Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

28. 12. 2015.

Opet je vreme za Tihog i Prleta

Da “Otpisani” nisu otpisani uverava nas sve oko nas: učestale reprize na TV ekranima, njihova muzička tema na mobilnim telefonima u prevozu, nadimci i replike koji su odavno u upotrebi, a u planu je i postavljanje na scenu istoimenog mjuzikla, pišu Večernje novosti.

Opet je vreme za Tihog i Prleta

Foto:B92.net

"Serija, nastala sedamdesetih godina prošlog veka, apsolutno korespondira s tim vremenom. Junaci su uglavnom momci s beogradskog asfalta i s njima je, prvi put kod nas, akcenat stavljen na urbanu gerilu", objašnjava reditelj Darijan Mihajlović, koji planira da poznati naslov postavi na scenu. 

"To je i razlog njihove popularnosti. Sa “Otpisanima” se kod nas pojavio prvi talas priča s gradskim šmekom, pa je to jedan od razloga zbog čega želim da radim predstavu. Reč je o vremenu koje je ostalo iza nas, u kome su junaci promovisali neke gotovo nestale vrednosti: borbu za svoju ulicu i grad, odnosno lokalnu borbu za globalne vrednosti". 

Mihajlović veruje da se današnja veza sa “Otpisanima” sačuvala preko muzike iz serije, ali pre svega beogradskog duha: 

"Do tada su se borci uglavnom prikazivali kao neuka sirotinja, dok se ovde pojavio neki intelektualni, mladi svet s jasnom idejom o borbi za slobodu. Bila je to stvar njihovog izbora. U “Otpisanima” susrećemo se i sa pitanjem drugarstva, solidarnosti, svega što se negovalo kao neupitna vrednost. Junaci ove priče nisu dizali ofanzive, njihove sudbine su tek ovlaš istorijski utemeljene... “Otpisani” su, zapravo, najavljivali vreme koje tek dolazi. U širem smislu, serija je otvorila ondašnju Jugoslaviju prema svetu više nego druge koje, iako stvarane s tom namenom, bile su manje moderne od “Otpisanih”. Ne zaboravimo da se emitovala sedmdesetih, u vreme hipi pokreta i Vudstoka. I da umesto sovjetskih koračnica, celokupnu seriju prati džez muzika! Zato želim da napravim ne samo omaž “Otpisanim”, već i vremenu u kojem su nastali". 

Reditelj podseća da su sedamdesete bile godine koje su nam ulivale najviše nade, verovalo se da prosperitet tek dolazi. U produkcijskom smislu, najavljivale su nešto što će se ostvariti tek s “Grlom u jagode”, kao pričom o mladim ljudima i njihovom genaracijskom stavu prema svom vremenu... 

Mjuzikl “Otpisani” trebalo bi da bude završen do početka naredne sezone, u produkciji Belefa i Smederevskog letnjeg festivala. Muzički saradnik je Vojkan Borisavljević, dok pozorišnu adaptaciju radi Aleksandar Janković. 

U međuvrmenu, Darijan Mihajlović vraća se na staru pozorišnu adresu - Berlin. Staru, jer je ovde već ostvario značajne uspehe, a njegov “Tartif” proglašen je za jedan od najuspešnijih kulturnih događaja tokom leta u gradu. 

"Moja saradanja s Berlinom počela je prošle jeseni, u pozorištu za odrasle “Merhenhute” koje izvodi Grimove bajke. Postavio sam dve: “Devojku bez ruku” i “Sedam gavranova”. Inače, u originalu bajke braće Grim zovu se “kućne” i “bajke za decu”. Ove prve mogu biti surove i strašne, bez katarze i, zaista, nisu za decu". 

Do angažmana našeg reditelja došlo je na poziv umetničkog direktora kuće, Mauricija Farea, koji je pratio Mihajlovićev rad još od trupe “Torpedo”. Potom je usledio angažman na Molijerovom “Tartifu” u “Amfiteatru - Berlin”, sa sadam stotina gledalaca. Predstava se igrala iz večeri u veče pred prepunom salom (u duploj podeli), puna tri meseca. Otkud takva popularnost ove predstave? 

"Nemci “Tartifa” znaju po Murnau, čuvenom filmskom reditelju. Inače, Molijera ne igraju često jer se njegov stih, “aleksandrinac”, teško prevodi na nemački. Osim toga, ovo je komad o religijskom licemerju, a Nemci nisu neki vernici...Možda su i najmanje religiozni u celoj Evropi. Morao sam da nađem nešto drugo, a to je veza između tajkuna i političara. Nisam menjao tekst, ali sam insistirao na činjenici da je religija instrument i poluga moći. Ono što je tema dela (dvostruki moral) kod mene je postalo sredstvo, odnosno cilj: ostvarenje moći". 

Nemački mediji preneli su da je Mihajlovićeva verzija “odlična kombinacija visoke kulture i pučkog pozorišta”, a sam reditelj uspeh predstave objašnjava rečima: 

"Tartif” je ostao komedija. Kostimi su u Molijerovom vremenu, a na sceni vesela, razigrana igra. Publici se veoma dopao takav Molijer". 

U KUĆI BAJKI 

Pre dvadeset dana naš reditelj je premijerno izveo našu bajku “U cara Trojana kozje uši” i četiri Grimove (“Ivica i Marica”, “Crvenkapa”, “Vuk i sedam jarića” i “Zec i jež”). I ovog puta u “Merhenhute” kući bajki... 

"Naša je prošla najbolje! Sve ostale naslove Nemci znaju već napamet. U pozorište dolaze da vide kakav će ko ugao da pronađe u poznatoj priči. O Trojanu nisu znali ništa. Usput smo ih podsetili da su upravo braća Grim upoznala Vuka sa Geteom, koji je za “Hasanaginicu” rekao da je ravna “Pesmi nad pesmama”, kao i da je za prvo izdanje naših bajki na nemačkom predgovor napisao Vilhelm Grim... Inače, berlinske bajke su na tragu postdramskog pozorišta: u hrabrim i začudnim adaptacijama prilično su daleko od svog autentičnog sadržaja - siže se ispriča u četiri rečenice, a onda publiku zanima kopča sa modernim vremenom. Nemački gledalac to očekuje. Traži vezu sa savremenim dobom, psihologizaciju likova, a šok smatra dobrom provokacijom". 

Izvor: B92.net

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati