Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

16. 10. 2011.

Pogodi šta dolazi na večeru

Skupljači sekundarnih namirnica - U Velikoj Britaniji, ali i drugim zapadnim zemljama, sve je masovniji pokret „frigana" - ljudi koji iz principa nikada ne daju novac za hranu, već je pronalaze u kontejnerima u okolini velikih supermarketa i poznatih restorana

1
Ledena je oktobarska noć u Jorkširu, ali to ne sprečava Marka Brauna da ide od kontejnera do kontejnera i zaviruje u njih. Ne, on nije britanska verzija sakupljača sekundarnih sirovina, već traži hranu. I to ne zato što nema novca, već jer tako želi.

Mark je jedan od pripadnika pokreta „frigana", ljudi koji žive od hrane koju drugi bacaju u smeće. Svake nedelje uveče on obilazi kontejnere u blizini velikih supermarketa poput „Teska" i pronalazi dovoljno hrane da prehrani i sebe i svoju porodicu čitave naredne sedmice.

U društvu reportera „Indipendenta", on je za samo jednu noć otkrio nekoliko paketa šunki i kobasica, neotvoreni čokoladni kolač, jogurt, skoro 100 paradajza, pola patke, nekoliko vrsti sireva... I sve je to, tvrdi, savršeno jestivo.

U Srbiji ih još nema

U Velikoj Britaniji „frigani" uzimaju maha. Više od 2,2 miliona dece i dva miliona odraslih živi u apsolutnom siromaštvu, što - po britanskoj statistici - znači da imaju manje od 60 odsto prosečnog prihoda po domaćinstvu. Cena hrane raste, a plate to nikako ne prate. Zvuči poznato?

Ni u Srbiji nije ništa bolje. Podaci pokazuju da inspekcija za jednu godinu uništi više od pet tona namirnica koje bi, da se blagovremeno reaguje, mogle da se daju onima koji gladuju. Neke procene vele da bi od viškova koji ostanu beogradskim pekarama i restoranima moglo da se napravimo i do 20.000 obroka dnevno, a toliki broj ljudi koristi usluge narodnih kuhinja...

Pa ipak, ljudi poput Marka - na sreću ili žalost - u Srbiji još nema. Ili se o njima nigde ne govori. U Srbiji je još velika sramota da vas zateknu kako njuškate po kontejnerima.

Mark Braun nema takav problem. On uopšte ne živi loše - ima kuću u Zapadnom Jorkširu, vrlo ukusno opremljenu - ali već tri godine nije dao ni dinara, pardon, ni funte za hranu. Živi isključivo od onoga što pronađe.

- Naravno da bih voleo da ne radim ovo. Ali samo u smislu da mi je jako žao što se toliko hrane baca - kaže on. - Ipak, znam da supermarketi i restorani nikada neće promeniti svoj način rada.

Većina namirnica koju pronađe ima sumnjiv datum upotrebe. To „friganima", objašnjava, ne smeta.

- Šta vam znači datum otisnut na ambalaži ako imate zdrav razum? Samo po mirisu možete da zaključite da li je nešto jestivo ili ne. Pune tri godine radim ovo i kunem vam se da se nijednom nisam razboleo ili otrovao nečim što sam pronašao u kontejneru.

Mark Braun tvrdi da svake nedelje pronađe hranu u vrednosti od oko 1.000 funti, što je negde oko 1.150 evra. Malo li je za samo jednu noć „rada"?

Ali, daleko od toga da „frigani" mogu tek tako da šetaju i uzimaju hranu. Iako nijednim zakonom to nije zabranjeno, ranije ove godine jedna žena u Britaniji je opomenuta zbog „krađe u pronalasku", nakon što je uzela hranu koja je bačena iz supermarketa „Tesko".

I vlada pomaže

Druga opasnost preti im od samih supermarketa. Zabeleženi su slučajevi da su neki zaposleni namerno „sabotirali" hranu pre nego što bi je bacili. Podigli su i ograde, posebno tamo gde ima mnogo beskućnika. Zato su sada „frigani" mnogo pažljiviji - nikada ne preskaču niti obijaju zaključane kapije i trude se da sve obavljaju pod okriljem noći...

2
Mala podrška upravo im, doduše, stiže sa krajnje neočekivane strane - od britanske vlade. Oni su ovih dana pokrenuli akciju „Voli hranu, mrzi otpad" ne bi li skrenuli pažnju da se godišnje 8,3 miliona tona hrane baci iz domova u Britaniji. „Frigani" se sa tim slažu. Oni mogu da pronađu „upotrebnu vrednost" i namirnicama kojih bi se ljudi vrlo olako odrekli. Na primer, kesa puna pomalo gnjecavog paradajza obećava divnu supu. A meso kojem je istekao rok trajanja može da se osuši...

- Postoji mnogo načina da namirnice ostanu jestive, a naši preci su to vrlo dobro znali - kaže Mark Braun. - U idealnom svetu ne bi bilo toliko smeća.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage