Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

IN MEMORIAM

29. 12. 2007.  - Autor: S. JOVANOVIĆ

SLAVA IM!

Tuga, muk, neverica... Troje ukućana „Velikog brata" bili su brži od života! Prvi i poslednji put! Mlade duše Zorice Lazić, Stevana Zečevića i Elmira Kuduzovića ugasile su se sticajem nesrećnih okolnosti, okrutnom odlukom kurve sudbine, nepažnjom... Više nije ni bitno, jer njihov kraj označio je i kraj ovogodišnjeg serijala rijaliti-šoua zamišljenog da propagira život, ljubav, druženje i slavu. Postali su slavni, otišli su zbog slave. Slava im!

s1
s1

Stevan Zečević Zeka: Život treba živeti!

Stevan Zečević rođen je 25. septembra 1983. godine u Novom Sadu. Završio je srednju tehničku školu, studirao je Višu školu za trenere i menadžere i bio je jedan od osnivača studentske organizacije „Kabeza". Bio je veliki filmofil, voleo je da ide u teretanu. Ranije je igrao košarku, a omiljeni sportovi bili su mu košarka i NFL. Najviše se ponosio time što je imao odlične prijatelje širom sveta, svih rasa i nacionalnosti. Ranije je organizovao žurke u Novom Sadu, bio je šanker i radio je kao konobar na brodovima za krstarenje. Nije bio oženjen, a mesec dana se zabavljao sa Jelenom Žeželj, takođe učesnicom ovog serijala.

Pre ulaska u kuću izjavio je da misli da zaslužuje da bude u „Velikom bratu" jer je mlad, zgodan, pametan i veoma zanimljiv i da može da pobedi samo ako mu pruže šansu. Motiv za učešće u ovom rijaliti-šou programu bili su mu novac, slava i iskustvo. Želja mu je bila da posle „Velikog brata" pokuša da napravi karijeru u šou biznisu i da propagira mir u svetu.

Njegov životni moto bio je: „Najbolje stvari u životu su besplatne. Život treba živeti!"

slika1

Zorica Lazić Zoka: Čistota misli, lepota duše!

Zorica Lazić rođena je 21. aprila 1983. godine u Prizrenu, a živela je u Zemunu, gde je završila srednju medicinsku školu. Zorica je radila kao agent prodaje u marketinškoj agenciji i u „Telenoru". Nije bila udata, ali je bila u jednogodišnjoj vezi. U životu se najviše ponosila sobom. Volela je da gleda komedije, sluša sve vrste muzike i igra odbojku.

Pre ulaska u kuću izjavila je: „Zvezda je rođena! Veliki brate, dolazim!" Pre učešća u ovom rijaliti-šou programu takođe je izjavila da bi volela da u kući budu opuštene, komunikativne, zanimljive i po mogućnosti fizički privlačne osobe, a ne namrštene, iskompleksirane, neinteresantne i zle osobe. Njen motiv za učešće u „Velikom bratu" bila je želja da zabavi naciju, jer to stvarno može.

Životni moto Zorice Lazić bio je: Čistota misli, lepota duše!

slika2

Elmir Kuduzović: Vrata slave?!

Elmir Kuduzović rođen je 3. septembra 1981. godine u Tuzli, gde je i živeo. Završio je gimnaziju, a bio je student menadžmenta i radio je na jednoj privatnoj televiziji. Omiljeni sport bila mu je košarka, koju je voleo da igra u slobodno vreme. Najviše se ponosio time što je stekao i zadržao ogroman broj prijatelja, jer „malo ko ih ima toliko koliko ih on ima". Elmir je bio u vezi već tri godine.

Pre ulaska u kuću izjavio je da bi voleo da u njoj budu urbani ljudi kojima ništa nije blam da urade. Rekao je i da mu je motiv za učešće u ovom rijaliti-šou programu, pored novca, bio taj što ceni taj šou i smatra da je „Veliki brat" institucija i on je želeo da bude deo toga. Mislio je i da će mu slava otvoriti mnoga vrata. Tragično nastradali Tuzlak izjavio je i da bi, kada bi ga „Veliki brat" učinio poznatim, na sve načine pokušao da mu to vrati, i dodao da je „on od onih koji za to uvek pronađu način". Za sebe je govorio da je mašina za proizvodnju zabave i da je ceo život putovao po raznim seminarima, samitima, letovanjima, zimovanjima i da ga je oduvek pratio glas velikog katalizatora zabave, i da to želi da iskoristi, jer je on „uistinu čovek koji će do samog kraja gledaoce držati hipnotisane pred ekranima".

Nije imao životni moto!

slika3

Miki Đuričić: Prokleta želja za slavom!

- Sada ne treba tražiti bilo čiju krivicu za tragediju. Nije kriv „Emoušn", niti je bilo ko mogao da spreči sudbinu da se tako poigra sa Zoricom, Elmirom i Zekom. Jedino je moglo da se spreči da se sudbina izaziva, ali to je zavisilo od njih samih. Strašno se osećam i sad mi neprestano kroz glavu prolaze reči koje smo jedni drugima rekli u kući i neke naše rasprave o životu. Od početka sam govorio i proklinjao tu želju da se postane poznata javna ličnost. Mislim da bi bilo najkorektnije da se ukućani odreknu dela nagrade u korist porodica nastradalih!

slika5

Dijana Mićić: Suze mi ne staju!

- Očajna sam i još ne mogu da verujem da ih više nema! Marina mi je javila, ali jednostavno ne mogu da verujem! Sa njih troje sam bila super i osećam se kao da sam izgubila članove najuže porodice! Trebalo je da se vratim kući u Bijeljinu, ali ostaću u Beogradu dok se ne priberem. Suze mi ne staju!

Marina Ignjatović: Pod stresom sam!

- Pod stresom sam. Sinoć smo svi bili na snimanju emisije, a sada ih više nema, i nezamislivo mi je da ih više nikad neću videti. Mišel i ja smo ostali i nismo otišli sa njima.

slika4

Slaviša Lakić: Razbio sam sebi glavu!

- Kako mogu da se osećam? Nikako! Nisam oka sklopio! Kada sam čuo za nesreću, hteo sam da polupam kupatilo, ali sam sebi razbio glavu. Šta mogu da kažem kada nestanu osobe sa kojima si delio hleb, živeo, planirao da zajedno izađete iz kuće, polupate kamere u kući i planirate da se okumite.

MiŠel Vasiljević: Šta da kažem?!

- Nemojte ništa da me pitate. Ja ne znam šta da vam kažem u ovom teškom trenutku.

slika6

Gojko Muzikravić: Nemam reči!

- Kada su i oni ljudi koji ih nisu poznavali potreseni njihovom tragičnom smrću, šta da kažemo mi koji smo bili sa njima bliski, a tek njihove porodice. Nemam reči. Ovako da se završi jedno divno druženje. Strašno!

Mićko Novaković: Ne znam za sebe!

- Ja nemam reči, bez teksta sam. Još ne verujem da se to dogodilo. Ne znam za sebe. Večeras ću biti u Beogradu. Ovo je velika tragedija i molim vas da me razumete što ne znam šta da kažem.

slika7

Tanja Obradović: Ubiće me tuga!

- Ne znam za sebe od tuge i bola. I dalje ne verujem da ih nema... Od kada se sve dogodilo suze ne prestaju da liju, a reči mi fale. Ubiće me tuga!

Svetlana Žeželj: Moja ćerka Jelena je zanemela!

- Molim vas da me razumete. Jelena je u teškom stanju i ne želi da priča čak ni sa mnom. Ja kao roditelj sam dužna da je zaštitim. To je strašna tragedija i nadam se da će Jelena smoći snage da ode u Novi Sad. Sreća u nesreći je samo moja jer ona nije bila u tim kolima.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati