Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

I ONI SU BILI MALI: Bojana Lekić

27. 01. 2007.  - Autor: ANA SAVIĆ

NESTAŠNA

Više je volela muške igračke i igre, ponajviše praćke i kauboja i Indijanaca, tako da je lomila ruku i imala konce na kolenu

s

Bojana Lekić rođena je u Beogradu i odrasla je na Autokomandi, kako ima običaj da kaže, između dva stadiona. Još kao devojčica opredelila se za Crvenu zvezdu. Iako je jedinica, nije bila usamljena jer je bila okružena rođacima, pošto joj je porodica jako velika.

Mama i tata prema njoj su bili predivni celog života pa je ona odmalena emotivac, nasuprot sadašnjem imidžu ledene plavuše.

- Jedinica sam, ali mi je najbliža porodica jako velika. Moja mama ima četiri rođene sestre, a tata brata i sestru. Nas, bakinih i dekinih unučica bilo je deset, pa sam odrasla "u plemenu" i svi smo jako, jako vezani - priča naša poznata novinarka.

Kao dete bila je veoma nemirna. Za razliku od drugih devojčica, Bojana baš i nije volela igre i igračke koje su volele njene drugarice. Draže su joj bile igre kojih su se igrali dečaci. Zato među uspomene na njene nebrojene nestašluke spadaju, između ostalog, i lomljenje ruke i konci na kolenu. Bojana kaže da je dobro da je uopšte sačuvala glavu na ramenima.

- Na užas moje mame, moje lutke su najčešće brzo jele i odmah išle na spavanje. Sve iz razloga da bih ja mogla da izađem napolje i igram se kauboja i Indijanaca. Noge su mi bile skroz u ranama od praćke. Ali omiljena igračka i tad i sad mi je meda - kaže Bojana.

s1

Živahan duh jednom umalo da je košta života. U pamćenju joj je i danas kako je kao mala ispala iz kotura za plivanje. Da joj otac nije odličan plivač kao što jeste, udavila bi se. Ali on je skočio i spasio je. Odmah posle spasavanja, mala Bojana je išla sa tatom da skače na glavu. Tako je, umesto da bude prestravljena od vode, naučila da pliva.

Bila je najbolji đak u razredu. Imala je sve petice i, naravno, bila vukovac. Tako je, kaže, kompenzovala svoje nestašluke. Odrastajući pored roditelja koji su oboje profesori, i ona je htela da radi isto što i mama i tata - da bude profesor kad poraste. Ova želja joj se ispunila jer Bojana Lekić jeste diplomirani profesor srpskog jezika i književnosti.

Događaj iz detinjstva koji nikada neće zaboraviti je iz školskih dana: ono što je njen drug uradio za to vreme bio je skandal.

- Moj najbolji drug je mimo našeg znanja ukrao i spalio dnevnik. Tada sam ja prvi put došla u situaciju da biram između lojalnosti i laži. I tad sam se izborila da istina bude nagrađena oproštajem - kaže Bojana.

Ako je sećanje dobro služi, prva ljubav joj se desila još dok je bila u obdaništu, ali se tog dečaka ne seća. U pamćenju joj je ipak ostala njena ljubav iz osnovne škole.

- Zamislite, posle 20 godina sam srela tog "dečka" i konstatovala da je i on postao prilično poznat. Zato vam neću reći kako se zove, da ne pravimo afere gde ih nema - zagonetno zaključuje Bojana Lekić.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati