Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

INTERVJU,Mihailo Miša Blam

21. 09. 2011.  - Autor: Nenad Kostić, Beograd

Ukinite porez na kulturu

Apsurd - Osnivača Nišvila jure zbog toga što nije uplatio penzijske doprinose stranim umetnicima. Po tome ispada da bi naslednici Solomona Burka trebalo da traže 258 dinara na ime doprinosa

1
Kontrabasista Miša Blam, veteran srpske i jugoslovenske džez scene, tokom višedecenijske karijere „uknjižio" je muzičke i lične susrete sa najvećim imenima džeza.

Čovek koji slovi za živu enciklopediju džeza i velikog „čergara" ranu jesen provodi u svom zvezdarskom domu prepunom uspomena na zlatne dane džez muzike. Miša Blam, u uvodu svoje priče o tome kako je u vreme „zlog komunizma" džez imao aktivnu podršku najviših organa države, kaže da se u današnjoj Srbiji koče svi napori da se na ovom tlu napravi nešto dobro.

A

Idi Amin je bio prijatan čovek

Svirali ste i pred diktatorom Ugande Idijem Aminom?

- Svojevremeno sam obišao puno zemalja Afrike tokom turneje sa jednim francuskim kvartetom. Bili smo u Keniji, i u Etiopiji, kojom je vladao dobri car Haile Selasije. Put nas je doveo i do Ugande. Nisam jedini svirao za Amina, tu je bio i violinista Zahar, ali sam ja ostao duže. U to vreme se Idi Amin slikao za „Plejboj", bio je prijatelj Izraela... Čovek nije bio divljak iz prašume, nego vojnik obrazovan u Velikoj Britaniji koji je imao puno šarma. Bio je prijatan čovek koji, uprkos glupostima koje su se pisale, nije jeo bebe iz zamrzivača.

 

- Postoji samo jedan problem: nedostatak dobre volje. Pogledajte šta je Ivan Blagojević uradio sa festivalom Nišvil. A sada, jurcaju ga poreznici. A ja mislim da je to slična priča kao svojevremeno sa Egzitom, da neko želi da mu uzme festival. Čim nešto proradi, pojave se ljudi koji žele da to otmu. Jure Blagojevića zato što nije uplatio penzijske doprinose stranim umetnicima. Po tome ispada da bi naslednici Solomona Burka, koji je umro posle Nišvila, trebalo da sada od Blagojevića traže 258 dinara na ime doprinosa za penziju.

Da li se kroz ovakve primere odslikava ukupan odnos države prema kulturi?

- Pravni sam laik, ja sam muzičar, umetnik i možda ne bi trebalo da govorim o tome, ali mi je neshvatljivo da se plaća porez na kulturu i kulturne događaje. Treba reći: „Samo šibajte, kakav porez". Eto, propis je da se plate tih, na primer, 258 dinara. Pa, menjajte propis! Verujem da moraju da postoje zakoni, ali uvek rado pominjem i onu čuvenu Titovu izjavu o tome da se „ne treba držati zakona kao pijan plota".

Vaša knjiga „Džez u Srbiji 1927 - 1944" nedavno je doživela drugo izdanje. Kako će izgledati nastavci ove značajne studije?

- Ambicija mi je da moja knjiga o istoriji džeza postane trilogija. Prvi deo počinje tokom najstarijeg perioda do koga sam ja mogao da dođem, a to je 1927. godina, pa sve do završetka rata. Drugi period biće od završetka rata do prvog festivala Njuport u Beogradu 1970. godine. Treća knjiga biće od te godine, pa dokle stignemo.

Upoznali ste gotovo sve aktere zlatnog doba posleratnog džeza. Kada ćete pisati i o tome?

- Imao sam sreću da sam se družio sa najvećim imenima džeza, sa momentima koji su bili i prijatni i neprijatni. Ako me moj novootkriveni brat koji se zove Alchajmer ne uzme baš puno pod svoje, pokušaću da bacim i to na papir, jer ima predivnih, božanstvenih priča.

A2

Pitanja za Frojda

Šta je to u džezu što je neke ljude dovodilo do besa?

- U mojoj knjizi se, na primer, govori o profesoru Mihovilu Logaru, koji je četrdesetih godina vodio pravu hajku protiv džeza. Kasnije je promenio stav. I u Americi su puritanci smatrali džez skarednom i nemoralnom muzikom, što je pitanje za Frojda a ne za mene. To je ono - crnci, dim, viski, devojke koje prodaju cigarete... Ko zna kako to izgleda u nekim glavama, i neki su ljudi poželeli da to zabranjuju. A ne treba ništa zabranjivati. Ja ne volim „silikonsko pevanje", to jest turbo-folk koji nije ni turbo ni folk, ali to nikada ne bih zabranjivao.

 

Kako je sve džezere - Majlsa Dejvisa, Djuka Elingtona - dočekao Beograd sedamdesetih godina?

- Celo to društvo ne bi ni dolazilo na Njuport festival u Beogradu, ili bi bilo pohapšeno, da nije bilo „komunista", jer mi nismo ni imali komunizam nego neki mutant, odnosno da nije bilo Staneta Dolanca koji je, na moje oči, kazao: „Hitno izdvojite 150.000 dolara". Neke stvari su se rešavale na sada nezamislive načine. Rej Čarls je bio morfinista. Kao detetu su mu operisali oči, a pošto je tada kao anestetik korišćen morfijum, postao je zavisnik. On je imao neku žutu internacionalnu knjižicu i iz MUP-a su mu donosili morfijum. To se isto desilo i Četu Bejkeru, koji nije bio registrovani, već samostalni narkoman. Aca Zubar, čuvena ličnost i „potrčko za sve", jako pozitivna ličnost za beogradski džez festival, imao je dobre veze u MUP-u. On je preko policije nabavljao drogu za Bejkera da je ovaj ne bi kupovao na ulici i da ga ne bi hapsili. Eto, takav je bio zli komunizam.

Pa, da li je džez uopšte proganjan?

- Ima ljudi koji to tvrde da bi sada dali sebi malo na značaju. U biti, džez kod nas nikada nije proganjan. Jedan Bojan Adamič, partizan i oficir Ozne, već 1947. osnovao je „Big bend". Tu je i činjenica da je 1953. osnovano Udruženje džez muzičara, jedini staleški sindikat u svetu koji se brinuo o pravima džezera. Ponovo ću pomenuti Tita, koji je na nekom kongresu rekao: „Mi možemo zabraniti 'Gričku vješticu' ili džez, ali naša omladina mora i sa tim da se upozna."

Šta biste posavetovali mladom čoveku koji želi da se otisne u vode džeza?

- Danas je veoma važna „vorld" muzika, koja spaja i džez i etničke note, jer je do svega veoma lako doći preko interneta. Treba slušati sve. Sve muzičke pravce, potom čak i kompozicije koje vam se čine dosadnim, jer treba znati i njih. Ljudima koji su „naslušani" vrata džeza se otvaraju mnogo lakše.  

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati