnoj osnovi. Govorio je za njega da je „Jevrejin koji negira svoju rasu i veru", čime je okrenuo jevrejsku zajednicu protiv njega. Dodatno narušenog zdravlja, Pulicer se 1890, u svojoj 43. godini, povukao iz novina. A da bi uspešno komunicirao sa saradnicima na daljinu, oslonio se na tajni kod, te je napisao knjigu sa oko 20.000 imena i pojmova.
Vrhunac „žutog" novinarstva dostignut je krajem 19. veka, kada je Pulicer „uspeo" da inicira rat Amerike protiv Španije. Rat je bio produkt njegove svađe sa Vilijamom Rendolfom Herstom, vlasnikom „San Francisko Egzaminera". Pulicer je za vreme tog rata proširio tematski okvir novina uvodeći sport, modu i strip. Jedan od prvih stripova zvao se „Žuti dečak", odakle i potiče naziv žuta, jeftina štampa, „penny press", bulevarska štampa, ili, po naški, tabloid.

Razotkrio Ruzvelta

Nije dugo trajala ta „žuta era", pošto se već posle nekoliko meseci Pulicer povukao iz takve uređivačke politike i napravio zaokret za 180 stepeni. Počeo je javno da istupa protiv korupcije vlastodržaca i jedan je od najzaslužnijih za antimonopolske zakone, usvojene 1909. godine. Tih godina otkrio je do tada najveću aferu, koja se ticala predsednika Teodora Ruzvelta i „mita" o 40 miliona dolara koji je američka vlada dala za izgradnju Panamskog kanala.
U maju 1904. prvi put je spomenuo ideju o osnivanju škole novinarstva, što se i desilo 1912, godinu dana posle njegove smrti. Prve Pulicerove nagrade dodeljene su 1917, a od tada se svakog aprila dodeljuju u 21 kategoriji za najveće doprinose u novinarstvu i umetnosti. Pulicer je preminuo 29. oktobra 1911.

]]>
Sat, 29 Oct 2011 17:34:28 +0200 Presspedia http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/183945/sveto-trojstvo-nobel-oskar-i-on.html
Noć veštica u Beogradu http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/182716/noc-vestica-u-beogradu.html Ako do sada niste osetili šta je pravi strah i noćna mora, vreme je da posetite ovogodišnji maskenbal povodom Noći veštica koji će se četvrtu godinu zaredom održati u centru Beograda sledeće subote. ]]> Organizatori su i ove godine pripremili nezaboravan provod uz inspirativnu scenografiju i fantastičan zvuk za koji je zaduženo nekoliko di-džejeva.
S obzirom na to što se utisci sa maskenbala dugo prepričavaju svake godine, kao i da Noć veštica uvek privuče veliki broj posetilaca, organizatori i ove godine očekuju oko 2000 kreativnih ljudi. Najinteresantnije maske, koje su inače obavezne, biće nagrađene vrednim nagradama.
Maskenbal će se održati u klubu „Fabrika" u subotu, 29. oktobra, sa početkom u 21 čas, a karte možete kupiti po ceni od 700 dinara na nekoliko prodajnih mesta u gradu.
Organizatori, „Go-2 traveling", klub „Sinema" i F-6, i ove godine potrudili su se da posetioce obraduju zanimljivim izborom muzike pa će za provod biti zaduženi di-džejevi Bilke, Saša, Di, Mi Haj Lo, Tom Kolins, Sale Radosavljević, Mirko & Meksa, Petko Zarić i Džekmils.

]]>
Sat, 22 Oct 2011 17:03:52 +0200 Presspedia http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/182716/noc-vestica-u-beogradu.html
2.0 http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/182724/20.html Uhhhhhhh: Posle pauze duge 13 godina, ove nedelje se na MTV vraćaju najnezreliji klinci u istoriji televizije. Ali da li će tandem koji obožava AC/DC, „Metaliku" i devojčice imati ikakvu šansu u svetu u kojem je u javnosti pravi uspeh pronaći nekog ko nije moron ]]> Ismevanje pop-kulture nije bila nikakva novost ni te 1993, ali jedna emisija koja se tada pojavila ipak je odskakala od svih drugih. Dva nedozrela tinejdžera koji bi i u reči „šišanje" videli ženske grudi i koji su dane provodili razglabajući o tome šta je kul (razbijene glave, krv i bend „Gvor", recimo), a šta je bezveze (škola, učtivost, drveće, svadbe) predstavljali su subverziju kakva dotad nije viđena, pogotovo ne na MTV-ju, koji je živeo upravo od spotova.
Ali šta u vremenu Jutjuba, Tvitera i Fejsbuka mogu novo da ponude, koga da ismeju „Bivis i Bathed", čije će emitovanje ponovo početi ovog četvrtka na nekada najpoznatijoj muzičkoj, a danas najogavnijoj rijaliti televiziji? Kako da budeš duhoviti moron kada su sateliti zagušeni neduhovitim moronima? U kakav će se svet vratiti puleni Majka Džadža, bivšeg muzičara iz Ostina u Teksasu?

Gde je herpes počeo

Nove epizode - naručeno ih je 12, a da li će ih biti i više zavisiće od toga šta će publika misliti o njima - biće sastavljene od dva kratka crtaća o Bivisu i Bathedu sa muzičkim spotovima o kojima oni razgovaraju, ali će ovoga puta davati svoj sud i o rijalitijima poput „Džersi šor" ili „Tek joj je šesnaest, a već je trudna".
Ekipa „Njujork tajmsa", koja je uspela da zaviri u studio gde Majk Džadž sprema nove epizode, ukačila je trenutak u kojem Bivis i Bathed komentarišu novi rijaliti-šou na MTV-ju, neku vrstu „Pozovite 92" za mlade ljude. Isečak je prikazivao hapšenje dva pijana klinca sa juga SAD, koji za volanom pričaju sa policajcem, da bi se u jednom trenutku začuo veseli gitarski rif.
- U svim ovim emisijama se čuje tako odvratna muzika - Bivis kaže.
Onda se kamera prebacuje na klince.
- Uhhhhhh ovi mi se sviđaju - kaže Bathed.
- Da, ovi momci razbijaju - dodaje Bivis.
Druga epizoda prikazuje njihovo viđenje rijalitija „Džersi šor", o gomili klinaca koji žive u kućama na plaži. Jedna scena prikazuje mladiće i devojke kako prave grafikon o tome ko se s kim smuvao.
- Ako ne odustanu na pola puta - smeje se Bathed - možda će uspeti da provale gde je herpes zaista počeo.
Hoće li ovakve pošalice biti dovoljne da ih i nove generacije prihvate? Kris Lin, izvršni direktor MTV-ja, kaže da je upravo zbog činjenice da živimo u vremenu prepunom informacija - a ima gi baš razni' - društveni komentar „Bivisa i Batheda" neophodan planeti. I da će tinejdžeri iz 2011, koji nisu bili ni rođeni kada se Bivis prvi put overdozirao šećerom i uskočio u kožu svog nerazumljivog alterega, prihvatiti ceo taj miks.
- Naša publika je toliko prezasićena medijima, imaju pristup i televiziji i filmovima i internetu, da je pravo vreme da se „Bivis i Bathed" vrate i ponovo zagospodare pop-kulturom - kaže Lin. - Oni će biti moderni, ali će u isto vreme biti Bivis i Bathed koje znamo odavno.

Još su školarci

I Majk Džadž - koji je imao 30 godina kada je emisija prvi put počela da se prikazuje - smatra da su njegovi lenji puleni vanvremenski.
- Čak i za vreme prvog emitovanja nisam imao utisak da oni pripadaju samo devedesetim godinama - kaže Džadž.
Za one koji brinu o njihovom imidžu - sve je u redu. Bivis će i dalje imati majicu sa znakom AC/DC, Bathed će i dalje biti u majici sa logom „Metalike". I dalje su u srednjoj školi, gde pohađaju časove hipi nastavnika Van Drisena. I dalje misle da je dovoljno prići devojci i reći joj „Ej, mala", pa će vam ona dati da je uhvatite za ruku.
Ono što se promenilo je kultura, a oni su toga u novim epizodama samo sporadično svesni. Znaju za rijaliti emisije, ali nemaju pojma da postoji Tviter ili da se, recimo, spotovi mnogo češće gledaju na laptopu ili ajpedu nego na staromodnom televizoru marke tipa „EI Niš„. Možda će ovaj deo biti prijemčiv i onima koji će, nostalgije radi, odlučiti da pogledaju makar jednu novu epizodu.

]]>
Sat, 22 Oct 2011 17:47:17 +0200 Presspedia http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/182724/20.html
Pogodi šta dolazi na večeru http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/181591/pogodi-sta-dolazi-na-veceru.html Skupljači sekundarnih namirnica - U Velikoj Britaniji, ali i drugim zapadnim zemljama, sve je masovniji pokret „frigana" - ljudi koji iz principa nikada ne daju novac za hranu, već je pronalaze u kontejnerima u okolini velikih supermarketa i poznatih restorana ]]> Ledena je oktobarska noć u Jorkširu, ali to ne sprečava Marka Brauna da ide od kontejnera do kontejnera i zaviruje u njih. Ne, on nije britanska verzija sakupljača sekundarnih sirovina, već traži hranu. I to ne zato što nema novca, već jer tako želi.

Mark je jedan od pripadnika pokreta „frigana", ljudi koji žive od hrane koju drugi bacaju u smeće. Svake nedelje uveče on obilazi kontejnere u blizini velikih supermarketa poput „Teska" i pronalazi dovoljno hrane da prehrani i sebe i svoju porodicu čitave naredne sedmice.

U društvu reportera „Indipendenta", on je za samo jednu noć otkrio nekoliko paketa šunki i kobasica, neotvoreni čokoladni kolač, jogurt, skoro 100 paradajza, pola patke, nekoliko vrsti sireva... I sve je to, tvrdi, savršeno jestivo.

U Srbiji ih još nema

U Velikoj Britaniji „frigani" uzimaju maha. Više od 2,2 miliona dece i dva miliona odraslih živi u apsolutnom siromaštvu, što - po britanskoj statistici - znači da imaju manje od 60 odsto prosečnog prihoda po domaćinstvu. Cena hrane raste, a plate to nikako ne prate. Zvuči poznato?

Ni u Srbiji nije ništa bolje. Podaci pokazuju da inspekcija za jednu godinu uništi više od pet tona namirnica koje bi, da se blagovremeno reaguje, mogle da se daju onima koji gladuju. Neke procene vele da bi od viškova koji ostanu beogradskim pekarama i restoranima moglo da se napravimo i do 20.000 obroka dnevno, a toliki broj ljudi koristi usluge narodnih kuhinja...

Pa ipak, ljudi poput Marka - na sreću ili žalost - u Srbiji još nema. Ili se o njima nigde ne govori. U Srbiji je još velika sramota da vas zateknu kako njuškate po kontejnerima.

Mark Braun nema takav problem. On uopšte ne živi loše - ima kuću u Zapadnom Jorkširu, vrlo ukusno opremljenu - ali već tri godine nije dao ni dinara, pardon, ni funte za hranu. Živi isključivo od onoga što pronađe.

- Naravno da bih voleo da ne radim ovo. Ali samo u smislu da mi je jako žao što se toliko hrane baca - kaže on. - Ipak, znam da supermarketi i restorani nikada neće promeniti svoj način rada.

Većina namirnica koju pronađe ima sumnjiv datum upotrebe. To „friganima", objašnjava, ne smeta.

- Šta vam znači datum otisnut na ambalaži ako imate zdrav razum? Samo po mirisu možete da zaključite da li je nešto jestivo ili ne. Pune tri godine radim ovo i kunem vam se da se nijednom nisam razboleo ili otrovao nečim što sam pronašao u kontejneru.

Mark Braun tvrdi da svake nedelje pronađe hranu u vrednosti od oko 1.000 funti, što je negde oko 1.150 evra. Malo li je za samo jednu noć „rada"?

Ali, daleko od toga da „frigani" mogu tek tako da šetaju i uzimaju hranu. Iako nijednim zakonom to nije zabranjeno, ranije ove godine jedna žena u Britaniji je opomenuta zbog „krađe u pronalasku", nakon što je uzela hranu koja je bačena iz supermarketa „Tesko".

I vlada pomaže

Druga opasnost preti im od samih supermarketa. Zabeleženi su slučajevi da su neki zaposleni namerno „sabotirali" hranu pre nego što bi je bacili. Podigli su i ograde, posebno tamo gde ima mnogo beskućnika. Zato su sada „frigani" mnogo pažljiviji - nikada ne preskaču niti obijaju zaključane kapije i trude se da sve obavljaju pod okriljem noći...

Mala podrška upravo im, doduše, stiže sa krajnje neočekivane strane - od britanske vlade. Oni su ovih dana pokrenuli akciju „Voli hranu, mrzi otpad" ne bi li skrenuli pažnju da se godišnje 8,3 miliona tona hrane baci iz domova u Britaniji. „Frigani" se sa tim slažu. Oni mogu da pronađu „upotrebnu vrednost" i namirnicama kojih bi se ljudi vrlo olako odrekli. Na primer, kesa puna pomalo gnjecavog paradajza obećava divnu supu. A meso kojem je istekao rok trajanja može da se osuši...

- Postoji mnogo načina da namirnice ostanu jestive, a naši preci su to vrlo dobro znali - kaže Mark Braun. - U idealnom svetu ne bi bilo toliko smeća.

]]>
Sat, 15 Oct 2011 16:51:46 +0200 Presspedia http://www.pressonline.rs/zabava/Presspedia/181591/pogodi-sta-dolazi-na-veceru.html