Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

19. 08. 2007.

MISTER PINK

Vlasnik korporacije "Pink" Željko Mitrović tvrdi da je "zaboravio" Mirjanu Marković i Slobodana Miloševića, demantuje da je pripadnik tajnih službi i otkriva kako je od "tamburaša" postao biznismen težak - milijardu evra

1
S

Vlasnik korporacije "Pink" Željko Mitrović u iscrpnom intervjuu zagrebačkom "Jutarnjem listu" koji je dao tokom poslovnog puta od Pule do Monaka, otkrio je zašto želi da proširiti biznis na Hrvatsku, tvrdi da je "zaboravio" Miru Marković i Slobodana Miloševića, demantuje da je pripadnik tajnih službi i otkriva kako je od "tamburaša" postao biznismen težak - milijardu evra

Mitrović, čije se bogatstvo procenjuje na oko milijardu evra, godišnji odmor provodi u Hrvatskoj. Na desetak miliona evra vrednoj jahti "sansiker 105", pod nazivom "El Bosko", plovi s jednog kraja Jadrana na drugi. Za odlazak na hitne poslovne sastanke, vlasnik kompanije koja je na listi deset najvećih poreskih obveznika u Srbiji, koristi jedan od svojih pet aviona.

Danas putujete u privatnom avionu, a odrasli ste u porodici iz srednjeg staleža. Kako ste se obogatili?

A

U Hrvatsku na mala vrata

Kakve su vaše ambicije u Hrvatskoj? Zašto su propali pregovori sa "Kroacija rekordsom" i Novom TV?

- Od kupovine "Kroacija rekordsa" odustao sam jer to nije bio projekat od strateške važnosti za nas. U medijima su se pojavili napisi iz kojih sam prepoznao da nismo baš dobrodošli. Godinu dana posle pojavili su se nagoveštaji da bi se moglo dogoditi nešto sa Novom TV i ušli smo u pregovore, dogovorili ponudu od 30 miliona evra, ali je menadžment, posle tih pregovora, u javnom saopštenju pokazao potpunu nezainteresovanost. Još je previše nerešenih okolnosti koje se vezuju uz međusobne odnose Srbije i Hrvatske.

Ipak, uskoro pokrećete televizijsku informativnu redakciju u Zagrebu.

- Pokrenućemo multifunkcionalnu kancelariju koja bi trebalo da bude servis našem filmskom gradu, a pustićemo ga u rad sredinom oktobra. Ta je kancelarija zamišljena poput servisa holivudskom menadžmentu i biće vezana za još jedan novi projekat. Reč je o 11. satelitskom programu koji pokrećemo, a zove se Pink njuz i zamišljen je kao balkanski CNN. Takav program ne može da postoji bez redakcije u svakoj od zemalja iz regije. To bi za početak bila mini-redakcija sa desetak novinara i osnovnom tehničkom ekipom.

- Moja priča je potpuno logična od samog starta. Bavio sam se muzikom. Imao sam super bend koji se zvao "Oktobar 1864". Prašili smo 80-ih, ali smo bili avangardni, koketirali smo s fjužnom i džezom. Bili smo ispred svog vremena, ali smo se dobro osećali. Danas mi nedostaje taj osećaj pozornice.

Tek sam nedavno shvatio da to neću moći da nadoknadim nikakvim biznisom. Tu vrstu hemije i adrenalina u organizmu može da proizvede samo pozornica, i zato mi je jedan od sledećih projekata oživljavanje benda. Ove godine sam na brod poneo sve instrumente, pa smo prašili ispred "Karpe diema".

To nije odgovor na pitanje kako ste se obogatili...

- Kao i svi klinci muzičari, želeo sam da jednoga dana postanem producent i imam svoj studio. Tu sam želju ostvario uz pomoć roditelja. Ali, studio nije izrastao samo iz te ambicije. Želeo sam da upišem i džez akademiju na univerzitetu "Berkli". To mi je bio san, pa sam tako pokušao da skupim novac, jer je školovanje koštalo 30.000 dolara.

Tako sam napravio studio da zaradim novac, ali na kraju je ispalo da mi je to bio samo izgovor, jer sam toliko duboko ušao u to da me je ta ambicija s akademijom brzo prošla. Povukao me biznis. Studio je postao liderski. U njemu su ploče snimali Balašević, Bajaga, Čorba i svi naši bendovi. Tamo je nastao i radio koji je na početku bio polupiratski, jer zakon nije bio definisan, ali posle kratkog nereguliranog statusa našao sam legalni mehanizam, odnosno iskoristio sam zakonske neodređenosti da mu status učinim potpuno legalnim.

Posle godinu dana to je bio najslušaniji radio. Razvoj televizije išao je geometrijskom uzlaznom putanjom. Njen uspeh je bio neverovatan. Za manje od godinu dana postali smo ne samo najgledanija televizija u Srbiji, nego smo uspeli da proširimo svoju mrežu. Usput smo razvijali i druge projekte, kao što je "Siti rekords", diskografska kuća, i "Medija sistem", producentska kuća specijalizovana za animacije. Danas imam 12-13 kompanija.

Kritičari vam prebacuju da ste se obogatili na ponudi turbofolk zabave siromašnom srpskom stanovništvu kojem ste na televiziji nudili privid ružičaste stvarnosti?

- To je potpuno iskrivljena teza, jer postoje javni podaci koji dokazuju da postojimo već 12 godina i da smo 95 posto "Pinkovog" kapitala stvorili u poslednjih šest godina, posle demokratskih promena u Srbiji. Pet posto kapitala nastalo je u prvih šest godina. To dokazuje da kompanija koja je izrasla na stubovima tržišne ekonomije nije mogla da dobije ništa profitabilnije od demokratskih promena.

Dakle, ne osećate nikakvu moralnu odgovornost?

A2

Moj filmski grad imaće 12 studija

Filmski grad je jedan od vaših novih i većih projekata. O čemu je reč?

- Filmski grad je smešten na više od 20 hektara, 20-ak kilometara od Beograda, na autoputu Beograd-Zagreb, blizu naplatnih rampi. Taj grad bi trebalo da bude veći od svih studija koji su se nekad nalazili u bivšoj Jugoslaviji. Na tih 20 hektara biće sagrađeno oko 40.000 kvadratnih metara studija i administrativnog prostora, odnosno 12 studija. S takvim kapacitetima nećemo imati konkurenciju u regiji.

Postoje li već najave nekih projekata?

- Ne bih sada o naslovima, ali upravo sam u Rimu bio na razgovoru sa grupom "Ćinećita" u vezi s nekoliko projekata.

- Uvek imate mogućnost da izaberete hoćete li da radite ili ne. Mi danas možemo da izaberemo da nećemo da radimo zbog neke planetarne nepravde. To je stvar odluke, bez obzira na okolnosti, a naravno, okolnosti podrazumevaju različite kompromise. Ali, ja ne bih mogao da sedim kod kuće, čitam novine i nerviram se. Moja ambicija to ne bi mogla da izdrži.

Kao roker iz mladih dana morali ste da napravite veliki kompromis kako biste postali vlasnik televizije poznate po narodnjacima.

- Ta izdaja rokenrola se dogodila, to je tačno, ali ponovo ću okupiti bend i zadovoljiti tu kosmičku nepravdu. Ali, Pink ne emituje samo narodnjake. Od 168 sati programa, koliko emitujemo nedeljno, na narodnjake otpada samo pet sati. Prethodnih godina puštali smo ih nešto više, ali ni u najgorim godinama nije bilo više od deset posto.

Budući da sa bendom planirate povratak u prošlost, imate li ambicija da se vratite političkoj karijeri kojom ste se bavili u mlađim danima?

- Politička karijera u mom slučaju gotovo da nije ni postojala. Karijera u politici može da se definiše ako je čovek davao izjave, ali ako takav trag ne postoji, znači da je taj neko, u ovom slučaju ja, imao "lou-profajl" u politici. Politiku sam koristio više kao kišobran nego što sam imao ambiciju da u njoj učestvujem ozbiljno. Bio sam član JUL-a i shvatio da tamo nema ničeg lepog.

U koliko ste političkih kampanja učestvovali?

- Kampanje nisam radio kao političar, nego kao profesionalac. Bilo je to dva puta: 1996. sam radio za JUL, a 2000. sam imao više klijenata.

Finansirate li danas, kao bogat čovek, neku stranku?

- Ne, samo humanitarne organizacije.

Bili ste bliski sa Mirom Marković?

- Može se reći da sam je poznavao, kao što sam poznavao i sve ostale na političkoj sceni u Srbiji. Zato mi je sa ove distance teško da komentarišem nekoga koga sam poznavao, jer mi moralni i etički kodeksi ne dozvoljavaju da govorim što stvarno mislim. Maksimalno sam potisnuo sećanja na nju.

A na Miloševića?

- Video sam ga jednom ili dva puta u životu, na nekim koktelima...

Ne volite da govorite o svojoj političkoj prošlosti?

- Ne, nego ne mogu verujem da se novinari uvek vraćaju na prošlost i pitanje s kim sam se rukovao pre 10, 15 godina. Ja, koji u svom sistemu imam 200 do 250 novinara, stalno se trudim da im objasnim da takvo razmišljanje usporava razvoj. Mi ne gradimo kult japi menadžera, nego uvek tražimo neki viši smisao u celoj stvari i takvim stavom indoktriniramo javno mnenje.

Niste li vi na neki način indoktrinirali javnost prenoseći, na primer, venčanje Cece i Željka Ražnatovića Arkana uživo?

- To je bio užasno veliki događaj u smislu javnog mnenja i svi su hteli da vide za koga se Ceca udaje. To je emitovao i CNN, pa niko nije pitao Teda Tarnera zašto su emitovali prilog o Cecinoj svadbi. Taj događaj je zanimao javnost, a ako ga je CNN preneo bez negativnog konteksta, zašto bi to bio negativan kontekst za bilo koji drugi medij. Prikaz događaja bez komentara je profesionalno novinarstvo, ali iz toga, naravno, isključujem kolumne.

Svojevremeno ste imali odlično obezbeđenje. Imate li ga i danas?

- Takva su vremena bila u Srbiji, pa je bilo potpuno prirodno držati do svoje sigurnosti. To sam uradio tada, ali celu ekipu od 60 ljudi sam zadržao do danas, iako su okolnosti mnogo bolje, pa u Srbiji više nema potrebe za blindiranim automobilima i osiguranjem. Ali, kad sam zaposlio neke ljude, oni su imali obaveze prema meni, a danas ja imam obaveze prema njima.

Pričalo se i o vašim vezama sa tajnim službama.

- Na našem području specifično je da se u svakoj pojavi traži neki viši smisao. Čuo sam da sam pripadnik tajnih službi. Činjenica je da imam prijatelje po celom svetu i da popijemo kafu kad se sretnemo, ali to je jedna od onih izmišljotina koju sam davno prestao da demantujem. Moj konačni odgovor: ne pripadam nijednoj tajnoj službi.

Mislite li da su se te priče pojavile zbog vašeg naglog uspeha? Koliko ste finansijski "teški"?

- Procene se zasnivaju na ponudama koje dobijam i tome koliko bih dobio ako bih ikada prodavao to što imam, iako mi to ne pada na pamet. Stižu ponude koje se kreću od 700 miliona do milijardu evra za vrednost cele grupe.

Sa medijskog biznisa proširili ste se i na aviokompaniju. Kako je ona nastala?

A3

Ceca je učestvovala u planiranju moje otmice

Nekada je vaš odnos sa Cecom Ražnatović bio prijateljski, a danas ste u svađi. Verujete li da je ona stvarno pomagala vašim mogućim otmičarima?

- Postoje nagoveštaji u Tužilaštvu da je ona bila jedna od onih koji su planirali moju otmicu i, prema tim navodima, ona ih je informisala gde sam. Sve dok ne budem imao mogućnost da saznam da li je to istina, moj odnos sa njom ostaće ovakav.

Na Pinku se njene pesme i dalje ne emituju...

- Ne. Pri tom se postavlja pitanje imam li ja kao vlasnik medija pravo da donosim odluke prema ličnom izboru, ali na mojoj televiziji nema ni Baha, ni Mocarta, pa se niko ne pita zašto je tako. Uređivačka politika može se definisati s obzirom na društvene okolnosti, makar ličile na privatne odluke pobuđene ličnim afinitetima. 

- Moja aviokompanija danas ima pet aviona, od kojih su dva nova. Jedan će biti isporučen 2008, a drugi 2009. godine. Taj poslednji avion je generacijsko savršenstvo. Košta oko 12,5 miliona evra. Na početku nisam imao nikakvih ambicija za pokretanje aviokompanije, ali počelo je tako što nisam mogao da uspostavim regionalni biznis bez brzog prevoznog sredstva, jer svakoga dana moram da budem u drugom gradu.

Budući da sam leteo gotovo svakodnevno, morao sam da imam i malu posadu, pa smo došli na ideju da neko drugi leti kad ja ne letim kako bismo smanjili troškove. Posle samo 15 dana više nisam mogao da dođem do svog aviona, pa smo kupili drugi, ali ništa se nije promenilo - i danas moram svoje letove da najavim dva do tri dana ranije, tako da nemam nijedan avion samo za sebe. Tržište je imalo potrebu za tim. Kompanija se razvila sasvim prirodno, bez neke studije, i donosi dobru zaradu. Sve moje kompanije razvijale su se na taj način. Nisam radio sa biznis planom i kreditom banke, nego su se svi projekti sami finansirali: svi su se razvijali od fetusa.

Imate medijsko carstvo, počeli ste da gradite fabrike, filmske studije... Šta još planirate?

- Sve bih, ali računao sam da bi mi za ostvarenje krajnjeg cilja trebalo 130 godina. Taj cilj nije ekonomska moć, nego nešto pozitivno zbog čega bi moje ime ostalo zapisano u istoriji. Uz decu (ima ih četvoro iz dva braka - nap. aut.), to je jedino što ostaje. Novac mi je omogućio da imam malo brži prevoz i lepšu odeću, fan sam "prade", ali sve ostalo u mom životu je isto: i dalje volim pabove i klubove, a nerviraju me fensi restorani. I dalje volim da pojedem hamburger na ulici.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati