Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

INTERVJU, Jasmina Mihajlović

03. 09. 2007.  - Autor: A. S. Ignjatović

OVDE JE USPEH KRIMINALNO DELO

Jasmina Mihajlović,spisateljica čiji novi roman "Pariski poljubac" izaziva brojne kontroverze, tvrdi da je opaska da "talenat prelazi sa muža na ženu" beskrajno duhovita i da je svesna da u Srbiji posle svakog izvanprosečnog uzleta sledi kazna

S
S

Od svog slučaja neće da pravi „slučaj“... Prihvatila „pravila“ tranzicije

Roman "Pariski poljubac", objavljen pre nekoliko nedelja, konačno bi trebalo da pruži pravi odgovor na pitanje da li je Jasmina Mihajlović jedna od naših najboljih spisateljica, ili njen književni ugled počiva na činjenici da njen suprug, Milorad Pavić, spada u red najuglednijih srpskih pisaca.

Za čitalačku publiku i najveći deo kritičara dileme nema, ali Jasmina u intervjuu za Press kaže da joj takva mišljenja nimalo ne smetaju. Naprotiv.

- Jedna srpska spisateljica se baš u vašim novinama zapitala povodom "mog slučaja" da li ja smatram da je talenat prelazan s muža na ženu? Najpre sam se naljutila, onda sam shvatila da je žaoka beskrajno duhovita i na kraju sam počela ozbiljno da razmišljam o (ne)mogućim genetskim vezama između supružnika.

Pošto srpska sredina nikako ne može da proguta "sumnjivu" činjenicu da postoje u jednoj bračnoj vezi dva pisca, koji imaju svoju zasebnu književnu publiku (mada nikom nije čudno ako su npr. muž i žena oboje uspešni hirurzi, profesori, itd.), moram da odgovorim spisateljici, a i svima drugima, poznatom istinom.

Porodicu ne biraš, ona ti je data. Partnera biraš po svojim afinitetima i ako imaš sreću da nađeš pravog (pravu), onda je uvek ljubavna veza jača od genetske veze, jer je reč o ljubavnoj krvnoj zajednici. U takvoj vezi su i svakodnevni život i poslovi nešto uspešniji nego kada je reč o ljubavnom promašaju.

Ipak, zameraju vam i činjenicu da ste vi i Milorad glavni junaci vašeg novog romana?

A

FAKTI

Jasmina Mihajlović rođena je u Nišu. Pisac je i književni kritičar. Diplomirala je 1987. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu
U braku sa Miloradom Pavićem je 16 godina. Iz prethodnog braka ima sina Vuka
Objavila je osam izdanja: "Priča o duši i telu", "Dve kotorske priče" (sa Miloradom Pavićem), "Privatna kolekcija", "Putni album", "Ljubavni roman u dve priče" (sa Miloradom Pavićem), "Ljubav bez tajni", "Ljubav sa rečnikom nepoznatog" i "Pariski poljubac"

- Mojim knjigama, a naročito romanu "Pariski poljubac", upućuje se vanliterarna kritika da pišem o svom životu, da su junaci stvarni likovi, da sam se "usudila" da ustoličim muža i sebe za glavni lik romana. Da, istina je. Zamislimo sada da sam pisala u trećem licu - koje je izgleda u Srbiji jedino književno korektno, naročito ako su u ideološkim romanima bivši udbaši pod izmišljenim imenima pa čaršija mora da se doseća po kafanama o kom je eks policajcu reč.

Da li bi tada sve bilo u redu? Uostalom, u "Pariskom poljupcu" postoji poglavlje koje upravo govori o ovakvoj zabrinutosti čaršije i započinje rečenicom koja se odnosi na mene, a glasi "Šta bre bunca ova riba..." "Pariski poljubac" će uskoro izaći u ruskom prevodu. Šta će onda biti sa dokumentarističkim faktorom u romanu? On tada neće biti književno relevantan kao što je u Srbiji.

Zašto su se svi "urotili" protiv vas?

- Pošto se u Srbiji uspeh na prašta, posle svakog izvanprosečnog uzleta sledi kazna. Ona važi za sve: sportiste, reditelje, muzičare, biznismene, a premijere čak i ubijaju. Zato je sada srpska sredina suočena sa zbilja teškim problemom - kako da eliminišemo Jasminu Mihajlović i Milorada Pavića.

Ne, ne, ne pridajem ja ne znam kakav značaj književnosti, ona je odavno aut u odnosu na druge umetnosti, a pogotovo na medije, reč je o dubinskim nacionalnim mehanizmima obezvređivanja. Najbolje je da ih proglasimo žutim, trivijalnim, umetnički bezvrednim - u svakom slučaju, jednim promašajem. Treba ih izbaciti iz književnosti!

Šta vi to posedujete zbog čega imate toliko neprijatelja?

- U književnosti, da se ne lažemo, nema novca. Politički uticaj je minoran, nema više socijalizma. Javni uticaj je jači preko medija, nego putem knjiga. Pa, u čemu je onda problem? U slatkoj čežnji mržnje da komšiji crkne krava, te da bude uništen.

Ipak, književnost se u Srbiji isplati, ali samo za odabrani krug pisaca...

- Da ne bih sada sama od sebe narcisoidno pravila "slučaj", jer već su godinama od srpskih književnica pravljeni slučajevi - imale su neoprostivo velike tiraže, nalik na inostrane autorke tipa Džoane Roling, Trejsi Ševalije, pa sve do "carice" Agate Kristi..., vratila bih se na srpsku averziju prema bestseleru.

Bestseler je isto što i dobar privredni uspeh. U tranzicionim zemljama poslovni uspeh je sramota. Gotovo kriminalno delo. Ne sporim da su mnoga bogaćenja kriminalna, ali u posleratnoj zemlji to je prirodna pojava. Bogataš ne sme da se bogati, treba da svoje pare podeli siromašnima, nesposobnima i neradnicima.

Književnik treba da piše knjige koje se ne prodaju, treba da bude javna ličnost (što i jeste, javno se obraća), ali ne treba da se pojavljuje u javnosti. Mora da odgovara na pitanja o Kosovu, o vladi, o protivgradnim raketama, o gej paradama, ali ne bi smeo da bude prisutan u revijalnoj štampi.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati